Država optužena da nameće privatnog partnera državnoj firmi

0
1584

„Mostogradnja“, jedno od najstarijih građevinskih preduzeća u Srbiji, optužuje državu da im je u poslu izgradnje vijadukta i tunela u Čortanovcima, jednom od najvećih građevinskih poslova u zemlji trenutno, kao partnera nametnula privatnu kompaniju „Karin komerc“, koja ih je potom izbacila iz projekta. Optužbe da se država neprincipijelno upliće u ovaj posao izneli su rukovodioci „Mostogradnje“ na skupštini sa koje postoji zapisnik na koji je Pištaljka nabasala istražujući anonimnu prijavu uzbunjivača o jednom drugom slučaju. Zapisnik, u kome su iznete najteže optužbe na račun države, objavljen je i na sajtu ove kompanije, ali je do sada ostao skriven od javnosti.

Reč je o radovima na rekonstrukciji pruge od Stare Pazove do Novog Sada koji se finansiraju iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica, a precizirani su aneksom koji su potpisali akcionarsko društvo „Infrastruktura železnice Srbije“ i ruska kompanija „RŽD Internešnel“ (RŽDI), koja je glavni izvođač radova. Radovi su počeli 2017. godine, a vrednost posla je 350 miliona dolara.

Dešavanja na ovom projektu su pokrivena velom tajni, jer ugovor o ruskom kreditu i svi aneksi koji se odnose na njega, prema želji ruskih partnera, nisu dostupni javnosti. Građani i ovaj put, kao i u slučajevima nekih drugih kapitalnih projekata, poput dolaska „Fijata“ u Kragujevac, osnivanja „Er Srbije“ ili davanja u koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“, ostaju uskraćeni za informacije o tome kako se koristi njihov novac i imovina.

Šta se sve dešavalo među podizvođačima na gradilištu u Čortanovcima, međutim, otkrivaju zapisnik sa skupštine akcionara „Mostogradnje“, održane u junu prošle godine, i prepiska koju je u tom periodu – tražeći pomoć – ovo preduzeće imalo sa državnim organima, odnosno predsednicom Vlade Anom Brnabić.

Prema zapisniku sa skupštine akcionara „Mostogradnje“ vidi se da je generalni direktor Branko Knežević upozorio akcionare da im je „Karin komerc“ nametnut kao privatni partner u ovom poslu, a da je predsednik nadzornog odbora Aca Popović eksplicitno optužio da se „pojavila država neprincipijelno uvodeći određene firme”.

„Traženo je da se smene ljudi koji vode ovu firmu („Mostogradnju“, op.aut.) kao vid pritiska da se prihvati nešto što „Mostogradnji“ ne odgovara. Prilikom davanja ponude na silu je uvedena firma koja nema nikakva iskustva, a i ruski partner je pokazao veliku neprincipijelnost”, rekao je Popović prema zapisniku.

Zbog tih okolnosti, navodi se, „Mostogradnja“ nije mogla više da obavi tehničku kontrolu za šta je po ugovoru određena, pa bi zbog toga projekat mogao da bude ugrožen.

Da bi rešili probleme sa ovim partnerom, za koga je prema zapisniku Knežević rekao da im je nametnut, obratili su se državi od koje su očekivali da obezbedi „Mostogradnji“ status dogovoren na početku projekta.

Kako se može zaključiti iz prepiske koju su čelnici „Mostogradnje“ imali sa predsednicom Vlade Anom Brnabić, ta firma se dve godine pripremala za potpisivanje ugovora sa Rusima, očekujući da bude jedan od glavnih partnera. Iz prepiske se ne može zaključiti na osnovu čega je „Mostogradnja“ očekivala da će dobiti ovaj veliki posao, ali se navodi da je pred samo potpisivanje ugovora u posao uveden „Karin komerc“, kao glavni partner Rusa. „Karin komerc“ je predvodnik konzorcijuma u kome se nalazi i „Mostogradnja“, koja je ugovor potpisala, ne sa Rusima kako su očekivali, nego sa „Karin komercom“, praktično kao njihov podizvođač. Razloge za gubitak partnerske pozicije u ovom velikom poslu, može se zaključiti iz zapisnika i prepiske, čelni ljudi „Mostogradnje“ traže i u činjenici da je ova građevinska firma često bila onemogućena da učestvuje na tenderima zbog blokade računa za koje opet krive državu koja im nije platila poslove koje su za nju obavljali.

Da Vas podsetimo:  Udruženje zamenice predsednika Skupštine Blaca dobilo 16 miliona od Opštine

„Domaći tajkuni su agitovali kod banaka da ne daju garanciju „Mostogradnji“. Na ovom projektu je bilo svega i svačega, što je sramota za ovu državu. Mi smo upozoravali nadležne državne organe na ovu situaciju, ali nije bilo pomoći” naglasio je na skupštini Aca Popović, predsednik nadzornog odbora „Mostogradnje“.

Popović, koji je i savetnik predsednika Privredne komore Srbije, procenio je da će se država umešati tek kad se na projektu desi krah.

„Domaće tajkunske firme su opstruisale rad „Mostogradnje“, plaćanje, i izazivale štrajkove naših radnika. Pretpostavljamo da se radi o nameri neprijateljskog preuzimanja. Posle davanja naše ponude došlo je do njenog povećanja dogovorom između Rusa i domaćih tajkuna. Beton je naplaćivan dva i po puta skuplje nego na tržištu”, ispričao je Popović na skupštini.

Popović je još dodao i da država nema nikakav kontakt sa onima koje je odredila kao svoje predstavnike u nadzornom odboru Mostogradnje.

Pištaljka je pokušala da kontaktira sa čelnim ljudima „Mostogradnje“ koji su na račun države izneli ove optužbe, ali je Branko Knežević odgovorio da ne želi javno da govori o ovoj temi, a Aca Popović nije odgovarao.

Sagovornika nismo našli ni u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iz pres službe ministra uputili su nas da odgovore potražimo od ruskog izvođača, jer ministarstvo „ne određuje niti daje saglasnost na izbor podizvođača“. Iz ministarstva nam nisu dostavili ni ugovor po kom se izvode radovi jer su sve informacije iz ugovora poverljive i za to im je potrebna saglasnost ruskih parntera, koju nemaju.

Tek nakon našeg insistiranja na postavljanju pitanja koji se tiču problema u njihovom resoru, a na koje se „Mostogradnja žali upravo“ državi, iz ministarstva nam je prosleđena prepiska o ovom slučaju.

„Mostogradnja“ je, kako smo već pomenuli, krajem maja 2018. godine, pošto je „Karin komerc“ raskinuo ugovor sa njima, pisala premijerki Ani Brnabić tražeći pomoć od države. Iz te prepiske vidi se kako je došlo do uvođenja „Karin komerca“ u posao. „Karin komerc“ je, kako se „Mostogradnja“ žali premijerki u prepisci, neprekidno ometao njihov rad, a kao najdrastičniji primer navode odbijanje da prihvate avansnu garanciju „Mostogradnje“ izdatu od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza.

Da Vas podsetimo:  Zašto lažu Vladimir Gajić i Slobodan Georgiev

„Mostogradnja“ svoje tvrdnje o opstrukciji „Karin komerca“ potkrepljuje i primerom avansne uplate za 2018. godinu od četiri miliona dolara, od čega je dva miliona za radove koje izvodi „Mostogradnja“, a koji su uplaćeni „Karin komercu“ poslednjih dana 2017. godine. „Mostogradnja“ tvrdi da im „Karin komerc“ nije uplatio njihov deo, čime je ovo preduzeće bilo prisiljeno da radove finansira iz sopstvenih sredstava.

„Bez avansa na projektu nije moguće da se isprati dinamika, što „Karin komerc“, uz saglasnost ruskih partnera, koristi prvo za umanjenje našeg obima posla, a zatim i za raskid ugovora“ objašnjava se u dopisu „Mostogradnje“.

U obraćanju premijerki zbog svega toga traže da im ona pomogne da i dalje učestvuju u projektu, jer ih gubitak ovog posla može dovesti do stečaja i ugroziti planove za privatizaciju. U pismu podsećaju i da su njihovi finansijski problemi nastali najvećim delom zbog „neplaćanja radova izvedenih posle NATO bombardovanja, kada su od porušenih 48 izgradili i sanirali 46 mostova“.

Premijerka, međutim, nije odgovorila „Mostogradnji“, već je pismo prosleđeno resornom ministarstvu, koje od preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“ traži odgovor na iznete tvrdnje. Resorni ministar Zorana Mihajlović potom šalje svim uključenima u problem izveštaj „Infrastruktura železnice Srbije“ o sastanku sa RŽDI  povodom žalbi „Mostogradnje“.

Ruski partner u tom izveštaju odgovara odbacivanjem svih navoda srpskih građevinara. Rusi tvrde da „iznosi plaćenih avansa mogu da budu samo u nivou obezbeđenih bankarskih garancija, i da su tako postupali i u slučaju Mostogradnje“.

Tehnički direktor RŽDI ukazuje „na neadekvatan rad Mostogradnje, da Mostogradnja na gradilištu nema ni materijala, ni ljudi, ni adekvatnu organizaciju, a u većini slučajeva ne poštuje ni naloge glavnog izvođača“. Svoje tvrdnje Rusi ilustruju podatkom da je od 54 odsto izbušenih šipova ova srpska kompanija uradila manje od 10 odsto.

Stavove ruskog partnera o problemima na gradilištu u Čortanovcima, međutim, možemo samo posredno da saznamo iz ovog izveštaja, jer su predstavnici RŽDI, firme-ćerke ruskih državnih železnica osnovane da bi rukovodila projektima u inostranstvu, takođe odbili da odgovore na pitanja Pištaljke.

Iz njihovih ranijih istupa u medijima vidi se da je RŽDI kao podizvođače  angažovao takođe ruske kompanije „Mos metrostroj“ i  „Stroj trest“. Zatim te kompanije kao svoje podizvođače angažuju srpske firme. Tako podaci Agencije za privredne registre pokazuju da „Stroj trest“ ima zaključen ugovor sa „Karin komercom“. U registru zaloge APR-a može se videti da je „Karin komerc“ iskoristio ovaj ugovor da dobije kredit od najmanje 20 miliona evra kod Erste banke.

Ni u „Karin“ komercu nisu želeli da govore za Pištaljku. Kao razlog navode da ih ugovor  sa izvođačem obavezuje da ne iznose informacije u javnosti.

Da Vas podsetimo:  Kustos Narodnog muzeja Kikinda posle 35 godina rada dobio otkaz zbog bolesti

„Karin komerc MD“ iz Veternika je kompanija u vlasništvu porodice Dubroja. Mada se u medijima kao vlasnik najčešće pominje Mirko Dubroja, zvanični dokumenti kažu da su to u stvari njegovi sinovi Jovan i Krste. Kompanija je osnovana 2005. godine i to u stopostotnom vlasništvu Mire Dubroje, koja je 2009. godine vlasništvo prenela na Jovana i Krstu. Na Mirka Dubroju se vodi kompanija „Plovni transport- Karin“, registrovana na istoj adresi u Veterniku.

„Karin komerc MD“ poznat je po proizvodnji građevinskog materijala, pretežno posluje po Vojvodini, pa je između ostalog radila saobraćajnice u Novom Sadu, Inđiji, kao i pristupne puteve na mostu Beška.

Kad se analiziraju finansijski izveštaji od 2011. godine primetno je da su ukupni prihodi „Karin komerca“ od tada do danas uvećani šest puta. Tada su bili nešto više od milijardu dinara, da bi 2018. godine, prema podacima APR-a, dostigli sedam i po milijardi dinara. Poslovni bum „Karin komerca“ najslikovitije prikazuje rast dobiti koja kompaniji ostaje posle oporezivanja, a koja je od 2011. godine povećana 12 puta. Najinteresantniji je skok zabeležen 2015. godine, kada ostvaruju 350 miliona dinara dobiti, što je četiri puta više nego godinu pre toga kad su zaradili oko 87 miliona. Tokom godina koje su prethodile ovom skoku kompanija je zarađivala oko sto miliona dinara godišnje. Od 2015. rast se nastalja, pa „Karin komerc“ 2018. završava sa milijardu i 358 miliona dinara dobiti.

Inače, „Karin komerc“ u poslovima izgradnje putne infrastrukture širom Vojvodine dosta sarađuje i sa lokalnim javnim preduzećima. Ta saradnja je posebno interesantna u slučaju JKP „Put“ iz Novog Sada kojima je „Karin komerc“ sa svog računa 2015. godine isplatio septembarske plate za radnike.

Na pitanje zašto bi neka privatna firma plaćala plate javnom preduzeću odgovara pomoćnik direktora JKP „Put“ Milovan Panić koji je objasnio za „Pištaljku“ da je Karin komerc, u stvari  dugovao njima ta sredstva za tekuće poslove koje su obavljali zajedno na novosadskom Bulevaru Evrope. Pošto je račun JKP bio u blokadi, radnici su bili isplaćeni sa računa „Karin komerca“. Panić, koji u to vreme nije bio u JKP „Put“, objašnjava da je ta tranksacija bila dozvoljena bez obzira na to što su bili u blokadi, jer je zakon pravio izuzetak u slučaju isplate plata zaposlenima i doprinosa državi.

Pojedini tabloidi su „alfu i omegu“ „Karin komerca“ Mirka Dubroju povezivali sa vodećim funkcionerima Srpske napredne stranke u Novom Sadu i Vojvodini, mada su se pominjale i njegove dobre veze sa čelnim ljudima Demokratske stranke dok su bili na vlasti u pokrajini. Pre desetak godina je, prema pisanju medija, bio aktivan u upravi Fudbalskog kluba Vojvodina, a danas je potpredsednik Fudbalskog saveza Vojvodine. U ime kompanije „Karin komerc“ često se pojavljuje kao donator lokalnih fudbalskih klubova u Vojvodini.

Jelena Bulajić
Izvor: pistaljka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime