Milica V. će se poroditi za nekoliko nedelja, a već mesecima održava trudnoću – i “sedi” kući. Tako “sedeći” izračunala je za koliko će nju rođena država zakinuti dok bude na porodiljskom. Ravno 187.000 dinara.
Računica je laka. Milica je radila 10 meseci i primala redovno 35.000 dinara mesečno. I umesto da na porodiljskom prima taj svoj prosek ona će dobijati 19.400. Toliko joj sleduje kada se primeni “kvaka 18”, odnosno novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojim je propisano da se za porodiljsku naknadu uzima prosek od 18 meseci (10 x 35.000/18).
Kao svaka porodilja Milica ima pravo i na roditeljski dodatak. Taj dodatak država je uvela da bi pospešila natalitet. U Miličinom slučaju (drugo dete) on iznosi 10 hiljada mesečno i prima se dve godine. Računica govori da će od tih 240.000, koliki je roditeljski dodatak, Milica lično finansirati sa 187.000 koliko joj država zakida na naknadi za porodiljsko odsustvo. Čestitamo!
Na hiljade ovakvih priča ima u Srbiji. Mogli smo ovih dana da čujemo i za drastičnije primere, odnosno da će neke porodilje primati naknadu manju i od 10 hiljada, a neke, čak, manje i od hiljadu dinara. Naravno da velika većina roditelja planira i rađa decu zbog sebe, a ne zbog novca i države. Ali lakše je dići porod uz pomoć i odlučiti se za još jedno dete.
Onaj ko je smislio zakon kao da je tražio način da porodiljama zagorča život, da država baš uštedi na njima. Ništa nije urađeno slučajno. Mogao je zakonodavac da smanji period za koji se računa prosek, da to bude tri, šest meseci i onda bi se drastično smanjila “pljačka” porodilja.
Da je država htela da ih zaštiti, propisala bi donju granicu to jest najnižu naknadu. Mogla je ta donja granica, na primer, biti ista kao i minimalna plata. To bi odavalo utisak da država stvarno hoće da ih zaštiti i da stimuliše rađanje. Takva rešenja postoje u svetu. Mogla je da odredi jednaku nadoknadu za sve porodilje i takva rešenje postoje u svetu. Mogla je da je htela.
Baš bih voleo da upoznam “majstore” koji su pisali ovaj zakon. Oni se nisu setili da zaštite roditelje, ali su se setili da zaštite državu. Vlast se prepala da nekoj porodilji ne isplati veliku naknadu i odmah je stavila rampu. Da se neka mama slučajno ne obogati za vreme dojenja. Propisano je da najveća nadoknada ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade.
Ima Srbija ministra za socijalna pitanja, ali šta od njega očekivati kada je baš njegovo ministarstvo predložilo ovaj nakaradni zakon. Ima Srbija i ministarku koja je zadužena za populacionu politiku. Ona je pristojna žena, razume se u frizure, u službene automobile, ali nije digla glas protiv ovog zakonskog rešenja.
Ima Srbija i predsednika koji je mogao da ne potpiše ovakav zakon i da ga vrati na prepravku. I njegovom “svevidećem” oku je “promakao” ovaj zakon. Tako umesto brige za potomstvo gledamo reklame i licemerje, a na tome se ne odgajaju deca.
Milenko Vasović
BIZLife
