Ima toga koliko hoćete, ali ću citirati samo nekoliko naslova: „Neviđena tuča u “parovima”; “Sve se videlo, pao seks u „Zadruzi“; “ Vukao ga po podu pa bacio u bazen“; “Ti si ozbiljno bolesna – mrš pedofilčino!“… Ovakvi sadržaji preplavili su srpski javni prostor i po svemu sudeći oni su jako važni. Zašto bi, inače, država ustupila svoje resurse za stvaranje ovih gadosti.
Reč je, naravno, o rijalitiju. Skaradne sadržaje, kako ih naziva srpski ministar kulture, prave privatne televizije uz opravdanje da su to komercijalni programi. Tačno, ali se emituju na nacionalnim frekvencijama.
Ne bi trebalo da država daje logistiku i učestvuje u nečemu što je nemoralno. Nije na državi da potpomaže propagiranje nasilja, pornografije i prostitucije, govora mržnje, da učestvuje u glorifikaciji pijanstva… A sve uz obrzloženje da se vlast ne može mešati u uređivačku politiku privatnih televizija. Gle čuda, to niko i ne traži. Ima država mehanizme – porezi, kazne, oduzimanje frekvencija, jel?
Da li bi bilo normalno da recimo „Srbijašume“ iznajme svoje posede za obuku terorista ili da kakva firma u državnim skloništima uzgaja drogu? A što nekom holvudskom producentu ne bi ustupili muzeje za snimanje porno filmova? Po istoj logici moglo bi i neko ministarstvo da noću ustupi prostor kockarnicama, sve je to biznis. Valja koristili kapacitete.
Pitam ja sve one koji imaju razumevanja za rijaliti, da li bi svoje dete ubacili tamo? Da li bi gledali kako se njihovo mezimče “kreše” pred kamerama u klozetu? Odvratno, jel da? A nije odvratno kada to rade egzibicionisti, narkomani i starlete. I još dobijaju novac za to. Kako se to zove?
Kako se zove kada se sav taj bestid istovari u desetine hiljada dnevnih soba? Kako se zove kada sve to gledaju deca? Da nije možda lepo vaspitanje? Ili je širenje razvrata, zamajavanje osiromašenog naroda, zaglupljivanje nacije, urušavanje sistema vrednosti, razaranje porodice… Atak na pojedinca kome se ironično poručuje da ima daljinski upravljač.
Neće biti baš tako. Vlast ima obavezu da narod zaštiti od epidemije, ne može samo davati preventivne savete. A ovo kod nas je epidemija, ugroženo je mentalno zdravlje nacije i nepohodna je zaštita.
Crnogorci su uspeli da svoje građane zaštite od ovog kupleraja. Tamošnja Agencija za elektronske medije (kao naš REM) dozvolila je emitovanje ovih neprimerenih sadržaja isključivo od 23 do 06 sati. I u Srbiji su brojni glasovi protiv direktnih prenosa iz sokaka crvenih fenjera. Nekoliko organizacija predalo je republičkoj Skupštini više od 40.000 potpisa građana za zakonsko ograničenje emitovaja rijaliti programa. Oberučke ih podržavam.
Vidim da se “Crveni ban” hvali kako je u novi rijaliti uložneo 40 miliona evra. Da se čovek naježi. Ko zna, možda je i to razvojni projekat. Jer u suprotnom država bi rebnula porez na nemoral – izvoli, 40 miliona uplati u budžet pa pravi orgije. Uzgred, valjalo bi da nam vlasti kažu ima li sokak crveniih fenjera upotrebnu dozvolu, koliko je državi plaćeno za komunalije, koliko za građevinske dozvole… Ili je možda i to građeno na divlje.
Koliko god da na to liči, nije se pošten i pristojan svet predao, videćete.
