Za Informativni program RTS se samo može konstatovati da opet nije ispunio svoj osnovni zadatak Javnog medijskog servisa
Recept je jednostavan: uzmete svedočenje predloženog američkog ministra odbrane Džejmsa Metisa pred američkim Senatom u sklopu saslušanja radi potvrđivanja njegovog izbora, izdvojite deo o Kosovu (i Metohiji), date mu konotaciju koja mu ne pripada, a zatim sve to procesuirate kroz mozak Milovana Drecuna i praktično bilo koje novinarke RTS, i dobijete – lažnu vest. Odnosno, preciznije – pogrešno tumačenje lažne vesti. I, nimalo iznenađujuće, na srpsku štetu.
Za one koji su ovo propustili, radi se o „vesti“ da je tokom svog svedočenja Trampov izbor za prvog čoveka Pentagona, od milošte nazvan „Besni Pas“, navodno podržao osnivanje „vojske Kosova“, kao i izrazio očekivanje da će Beograd priznati „Kosovo“ pre ulaska u EU. Izgleda da je ta „vest“ prvo osvanula u nekim prištinskim medijima, da bi je zatim proširio Radio Slobodna Evropa (koji kao da je u Prištini), a zatim preuzeli i mnogi „srpski“ mediji.
To je opravdano izazvalo nevericu na srpskim prostorima i među onima koji su se jednostavno nadali nečem boljem posle izbora Trampa i onima kojima tu nešto nije štimalo. Neki među ovim drugim su, umesto da očajavaju, rešili da provere da li je to baš tako. Sputnjik je zvao kompetentne sagovornike – Obrada Kesića, koji već par decenija živi i radi u Vašingtonu, i bivšeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića. Obojica su, poznajući prilike, lepo objasnili da se ne radi ni o kakvoj „novoj politici“, odnosno nastavku dosadašnje politike SAD, niti može biti govora o nekom „zvaničnom stavu“ nove administracije, već se radi o jednostavnom izlaganju u kontekstu još uvek važeće američke politike (pošto nova još nije formulisana), od strane lica koje još nije preuzelo funkciju, odnosno čiji izbor Senat još nije u vreme svedočenja potvrdio.
A RTS je zvao – Drecuna. Koji je sve vratio na početak, odnosno na spin, na tumačenje koje odgovara Prištini, i svim pristalicama dosadašnje američke politike prema KiM. A RTS je to upio kao suva zemlja kišu kao što je npr. prethodno redovno upijao i propagandu „Sirijske opservatorije za ljudska prava“ i njene (dez)informacije o zbivanjima u Siriji emitovane iz njene londonske centrale, ili npr. tvitovanje tzv. devojčice Bane, slatkog ali žestoko zloupotrebljenog 7-godišnjeg arapskog deteta iz istočnog Alepa čiji tvitovi (na savršenom engleskom!) je trebalo da pokrenu svetsko javno mnjenje protiv rusko-sirijskog oslobađanja tog nesrećnog grada iz kandži islamističkih terorista.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Drecun je apatično konstatovao da će, „sudeći po izjavama novopostavljenih zvaničnika, Trampova administracija slediti politiku prethodne po pitanju kosmetskog problema, navodeći da su pojedini imali nerealna očekivanja, te da je za SAD takozvana nezavisnost Kosova završena stvar… ‘Tu ćemo imati kontinuitet, to znači da je takozvana nezavisnost Kosova za njih završena stvar i da će i dalje nastaviti da tretiraju Kosovo kao državu’, rekao je Drecun“.
Na prvom mestu, očigledno je da predsednik skupštinskog Odbora za KiM nema pojma o tome kako funkcionišu stvari posle izbora novog američkog predsednika niti se raspitao o tome. Suvišno je ponoviti da isto važi i za voditeljku koja ga je intervjuisala.
Sad se postavlja pitanje – kako to da se nisu potrudili da se prethodno informišu o ovoj vrlo bitnoj stvari, onako kako se potrudio Sputnjik. Ili npr. Novi Standard, koji je takođe objavio analizu i konstatovao, poput Sputnjikovih sagovornika, da se radi o još jednoj vešto plasiranoj „lažnoj vesti“, uz sledeći zaključak:
„Ovakva dezinformacija može da ima sledeće ciljeve. Prvo, izazvati strah, paniku, nezadovoljstvo i razočarenje kada je u pitanju srpska strana, dok kod druge strane može da izazove osećaj da je sve u redu i da neće doći do naglih promena u američkoj spoljnoj politici. Imajući u vidu da je predsednik tzv. republike Kosovo pozdravio stav sekretara, može se reći da je samo pomogao dezinformaciju, čime je automatski preneo na politički nivo“.
Ili, ako se ni Drecun ni RTS nisu potrudili da provere, odnosno analiziraju ovu „vest“, zašto se bar nisu naknadno, koristeći analize Sputnjika ili Novog Standarda, ogradili od svog prvobitnog, štetnog i pogrešnog tumačenja? Jer, npr. Sputnjikova analiza je preneta na više portala, poput RTRS, B92, NSPM, Vesti, i Danasa (čime su neki od njih ispravili prvobitnu grešku, odnosno omogućili da se čuje još jedno, alternativno tumačenje), dok ju je Fond strateške kulture posebno izdvojio i stavio na vrh svoje naslovne strane.
Za Drecuna može postojati više razloga zašto se nije oglasio da se ogradi od samog sebe ili bar da se izvuče tako što će „dodatno objasniti“ šta je stvarno mislio da kaže ili nešto slično. Umišljenost, sujeta, nezainteresovanost, nekompetentnost, bahatost. A može biti i to da je jednostavno podsvesno tražio opravdanje za sebe, za svoju konvertitsku saučesničku ulogu u predaji suvereniteta nad delom KiM prištinskim zločincima – tog istog KiM na kom je prethodno pravio novinarsku karijeru. Ili alibi za buduće nečinjenje da se ta stvar bar donekle ispravi. Kako god, on će s tim morati da živi.
TVZa Informativni program RTS se samo može konstatovati da opet nije ispunio svoj osnovni zadatak Javnog medijskog servisa, već je još jednom poslužio kao sredstvo za širenje neprijateljske propagande i psiopa. Pored ovakvih čuvara javnog interesa, ko će da još da brine o besnim psima…
Aleksandar Pavić
www.fsksrb.ru
