Društvene mreže ubedljivo prve za informisanje građana

0
320
Foto: printscreen

Tri četvrtine ispitanih građana Srbije informiše se putem društvenih mreža, a u populaciji do 24 godine to iznosi čak 88 odsto.

Građani uz društvene mreže, što ne podszumeva samo klasično informisanje, provedu 104 minuta dnevno, 81 minut slušaju radio stanice, 77 minuta prate TV programe, dok prosečno štampi posvete svega 23 minuta, podaci su istraživanja medijske i digitalne pismenosti u Srbiji.

Od tradicionalnih medija najviše poverenja beleži televizija (19 odsto ispitanika), potom štampa (3 odsto), pa radio stanice (2 odsto). Istraživanje je realizovao Cesid, na uzorku od 1,171 građana starosti od 12 do 60 godina, u okviru programa „Inicijativa za novu digitalnu i medijsku pismenost“ koji sprovodi Propulsion, u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

Kada je o poverenju u medije reč, tradicionalni mediji gube prednost, jer najveće poverenje građani ukazuju internet portalima i sajtovima (24 odsto). Više od jednog sata dnevno prate se oni, a sport je oblast koju građane najviše okupira. Na socijalnim mrežama se izdvajaju Facebook koji svakodnevno koristi čak 60 odsto građana, zatim Youtube, Instagram i Viber.

Ustanovljeno je i da prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije, na skali do 10 iznosi 6,8, dok je ocena digitalne pismenosti nešto iznad toga i iznosi 7,3.

– Prvi put smo razvili indeks medijske i digitalne pismenosti, iz ugla samih građana, prepuštajući im da sami sebe ocene. Trudićemo se da naši nalazi dođu do svih aktera u medijskom sektoru, kao i da planiraju svoje aktivnosti spram očekivanja i ponašanja zajednice u kojoj žive, istakao je Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

On dodaje da je neophodno da se obrati pažnja na sadržaj koji se nudi u medijima, čemu se najviše veruje i na kojim mestima se traže informacije.

Da Vas podsetimo:  Stvarnost i korektor

– Ovaj program podseća na neophodnost stalnog preispitivanja informacija kojima smo izloženi. Cilj je da kroz zajedničke napore sa medijima, institucijama, regulatorima, korporacijama, komunikatorima i influenserima radimo na poboljšanju klime u kojoj informacije i vesti nastaju i pomognemo građanima da se bolje snađu u složenom svetu sadržaja, izjavio je Goran Zarić, programski direktor Propulsiona.

Istraživanje pokazuje da polovina građana nikada ne obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja, odnosno autore vesti, što svakako utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti u Srbiji. Iz svega navedenog može se zaključiti da su građani Srbije izloženi obilju medijskih i digitalnih sadržaja čiji je kvalitet upitan, a veštine građana da se u tom složenom lavirintu informacija snađu, ograničene.

– Društvene mreže koristim od svoje dvanaeste godine, tako da su one deo mog detinjstva. Međutim nas niko nije tada učio, jer se nije znalo koliki će njihov domet biti, koliko im treba verovati. Sve se svodilo na naš zdrav razum da nešto prihvatimo ili ne, a manje na proveru informacija. Zato je ova tema danas jako važna, kako lažne vesti ne bi nastavile da budu nešto što nam se podmeće, rekla je na prezentaciji glumica Miona Marković.

Kada je reč o kvalitetu medijskih sadržaja koji se emituju na televiziji, radiju, internet portalima, društvenim mrežama i u štampi, uočava se da su predstavnici medija skloni kritici i negativnim stavovima: više od polovine ispitanika smatra da je sadržaj koji se emituje na televizijama i u štampanim medijima loš ili veoma loš.

Predstavnici medija imaju opšti utisak da građani više imaju poverenja u medije, nego što nemaju, posebno kada je reč o tradicionalnim medijima. U procesu kreiranja sadržaja, mediji najviše vode računa da on bude proveren i tačan (više od polovine ispitanika), a kao drugi kriterijum izdvaja se potreba da sadržaj zadovolji profesionalne standarde.

Da Vas podsetimo:  Krizni štab nas je lagao!

Facebook je percipiran kao mreža koju najviše ispitanika bira kao najefikasniju za promociju sadržaja – nju bira oko 2/3 ispitanika iz medija, dok je broj onih koji biraju Twitter ili Youtube praktično zanemarljiv. Kada je reč o budućnosti, uočava se značajna spremnost kod dve trećine ispitanika da podrže inicijative koje se odnose na medijsku pismenost.

Širok spektar grupacija ispitanika

Podaci istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti. Rađeno je tokom prethodnih 12 meseci i obuhvatilo je zaposlene u javnoj upravi, privredi, medijskim kućama, fakultetima, studente i influensere. Dakle, ono obuhvata i veliki deo perioda u godinu dana, oko polovine, koji je specifičan i po tome što je bilo u vreme pandemije korona virusa.

Izvor: Ozonpress

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime