Evo dragi moji Srbi stigoše novembar i decembar mesec. Puni obeležavanja onih svetskih dana protiv nasilja svih vrsta. I nad ženama, i nad decom, i nad koječim. Dan protiv AIDS-a. Dan za prava osoba sa invaliditetom. Dan borbe protiv korupcije. Dani solidarnosti i tolerancije.
Svakome po dan i sve rešeno! Nema brige i sekiracije. Kao da sudovi moraju da kažnjavaju. Kao da osuđeni moraju u zatvor. Bitno je obeležiti dan. Lajati na sva usta za to vreme koji su sve zakoni doneti, koji su tek na spisku, a koji tek bezpogovorno moraju da se uguraju kao obavezni, kako neko slučajno ne bi ostao uskraćen za pravo!
I? ODAKLE DA KRENEM?
Od uvaženih vladika i ostalih pedofila? Ne. Možda ipak od amnestiranih silovatelja. Sećate se. Toma predsednik amnestirao silovatelja, iliti pomilovao, iliti oprostio. Oni izašli na slobodu i ponovo silovali. Ponovo ubili. Ma samo piči. Sva prava njima. Evo, ja se odričem svih svojih prava, da oni dobiju još. I više od toga. Njima treba. Da! Silovateljima. Pedofilima. Podvodačima. Makroima. Ubicama. Razularenim vladikama. I svim ostalim nakazama i izvitoperenim umovima.
Za šta će uostalom prava osobama sa invaliditetom? ‘Ajte iskreno. Ioanko su beskorisni i samo prave pometnju. Te posebni zakoni za njih! Te posebni uslovi! Te obavezno radno mesto za njih! Pa sve te inkluzije-iluzije. Idi bre. Dokle više? Najbolje je praviti se lud kada su oni u pitanju. Evo u mom Čačku u Domu zdravlja. Nema prilaz za te takve, jer oni i ne treba da se leče, naročito zube da stavljaju. One nove! Ma, taman posla. Takav luksuz za invalide! Posle toga treba samo još i da ujedaju. Ovako lepo brate, nema prilaz, nema zuba. Problemi rešeni. Direktor ustanove čitav radni vek proveo u istoj i sada se pravi lud i kaže da će razmotriti taj problem, jer ne može sve odjednom:
“Ne postoji urađen projekat. Razmotrićemo, videćemo šta kaže struka, šta je najcelishodnije da bismo to uradili. U ovom Domu zdravlja se radi poprilično, ne može sve odjednom.”. A u sebi se misli: “Pa odakle, jebote, ovaj svet izroni baš kada sam ja direktor. Ma taj truli zapad i njihova prava. Do juče nigde jednog invalida nije bilo, a kako se pojaviše prava izroniše sa svih strana. I sve to u mom mandatu. E, proklet li sam bože.”
Dalje. Zbog čega osuđivati one koji siluju? Neka ljudi. Imaju i oni valjda neka prava?! Uostalom i može im se. Siluju, iživljavaju se i onda ubiju. Par godina zatvora, koje naravno podrazumeva izjedanja i izležavanje o narodnom trošku. I to je to. Ako budu imali sreće amnestiraće ih Toma.
Živeo Toma!
DA NE POMINJEM PROCESE KOJI TRAJU DO U BESKONAČNOST
Da li je bio uračunljiv ili jok? Ako mu ne odgovara presuda, žali se sve dok ne bude zadovoljan. A to traje. A onda izađe iz zatvora i nastavlja po starom. Živeo zakon!
Treba da budemo baš onako srećni i zadovoljni do jaja, jer je zakonom propisano formiranje baze podataka takvih umobolnika. Nije ni bitno što je nema i neće je ni biti uskoro. Ali, kada naša država propiše to mu dođe na isto! Važno je izglasati gomilu potpisanih papirčina, jer svaki papir otvara neko poglavlje. A ako ne otvorimo poglavlje, najebali smo. O primeni nećemo ni pričati. To nije važno za poglavlje. Živele gomile papira i poglavlja!
Žive bile i uvažene vladike. I oni koje kažu da je pedofilija i homosekusalnost isto. I oni koje su za života stekli kao egipatski faraoni. I oni koji su pedofili silovatelji, ali su po kazni penzionisani.
Pa dobro, ko koga ovde…malo…ovo…ono…? Živ bio i vladika za koga je posebna lekarska komisija utvrdila da uopšte nema seksualni nagon….Eeeeeeeeeeeeeee, zemljo Srbijo! Samo ti i dalje traži opravdanja u tim papirčinama koje donosiš da bi uhvatila korak sa Evropom. I obavezno da uvedeš ovaj zakon o hemijskoj kastraciji. Ta kastracija će da smanji seksualni nagon?! Pa će biti kao sa “impotentnim” vladikom. Nema nagon, nema silovanja! Svi zadovoljni. Ti hemijski kastrirala, oni i dalje siluju bez nagona. Lepota srpskih zakona i rupa! Živele rupe!
I ŽENE DA NE ZABORAVIMO!
I na kraju da ne zaboravim, sve one žene, a bogami i muškarce koji trpe nasilje u porodici. Obavezno da ih strpate u neke sigurne kuće, a onda odokativno procenite da su bezbedni, a potom ih pustite. Pravo u zagrljaj nasilniku i ubici. Podrazumeva se naravno da je isti taj nasilnik, silovatelj i ubica sve vreme na slobodi. Živele odokativne procene!
I molim sve te gore koji donose zakone i izginuše za borbu protiv svih oblika nasilja, da prestanu da pričaju prazne priče i da se dodvoravaju narodu. Otvorili Prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja i nezbrinuta lica u Čačku i odma’ zatvorili. Zaboravili da su doneli i odluku da nema zapošljavanja.
Jebi ga. Omaklo se. Ne sme da se prime radnici. Nema zapošljavanja. Žrtve neka sačekaju. Nasilnici neka iskoriste priliku. Živele uredbe!
SAMO SNIMAK SRBINA SPASAVA
Naravno, snimci vežbe koja pokazuju koliko smo spremni da se borimo protiv terorizma, da se prikazuju na svakih šest sati. Da oni što bi nas eventualno napali, dobro izuče šta sve imamo od naoružanja i da zapamte sve korake koje bismo mi preduzeli u takvim situacijama. Živela spremnost!
I tako moj narode. Meses-dva na sva zvona o nasilju, pravima, inkluzijama i tunguzijama. Pa predavanja, bilbordi, spotovi, peticije, klinci-palci. Pa na sva usta o donetim zakonima. Pa na sva usta o pravima! Pa umesto već poznatog lica sa malih ekrana naših tv prijemnika, emisije o nasilju i pravima. U jebote, pa ovo je velika žrtva. Ovo, umesto Onog. Hm! No, kako god.
Narod je u euforiji.
Istrebićemo nasilje.
Oduvaćemo teroriste.
Uvažene vladike poslati u penziju.
Ostale silovatelje i pedofile i nasilnike strpati možda par godina u zatvor.
A kako drugačije u šetajućoj ludnici?!
Živeo Rambo: “Drka, drka đon, drka drka đon. Raja je krenula da se pali i žari. Drka, drka đon, drka drka đon…”
Rada Karanac
