Nacrtom budžeta za 2016. godinu predviđeno je da ukupne državne garancije javnim preduzećima dostignu 44,1 milijardu dinara, odnosno 360 miliona evra, saznaje Pištaljka. To predstavlja više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.
Uprkos tome što je garantovani dug dostigao 264 milijarde dinara, ministar finansija Dušan Vujović planirao je i za sledeću godinu da se javna preduzeća zadužuju uz jemstvo države. Ono što je, ipak, dobra vest je što je iznos državnih garancija prepolovljen. Ovogodišnjim budžetom bilo je planirano da ukupne državne garancije dostignu 81,72 milijarde dinara, odnosno 681 milion evra.
Prema našim saznanjima, ove godine će se, uz garanciju države zadužiti tri preduzeća: Elektropriveda, Elektromreža Srbije i Srbijagas. Za finansijsko restrukturiranje EPS će morati, uz jemstvo države, da pozajmi 200 miliona evra. Takođe, ovo preduzeće će od Nemačke razvojne banke KfW pozajmiti 45 miliona evra. Sredstva su namenjena za izmenu sistema za transport pepela i šljake u TENT-u A. Korisnik trećeg kredita uz garanciju države takođe je EPS. Za realizaciju programa za obnovljivu energiju u Kostolcu ova kompanija moraće da pozajmi 80 miliona evra.
Uz garanciju države dogodine će se zadužiti i Elektromreža Srbije (15 miliona evra). Kredit je namenjen za projekat energetske efikasnosti u prenosnim sistemima. Reč je o prvoj fazi takozvanog Transbalkanskog koridora. I ove godine Srbijagas će pozajmljivati uz državnu pomoć. Planirano je da se ovo preduzeće kod domaćih poslovnih banaka zaduži za 20 miliona evra. Ta sredstva neophodna su za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac–Brus–Kopaonik–Raška–Novi Pazar–Tutin.
Ono što je dobro je što država uopšte nije garantovala za kredite namenjene tekućoj likvidnosti preduzeća, što je ranije bila praksa. I budžetom za 2015. godinu država je jemčila samo zajmove namenjene za investicije. Uostalom, to je predviđao i aranžman iz predostrožnosti koji Srbija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, od ukupno 264 milijarde dinara garantovanih kredita, aktivirano je čak 189 milijardi dinara. To znači da je svaka treća garancija aktivirana i da je taj iznos direktno pao na teret poreskih obveznika jer korisnici kredita nisu na vreme izmirivali svoje obaveze prema bankama.
Apsolutni rekorder po visini garantovanih zajmova je preduzeće Srbijagas. Prema podacima iz Biltena javnih finansija, koje objavljuje Ministarstvo finansija, garantovani dug Srbijagasa iznosi oko 600 miliona evra. Ono što posebno zabrinjava je to što se ovo preduzeće u velikoj meri zaduživalo, uz garanciju države, za održavanje tekućeg poslovanja.
pistaljka.rs
Hm,hmm…za,ocekivati je,da “ per 31.12.2017 “ javna, i uopste preduzeca,sacine i “ obznane“, ono sto se zvalo, “ bilans stanja i uspeha“, sa,vezano sa pozitivnim,ili negativnim saldom,nadlezni ministri,i direktori priloze i svoje ostavke,sa obrazlozenjem razloga za takvo stanje. I detaljnom,specifikacijom,rashoda i troskova,u proteklom periodu. A, u daljem postupku,raspisivanja konkursa,za nova rukovodeca lica,traziti,osim krstenice,potvrdu o zdravstvenom stanju,overene diplome skolske spreme.