Država, banke ili pojedinac?

0
681

cdc898d566b1bedf45e1a01f802b1b33_LIli: šta se može i mora uraditi odmah – uloga mašte i mozga

Kad treba sami da razrešite muku koja vas tišti, nema vam druge, nego da angažujete mozak. Doduše, treba vam i nešto vremena, a ni to nije dovoljno bez „južnog dela leđa“. Dakle, sednete i razmišljate. Vremena imate. I onda neko reši, neko ne reši. A neko i ne pokušava da muku reši, nego pokušava da prepiše od nekoga. Ti koji bi da prepišu nemaju od koga, pa bi svi da prepišu od jednog istog, a taj se ni dosad nije proslavio. Kao da prepišu od ponavljača, a očekuju dobru ocenu! Taj ponavljač je onaj i svi oni koji na svako pitanje odgovaraju isto: pogrešno. E, ali oni što propituju ne gledaju da li je taj ponavljač ikad uradio tačno bilo koji zadatak, jer se tačan odgovor ni ne traži, već je bitno samo da se pita! Ova mala zagonetka na početku je apropo zapošljavanja i kako to povećati. U daljem tekstu se oni koje gore prepoznah kao „ponavljače“, radi političke korektnosti, nazivaju „predlagači“.

Dakle, Predlagači traže da država odvoji „od usta“ neku svotu, pa da tu svotu ta ista država da bankama (to se zove „podmazivanje užirene guske“), eda bi se banke umilostivile te smanjile kamatu na 1 do 2% i to na 10 do 15 godina i još sa počekom od 3 godine (tzv. grejs period). Time bi se, kažu Predlagači, „povećala ulaganja u privredu stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta….a onda kad ozdravimo ekonomiju, omogućićemo i socijalnu pravdu“. Citat nije 1 na 1, već po sećanju, ali je sinteza svega onoga što smo ikad čuli na temu razvoja privrede, zapošljavanja i sl. Ovakvi, nemaštoviti predlozi k’o prepisani (videti ono gore) su pod 1 – neostvarljivi, 2 – nelogični i 3 – troše vreme koga nema. Čak je jedan takav Predlagač (nekada direktor najveće banke) nedavno zavapio što država onomad nije sanirala banke!

Koji bi bio interes države da se u ovakve stvari meša? Zašto bi onaj koji je sebe svojom voljom isključio iz upravljanja dosad stvorenom imovinom („država je loš gazda“. Je l’?), sad opet ulazio u investiranje, u nešto, što je po logici stvari neizvesno. Koji bi bio interes banaka da daju takve kredite? I kome? Takvo nešto se daje država-državi ili tata i mama deci. Dakle, ovo nije za očekivati.

Da Vas podsetimo:  Igra na poene

Ovakvi nemaštoviti i nelogični predlozi zagovaraju sledeći tok kapitala i ideja: predlog/pritisak države, izdvajanje sredstava (bilo čijih), poslovni predlozi/ideje, investiranje, zapošljavanje, početak rada, akumulacija dobiti (bilo čega), dalje zapošljavanje i konačno socijalna pravda.

srdicpdvOvde kao da Predlagači ne uzimaju u obzir vreme (ko će da čeka da se tako jednog dana posle 5,6,7 godina zaposli?), a ni one koji su možda odmah spremni da rade. Vremena, dakle, nema. Predloženi krediti su po svoj prilici, nešto čega takođe nema. Dobro, šta sad, čega ima? Šta to država može odmah da da, da odobri, bez da bilo šta bilo kome smanjuje? Čime to država raspolaže? Ima, država, moć odlučivanja a ono što odluči je zakon. A ako je ta odluka/zakon logičan, dobro usmeren onda je to i anlaser i zamajac razvoja. Šta bi to konkretno moglo da bude? Zna li iko osim onih nevoljnika (do sada nevoljnika, videćemo kako bi se takvi mogli zvati i daljem tekstu) koji otvore neku zanatsku radnju, bilo kakav posao, da od momenta kad si otvorio to što si naumio u roku od 15 dana već mora da plaćaš poreze i doprinose! I ako sad neko, naivno naravno, zavapi kako to mora da se plati, ajde da mi takvoga priupitamo – a šta bi se to platilo da taj nije ništa ni otvorio? Da li bi se ikakav PDV ili bilo koji doprinos plaćao?

Dakle, država ne zna šta će sama sa sobom, sa razvojem privrede još manje, ali bi da odmah (za 15 dana) uzme tzv. svoj deo. Deo čega? Očaja?

Da, država ima način da to stvarno uzme, ima: poresko, inspekcije svega i svačega, pa komunalnu policiju itd. Dobro, razumem, Država je potrebita. Ali, šta država plaća i kome od onoga što, na primer, uzme onom nevoljniku koga gore spomenuh, koji se već bio prevario te otvorio neki svoj posao? Plaća, na primer onome koji nije imao kuraži da bilo šta otvori/započne, koji je na birou rada i prima neku crkavicu. Dakle, takvi su na birou od nemoći, (stvarne) lenjosti ili pameti. Pameti, da da, pošto već znaju za ono o čemu ja sad pišem. Da li je država tj. oni koje ona plaća, od nje dobijaju platu, pokušala da one koji su na birou, a i one koji bi već da rade, sagleda kao potencijal, resurs?

Da Vas podsetimo:  Sokolska zadruga u Čubači kod Dubrovnika

„Ja sam sam sebi najbolji resurs i boli me uvo“, reče jedan drugar nedavno kad se zgranuh nad bednom penzijom koju nedavno dobih. I zaista, da li su možda ti koji bi da rade, stvarno neki resurs? Da, ako zavirimo iza kredenca! Kakvog sad kredenca, kao da čujem pitanja. To se ja redovno igram ping-pong lopticom sa mojim mačkom Žderom i kad loptica zapadne pod kredenac prvo pokušava da je nekako iščačka, a onda, kao da mućne glavom, pa se zavuče iza, izvadi je i onda opet igramo! Dakle, moj Ždera je vredan, brz i klikeraš, uvek skapira da se do loptice može i sa druge strane. Ima maštu. Da li bi se ovaj primer mogao uzeti kao analog? Da li bi i ovde, na ovu temu malo klikera tj. mašte pripomoglo? Naravno, bez klikera se ne može, kao ni bez onoga „južno od leđa“ kao simbola vrednoće.

Da skratim: Država može da se odrekne onog čega ni sada nema, PDV na sve ono što će oni koji se upuste u avanturu samozapošljavanja ostvariti. Pa neka se odrekne! Taj će se PDV pojaviti na nekom drugom mestu, u 3. ili 4, 5. ciklusu, za par meseci ili godina, nebitno. Ali tada će se taj već zaimati, steći će nešto, a i biće primer ljudima oko njega da se može. Znam koliko će sad odmah biti paljbe na ovo, ali ne marim: mačak Ždera je izvadio lopticu! Država, šahovski govoreći, „žrtvuje pešaka za kvalitet“. Onda će i deca tih ljudi da sebe vide u takvom poslu, pa bio to mlekarski, obućarski ili metaloprerađivački. Sledeća generacija će stvarati i za prethodnu.

Dakle, kreneš u posao, nemaš PDV tri godine, ne plaćaš doprinose, a penziono plaćaš unazad, recimo 6 meseci. Nema pretnje od strane države, privredna scena je relaksirana, ko god može da bilo šta radi, radi odmah. Državu gledaju kao Mamu, a ne Baba Jagu. Država ti je svojom voljom, svojim autoritetom omogućila ono čega do sada nije bilo: da odmah kreneš, da odmah zaradiš i da se osećaš slobodno! Šta je tu sa državom, šta ona dobija? Ajde da pitamo – A šta gubi? Ne gubi ništa. A već ima prirast onih koje je skinula sa biroa, smanjila nezaposlenost. I sve to odmah. U šta god drugo da uđe kad je privreda u pitanju, put je dugačak. Ovim je deo razvoja prebačen na one koji sad i treba da rade i koji, uveren sam, i sad znaju šta bi i kako bi – omladinu. Svakom je slatka i najslađa sopstvena kinta.

Da Vas podsetimo:  Poslanik DS nudio Vučiću izlazak stranke na izbore!

srdic-privatnikOvakvim pristupom slobodnog, apsolutno slobodnog samozapošljavanja, gorepomenuti tok ideje, finansiranja, razvoja, daljeg zapošljavanja i konačno, socijalne pravde, ubrzao se neslućeno: Samozapošljavanjem se već realizuje i socijalna pravda. Imaš posao i već imaš socijalnu pravdu, sve druge faze su, takoreći, odmah realizovane.

Ako sad pogledamo kako to sad država radi, ne možemo, a da se ne podsetimo šta sve država kao bonus daje stranim investitorima, da ne pominjem, svi to znaju. A banke? One neka rade svoj posao i kreditiraju ono što se iz relativno niske akumulacije (niske u masi) ne može finansirati, kao i do sada što rade. Ne interesuje nas! Nas koji smo sami osmislili svoj posao u svojoj zemlji, uz brigu države, a ne prisilu. I gde ćemo jednom, a daće Bog da tako bude, svaki sa svojim poreskim referentom piti kafu jednom u šest meseci da se dogovorimo šta ćemo i kako ćemo. A onda ćemo se dogovoriti koliko ćemo da platimo poreza i doprinosa i bićemo srećni da nas država prepozna kao nekog ko doprinosi, imenom i prezimenom a onda ti je i kinta laka i ruka laka. Platiš i pevaš!

A onda u takvoj slobodnoj privrednoj sceni, država odmah rešava i viši nivo problema: ekološke, na primer. Uz dirigovano samozapošljavanje ugroženih grupa. Na primer, uvesti taksu za reciklažu ambalaže i odmah dati Romima, da sad modalitete tog ne razvijam dalje. Posledica ovakvog pristupa problemu zapošljavanja i zbrinjavanja ugroženih grupa će, neću da dokazujem, dovesti do, do sada nezamislivih formi udruživanja, finansijskog i poslovnog zadrugarstva, i čega sve ne. I neka mi neko kaže da je to Utopija! Pa neka je Utopija.

Sve dok se država ne uključi i ne odluči da prizna da je pojedinac, ovaj sada nezaposleni, najveći resurs i to besplatan. A što se tiče Utopije, pamti se zato Tomas Mor, evo već 400 godina. Ove, gorepomenute Predlagače i potencijalne Omastioce o kolač koji bi nekako država da im pod brk podnese, neći biti ko da spomene. Mislim, moj mačak Ždera bi da se omasti, ali ga zato i zovu Ždera. Za mačka adekvatno ime, za druge jok.

Rodoljub Živković

Vidovdan / Karikatura: Slobodan Srdić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime