Država u rukama (ne)prijatelja

3
1324

Srpski politički vrh je, naizgled, iznenađen odlukom kvazidržave Kosovo da ostalom delu Srbije uvede nove takse na robu, sada u visini od sto odsto. Naravno, svako, ko je iole pažljivije pratio kretanja na srpskoj političkoj sceni, naročito ova otkad je Vučić došao na čelo države, mogao je da primeti i pretpostavi da bi se nešto slično moglo dogoditi. Naime, kada se dete navikne da sve dobija, tada mu je teško dokazati da stvari više ne mogu da teku kao što su tekle do sada. Jednostavno, Srbija je, bukvalno, ispunila sve zahteve, kako one koje joj je podnosila separatistička klika iz Prištine, tako i one koji su stizali iz Brisela. To jeste, albanski secesionisti i iredentisti su uspeli da dobiju sve ono što su do danas tražili, izuzev stolice u Ujedinjenim nacijama.

I šta sada? Neko se našao u čudu, otkud kosovskim Albancima smelost da ovako otvoreno guraju prst Srbiji u oko? Ako je neko navikao da sve dobija kombinacijom nasilja i kuknjave, onda su to Šiptari. Decenijama su tako radili i takav pristup im se do danas isplatio, pa ne vide razlog da menjaju tu dobitničku taktiku. Iza leđa imaju velikog „tatu“, koji, iako ih drži na uzici, više ni sam ne zna šta će s njima. Uz sve to, Zapadu je teško sada da se povuče i prizna grešku, jer bi se to negativno odrazilo na njihov autoritet u međunarodnim odnosima. Izgleda da zapadnom levijatanu ni samom nije do kraja jasno, koji je pravi razlog zbog kojeg je podržao kosovske Albance 1999. godine: da li je to baza Bondstil, trgovina narkoticima, privatni biznis američkih i EU političara, trgovina ljudskim organima, geostrateški interes…? Verovatno, sve od ovoga, pomalo… Ili, jednostavno, neke stvari na političkoj sceni Balkana su se uklopile na taj način, da je sve išlo u korist Albancima, a na štetu Srba.

Rat sa NATO paktom nije okončan srpskim porazom, kako to jedan deo aktuelnih političara, na čelu s predsednikom Srbije, pokušavaju da nametnu javnom mnjenju. U onakvoj konstelaciji snaga, u ratu Davida protiv Golijata, Srbija je prošla čudesno dobro. Ostala je celovita, a kosovski Albanci, zajedno sa ogromnom NATO armadom, nisu uspeli da Srbima nametnu svoju volju, to jeste, nisu uspeli da definitivno pokore SRJ. Ono što nisu uspeli da nametnu ratom, neprijatelji Srbije pokušavaju da ostvare u miru. Izabrali su političku vrhušku, koju su potom instalirali u Srbiji, s namerom da ovu zemlju i narod, laganim koracima, sasvim pokore i Srbima otmu njihovu svetu zemlju – Kosovo i Metohiju. I što je najzanimljivije, sada, kada je Kosmet u pitanju (i pored sve ogromne sile), ništa ne zavisi od zemalja Zapada, od SAD, Nemačke, Francuske, već sve zavisi od Srbije, odnosno od onih političara koji se danas nalaze na njenom čelu.

Srbima se Kosovo i Metohija može oteti samo u slučaju ako sami Srbi na to pristanu. Zapravo, tada to više ne bi bilo ni otimanje, već – poklanjanje! Da je to tako, jasno pokazuje nervoza koju zapadne zemlje više ne uspevaju da sakriju. Oni bi da Srbija što pre (po mogućstvu, odmah) prizna lažnu državu na svojoj teritoriji, pa da se, konačno, reše problema i bruke koja ih prati bezmalo pune dve decenije. Biti toliko moćan, izigravati svetskog policajca, a ne biti u stanju da dovršiš posao sa jednom malom Srbijom, sigurno je veoma frustrirajuće za NATO i sve zemlje koje čine tu alijansu.

Ako neko sada misli da su Šiptari sami došli na ideju, da podignu taksu na robu iz Srbije za sto odsto, taj se grdno vara. U paradržavi Kosovo glavnu reč vode NATO i EU. Tzv. kosovska vlada, „premijer“ i „predsednik“ te nakazne tvorevine, ne smeju ni vrata svoga doma da otvore, a da ne dobiju mig iz Vašingtona ili Berlina. Jednostavno, kako smo gore i konstatovali, zemljama članicama NATO-a je dodijalo srpsko „nećkanje“. Očigledno je srpski predsednik pokušao da još jednom odgodi da stavi paraf na najveću izdaju u istoriji Srbije. Možda se malo i uplašio takvog čina, a možda strepi šta će zapadne sile s njim uraditi, kada im da sve što mu traže, a što im je on – onako faustovski – obećao pre nego što su mu predali žezlo srpskog „golog“ i nekrunisanog „cara“.

Zapad smatra da je dosta čekao, te da će svako dalje oklevanje da Srbija potpiše „sveobuhvatni sporazum“ sve više narušavati ugled NATO alijanse. U stvari, moglo bi se reći da NATO zemlje (u prvom redu SAD i Nemačka) gube deo po deo onih prostora na kojima su, koliko juče, neprikosnoveno vladali. Kada neki silnik u gradskoj četvrti, kojem su se donedavno svi sklanjali s puta, doživi prvi šamar na koji nije u stanju da odgovori, njegova sila izduvava kao bušan balon. Odnosno, kad silnika neko nabuši, on se više nikada neće moći oporaviti, niti će iko biti u stanju da ga zakrpi. I Vašington i Berlin (pa i London) znaju, da bi im neuspeh na polju međunarodnog priznanja kvazidržave Kosova, bio isto što i šamar jednom gradskom kabadahiji. Možda to sve ne izgleda tako, ali oni (Zapad) znaju, iz nataloženog političkog iskustva, da bi dalji opstanak države Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama za njih bio jednak kataklizmi i nepovratnoj propasti. Logika je tu jasna i neumitna: onaj koji je moćan nikada se ne povlači, a kada se jednom povuče, on prestaje da bude moćan.

Srbija je ovde pobednik! Srbiju u ovom trenutku niko ne može da porazi, sem ona samu sebe. Sve se namestilo tako da ide na ruku Srba. Na geopolitičkom planu nastale su tektonske promene, koje, simbolično rečeno, danas premeštaju mora, okeane, kontinente. Rađa se nova konstelacija, novi raspored snaga, koji nikako ne odgovara onima koji su u ovom času najmoćniji. Dovoljno je da jedan veći satelit napusti orbitu, pa da sva moć silnika istopi ili rasprši kao mehur od sapunice. Iskustvo istorije nas uči i upozorava: carstva su se uzdizala decenijama, vekovima, a onda su se preko noći urušavala i propadala.

To je i razlog zbog kojeg NATO alijansa traži hitno bacanje na kolena onog neprijatelja kojeg nije uspela da porazi na bojnom polju. Srbija im je kost u grlu. Čini im se da Vučić okleva, pa zato počinju da forsiraju premijera – Brnabićevu. To bi, otprilike, mogla i biti poruka: Hoćeš li ti to da završiš, ili će to završiti Ana!

Ili, možda je Vučić – i pored mefistofelovskog zaveta – shvatio da ga od onih koji su ga doskora podržavali ne očekuje ništa dobro? Možda mu se upalila lampica u Parizu? Svakako da je ono poniženje prvenstveno bilo upućeno Srbiji i Srbima kao narodu, ali je to bilo i upozorenje predsedniku Srbije da u svakom trenutku može biti odbačen i zgažen poput crva? Šta mu je činiti? Ako potpiše „sveobuhvatni sporazum“ sa kosovskom Albancima i briselskim komesarima, tada ostaje sam na vetrometini. Neće više imati za šta da se uhvati. Gurnuće ga tada sa litice – jer će im biti nepotreban. Ovako, dokle god je konflikt sa Kosovom nerešen, on može nekako da odoleva i opstaje na političkoj sceni Srbije. Kažemo, Srbije, jer je sa svetske i simbolično i istinski oduvan tokom „Dana primirja“ u Parizu.

Ono što eufemistički zovemo „međunarodna zajednica“, reklo bi se, bacila je svoj poslednji adut. Odvezala je kosovske Albance, dala im privremenu slobodu, da izvrše maksimalan pritisak na srpski politički vrh. A najlakše je Srbiju pritisnuti dovođenjem u pitanje opstanka Srba na KiM-u. Prvi korak je podizanje poreza za srpsku robu. Ako to ne uspe da dovede do željenog cilja (stolice u UN), počeće žešći napadi na Srbe, posebno one u enklavama. Nastaviće se sa upadima tzv. kosovske policije na sever Kosmeta. I na kraju, kao poslednje, preći će se na politiku „drugim sredstvima“. Uostalom, nije slučajno da kosovski Albanci, uz dopuštenje i asistenciju NATO-a, prave svoju vojsku. A šta će im vojska, pitaće naivno prosečan srpski građanin. Treba im, da ostvare san o Velikoj Albaniji. jer ako takav san ne uspeju da ostvare za pregovaračkim stolom, nema im druge, nego da pokušaju da takav cilj dosegnu ratom.

Eto, i rat je (setimo se Klauzevica) legitimno „političko“ sredstvo. Država se stvara, nastaje ili nestaje u krvi! Uostalom, u istoriji sveta nikada nije nastala jedna država iz druge dogovorom, pa nadajmo se da dogovorom neće nastati ni Velika Albanija.

D. Gosteljski

3 KOMENTARA

  1. ovi „mladen“ ne moze biti srbin!
    jedino moze biti neko kao predhodna vlade a i to nisu za mene srbi!
    oni su granice postavili, pustili da siptari izazovu nezavisnost, nije bilo nikakve reakcije a onda jos to potvrdili sa glupim pitanjem. onda su granice izmedju na KiM postavili i slucaj prebacili neprijatelju da on odlucuje kako dalje! naravno je bilo jos vise stvari ali to je ono sto nam je kicmu slomilo.
    kada su sve prodali, ekonomiju unistili i vojsku doterali do toga da se boji beogradske mafije onda su one napadale koji su sav trud uneli srbiju da podignu i nesto od izgubljene bitke da spase.
    sada i neke novine pricaju kako vlada treba da radi i kako sve predaje!!! mislite li vi da smo mi (preko 50 od sto glasaca) glupi i neznamo koje kosovo prodao i drzavu opljackao.
    iskreno, trenutno ne vidim boljega od vucica!
    dok siptari, hrvati i ostali neprijatelji ga pljuju onda je dobar za nas.
    jos jedno, presednika i vladu treba uvek podrzati kada se bori protiv neprijatelja a ne mu jos praviti probleme kao jeremic, jankovic, tadic…i oni koji nista pozitivno nisu uradili za drzavu!

  2. Živimo u haosu, koji smo sami stvorili.

    Za početak treba razjasniti pojmovnu zbrku, kojoj smo kao narod skloni.

    1. „Srpska roba“ i taksa od 100%
    Ne postoji „srpska roba“. Vlasnici fabrika i veletrgovina iz Srbije su vlasnici robe koju još nisu prodali na KiM. Građani Srbije sa tom robom nemaju niša, osim što se ona prozvodi u Srbiji. Prema tome, ako neko ima štetu od uvođenja taksi od 100% to su pojedinci a ne građani Srbije, jer roba u magacinima ne pripada narodu. U kavim su vezama i „kombinacijama“ vlasnici fabrika i veletrgovina sa vrhom vlasti u Beogradu je već neko drugo pitanje. Da li se i gde plaća PDV na ovu robu?

    2. Ekonomski značaj nemogućnosti izvoza robe iz Srbije na KiM.
    Izvoz robe iz Srbije je u prošloj godini iznosio oko 15 milijardi eura. Izvoz robe iz Srbije na KiM je iznosio oko 440 miliona eura. Znači oko 2,93% od ukupnog izvoza. Ako je roba koja se izvozi (uglavnom se radi o brašnu, šećeru, jestivom ulju i kondiktoriskim prozvodima) pristojnog kvaliteta neće biti problem da se ista izvozi i na neka druga tržišta. Javna je tajna da se prehrambeni proizvodi iz Srbije izvoze samo u BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i na KiM. Za druge zemlje nemamo ni kvalitet niti adekvatne cene, pa će za mnoge „izvoznike“ biti veliki problem kako da nađu nova tržišta.

    3. Dan primirja ili dan pobede?
    U Parizu je obležen Dan primirja u Velikom ratu. Ne radi se ni o kavoj „proslavi“ pobede sila Antante nad centralnim silama. U tom kontekstu treba posatrati i mesto gde je sedeo AV ispred Trijumfalne kapije. Srpski mediji i lažna elita su željni proslava pobeda, uspeha i stalnog dokazivanja srpskog doprinosa svetskoj istoriji. Današnji svet funkcioniše na osnovama profita a ne uspomena iz dalje prošlosti. Da li bi izvoz srpske robe u Francusku bio veći da je AV sedeo pored Makrona?

    4. Zapadni svet „mrzi“ Srbiju.
    U Srbiji se već 6 godina vodi za Zapad neshvatljiva politika. Sa jedne strane javno zvanična Srbija je za ulazak u EU, za poštovanje evropskih vrednosti itd. Sa druge strane se protiv Zapada vodi u gotovo svim medijima atizapadna kampanja. To niko ne može i ne želi više da toleriše. Vreme je da se „plati“ cena za neiskrenost i dvoličnost. Nakon potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane, sledi „resetovanje“ sitema i u Srbiji i na KiM. Srpska elita ne voli „resetovaje“ i želi da kupi vreme da se to odloži za neko kasnije vreme. Moramo biti svesni činjenice da Srbi i Albanci odanvno nisu kreatori svoje sudbine.

    Srbija je dugo igrala „igru“ na 5 stolica.
    To više nije moguće.

    • Tko god da se potpisuje sa “ Mladen” pise komentare protiv Drzave Srbije i Srpskog Naroda !
      Da lì isti pripada drugom nacionalnom korpusu pa isto pise iz ciste mrznje i zavisti ???
      Da lì je SRBIN koji to radi zato sto je placen da to radi ????
      Ukoliko je SRBIN i pise ovakve komentare a nije za to placen onda je za nekog KORISNI IDIOT, a za nas ostale………. samo IDIOT !!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime