Država crkvi imovinu, a crkva državi porez

0
36

flickr-jorge-lascarAgencija za restituciju će do kraja godine završiti svoj deo posla po pitanju vraćanja imovine koja je oduzeta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim crkvama i verskim zajednicama, izjavio je za Sputnjik direktor Agencije Strahinja Sekulić. Potom će na red doći i pitanje poreza.

Izjava patrijarha srpskog Irineja da će crkva plaćati porez onda kada joj država vrati celokupnu imovinu kao da je u zasenak stavila sve drugo što je poručio i uradio tokom Božićnih praznika.

„Ja sam to rekao i na tome ću ostati — dok se celokupna imovina ne vrati crkvi mi nećemo plaćati porez jer je gro te imovine država uživala i uživa. Kad nam bude vratila sve i crkva će plaćati poreze“, rekao je patrijarh u intervjuu za TV Hram, dodajući da se sa institucijama razgovara o zamenskoj restituciji i da se u tom pravcu traži rešenje.

Zašto je toliko pažnje izazvala izjava koja nije donela ništa novo po tom pitanju. Uostalom, patrijarh je samo ponovio ono što je i stav države.

Kako je još pre dve godine rekao direktor Uprave za saradnju sa crkvama Mileta Radojević, stav države je da porez na imovinu SPC i druge verske zajednice ne plaćaju sve dok im se ne vrati sva imovina oduzeta u posleratnom periodu.

U Ministarstvu finansija ne spore da su verske zajednice zakonom oslobođene plaćanja poreskih dažbina. Zakonom o PDV-u propisano je poresko oslobođenje za promet usluga verskog karaktera od strane registrovanih crkava i verskih zajednica. Pored toga što ne plaćaju PDV, crkve su oslobođene i plaćanja poreza na imovinu.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, crkvama i verskim zajednicama imovina je oduzimana bez ikakve naknade primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, eksproprijaciji, sekvestraciji. Najviše štete naneto je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kojoj je oduzeto 2.827 crkvenih i manastirskih poseda ukupne površine od 172.000 hektara. Zakonom o nacionalizaciji SPC je ostala i bez akcija u Beočinskoj cementari, koje je stekla dajući u zakup zemljište beočinskog manastira. Bez svojih bankovnih uloga, osiguranja i kredita ostale su sve crkvene opštine u Srbiji, kao i akcija u bankama i osiguravajućim društvima. Srpskoj pravoslavnoj crkvi nacionalizovane su i najamne stambene i poslovne zgrade, a građevinsko zemljište postalo je društvena svojina.

Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama donet je 2006. godine, a Agencija za restituciju obradila je sve zahteve za povraćaj crkvene imovine, a od 2011. godine zemlju vraća crkvenim zajednicama.

Prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, Srpska pravoslavna crkva podnela je, u skladu sa Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, ukupno 1.602 zahteva, što čini 52,54 odsto ukupno podnetih zahteva svih crkava i verskih zajednica.

„Do danas je SPC vraćeno pravo svojine u naturalnom obliku ili zamenskom restitucijom na ukupno 52.871 hektar zemljišta, što je 72,78 odsto ukupno traženog zemljišta od strane SPC“, rekao je Sekulić za Sputnjik.

Vraćeno je i 47.433 metara kvadratnih objekata, što je četvrtina od onoga što SPC potražuje, međutim, u Agenciji napominju da je praktično reč o 45 odsto povraćaja oduzetih površina objekata, jer su u jednom broju zahteva kao površine objekata navođene samo parcele na kojima su se ti objekti nalazili. Najviše crkvene imovine i poljoprivrednog zemljišta za vraćanje nalazi se na području Beograda i Vojvodine, gde je i zabeležen najveći otpor restituciji. Najglasniji u tome su korisnici zemljišta i zakupci poljoprivrednog zemljišta, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da se zemlja daje jeftino u zakup, ali i izdaje u podzakup, što je nezakonito, pa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta crkvama dosadašnji zakupci ostaju bez značajnih prihoda.

„Otuda je bilo dosta odugovlačenja postupka restitucije, odlaganjem dostavljanja dokumentacije ili upornim podnošenjem tužbe Upravnom sudu protiv rešenja kojima se vraća imovina“, kaže Sekulić.

On smatra da imovina koja će biti vraćene crkvama nije prevelika. Kako je ilustrovao, celokupna imovina koja će im biti vraćena je, otprilike, jednaka imovini dva ili tri najjača veleposednika zemlje u Vojvodini.

Posao vraćanja crkvene imovine, započet 2006. godine, privodi se kraju, što će reći da će na dnevni red brzo doći i pitanje poreza. A iskustva u svetu su po tom pitanju različita. U EU je uglavnom obavezno plaćanje poreza na nekretnine i profit.

U Italiji se od pre tri godine plaća porez na nekretnine koje imaju nekomercijalnu svrhu, dakle i na bogomolje, u Hrvatskoj je uvedeno plaćanje poreza za sve necrkvene prihode, kao što su prihodi od iznajmljivanja prostora, trgovinske ili hodočasničke delatnosti. Sjedinjene Američke Države smatraju crkve za neprofitne organizacije i za njih ne postoji institucija poreza. U Nemačkoj crkva plaća porez državi, ali istovremeno crkva uzima obavezan porez od vernika.

Tako su u 2015. dve najveće crkve u Nemačkoj, Katolička i Protestantska, ostvarile rekordne prihode od verskog poreza, „zaradivši“ čak 11,5 milijardi evra, odnosno 6,4 odsto više nego 2014. godine. Visina crkvenog poreza iznosi, zavisno od savezne pokrajine, osam do deset odsto poreza na dohodak.

Nešto tome slično, u Srbiji za sada sve eparhije izmiruju „crkveni porez“. U patrijaršijsku kasu dužni su da proslede četiri odsto eparhijskih prihoda.

Mira Kankaraš Trklja

www.rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime