U Srbiji se masovno umire, čak i od obične prehlade. Nema ni lekova, a bolesni nemaju para ni da ih kupe. Teško bolesna deca umiru polako i kao da nikoga, osim njihovih roditelja, za to nije briga. Za takvo stanje kriva je država ali i zdravstveni radnici u Srbiji, pa i lekari-pedijatri, od kojih sve počinje.
Neadekvatno lečenje i pogrešne dijagnoze ugrožavaju život deteta. Zašto jedan broj današnjih pedijatara nisu zainteresovani da rade savesno i stručno kao njihove kolege pre 20, 30, 40 godina? Možda zato što im država pruža mogućnost da pored državne prakse oni rade i po privatnim ordinacijama. Oni to rade na „fin“ način, teraju vas da za dete zakažete pregled kod pedijatra. Da li vam tako nameću da odmah odvedete dete u privatnu ordinaciju, jer su pedijatri po njima u domovima zdravlja prezauzeti? Bože moj, svi smo mi osetljivi na decu, jer ako mi možemo, dete ne može da čeka na pregled i dan kada će se neko smilovati da ga primi i pregleda.
Poslednje što nas je šokiralo je slučaj bebe stare mesec i po dana, koju pedijatri nisu mogli da prime na pregled. Zašto? Dete nije bolesno, samo mu je lice buknulo, verovatno usled neke alergije. Zato ono nije za hitan prijem na odeljenje gde su bolesna deca, a ne može ni na redovan pregled, jer je tamo već sve „zakazano“. Kako neko može da zna kad će se razboleti ili da li će mu zatrebati savet od lekara. Doduše, vi do lekara često ne možete ni da dođete, jer ih verno „čuvaju“ sestre sa „šaltera“. Ponekad neke od tih sestara daju sebi za pravo da čak postavljaju dijagnozu telefonom, ili još gore, da vam prepišu terapiju za dete. Majka pomenutog mališana pokušala je da pozove lekara da bi ga upitala za savet: šta činiti sa detetom kome se lice iznenada jako zacrvenelo. Nije uspela da se čuje sa doktorom, međutim, bila je zatečena kada joj je medicinska sestra preko telefona saopštila dijagnozu i odmah preporučila lek….mazati dete jodom. Da li beba od mesec i po dana sme da se maže jodom, šta se dešava kad počne da svrbi, a pritom možda je dete alergično na jod pa da problem bude još gori. Ko bi u ovom slučaju odgovarao ako bi se detetu nešto desilo, da li sestra koja se nije ni predstavila, a daje savete i terapiju telefonom, lekar koji nije imao vremena da primi dete i pregleda ili država. Verovatno niko, već roditelj što se nije borio za svoje dete. Veliki problem je to što su država i ministarstvo pružili priliku lekarima da rade privatnu praksu i to ne u jednoj, već u tri ordinacije, što je slučaj sa lekarkom do koje majka deteta nije mogla stići.
Direktno ili indirektno oni vas teraju da dete vodite u privatnu ordinaciju gde pregled košta 2.000, a kontrola 1.000 dinara. U vreme kad ljudi deci nemaju da kupe ni osnovne životne namirnice, kad je plata 30.000 hiljada, pa još i kasni po više meseci, kako roditelji da sebi priušte taj luksuz. I to nije sve, u privatnim ordinacijama nemaju pravo da prepišu lek na recept, što automatski znači da morate da kupite lek. Tako da u najboljem slučaju, ako vam se dete razboli u Srbiji morate izdvojiti najmanje 5.000 dinara za pregled i lekove. Mnoge frapira informacija, doduše nezvanična, da pojedini lekari u Srbiji mesečno zarađuju i više od 2.000 evra, a takvi su prvi među onima koji se žale na male plate.
Javnosti je poznat slučaj male Anastasije iz Vranja, dete koje upravo zbog pogrešne dijagnoze ima samo još mesec dana života. Roditelji su se na sve načine dovijali da njihovo dete dobije pravu dijagnozu, zatim da se adekvatno leči. Međutim, nisu uspeli, danas je njihovom detetu ostalo još mesec dana života. Ne zaboravimo i slučaj male Tijane, Ljubice, Anite… i još mnogo drugih mališana koji nemaju pravo na lečenje u Srbiji, jer, navodno, nema dovoljno novčanih sredstava.
Zbog čega su u državi Srbiji roditelji dužni da sakupljaju novac za lečenje svog deteta? Zbog čega u državi Srbiji dragoceni dečji život zavisi od dobre volje javnosti, koja se i ovog kao i svakog puta pokazala neuporedivo odgovornijom od države? Pomoć, ali i bolje zdravstvo za bolesnu decu pominje se samo u predizbornim aktivnostima. Bitno je to da je u ovoj zemlji Srbiji besplatna promena pola, a deca nam umiru masovno, pošto lečenje teško obolele dece nije besplatno. Sramota, ljudi na vlasti na čelu sa gospodinom Vučićem, ali i ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dejanović, nemaju obraza, i đonovi su, izgleda, tanki spram njihovih obraza. Naša vlast i političari se ponašaju kao da ne žive u zemlji Srbiji. Slepi su i gluvi na sve vapaje ovog napaćenog naroda i na dečje suze. Da li je moguće da im baš ništa nije sveto? Potrošiće naše pare na izbore, umesto da taj novac daju za lečenje bolesne dece, koja nemaju mogućnosti da se leče. Tužna je i strašna istina, da političarima koji vode Srbiju sudbina dece (osim one vlastite) uopšte nije važna.
Antigona
