Ulagači da spreme biznis plan, obavežu se da će za tri godine uložiti pola miliona evra i dobiće stotine hektara na 30 godina
Iz kompanije “Tenis” još uvek nema informacije o tome kada će doći u Vojvodinu niti potvrde da će doći, a po svemu sudeći, dok se ne okončaju još jedni, ovog puta predsednički izbori, nemački investitor neće početi najavljenu gradnju farmi svinja. Dići će se tu još puno prašine oko davanja državnog zemljišta u dugoročni zakup jer će nemački gazda zasigurno pomrsiti konce domaćim tajkunima koji sad gospodare vojvođanskim oranicama, najpre onim u Banatu, gde se očekuje dizanje prvih farmi. Strani investitor staviće šapu na državne njive na koje su dosad pravo polagale domaći biznismeni i neće sve ići glatko, ali ništa se to vojvođanskog seljaka neće ticati jer on svakako u velikoj igri neće učestvovati.
Kako god, prve poslove nemačkog ulagača u srpsko svinjarstvo ne treba očekivati u prvoj polovini godine, a toliko će sigurno trajati i utakmica domaćih timova u kojoj će pobediti oni koji budu bliže ministru poljoprivrede i petočlanoj ministarskoj i savetničkoj komisiji za izdavanje državnih njiva u zakup.
Administrativno, za dolazak “Tenisa” i druge investicije sve je već spremno. Uredba kojom se uređuje davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup investitorima (Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijuma za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa) objavljena je u “Službenom glasniku RS” 26. decembra 2016. godine.
Lokalne samouprave imaju obavezu da 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u svom ataru daju u zakup pravnom licu koje odredi državna komisija na osnovu biznis plana i to na najviše 30 godina. Pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji lokalne samouprave, koja nisu u svojstvu povezanih lica, s tim što ukupno ne mogu od države zakupiti više od 30 odsto oranica. Jedan gazda može pak da ostvari pravo prvenstva zakupa i u više lokalnih samouprava, ako je tako predviđeno investicijom.
Opšta i posebna merila za delenje njiva
Odluku o tome ko će u nekoj lokalnoj samoupravi dobiti državne njive u zakup i na tri decenije, donosiće komisija koju čine tri ministra – Branislav Nedimović, Goran Knežević i Dušan Vujović, te pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i specijalni savetnik Dragan Milić.
A evo kako.
“Opšta merila za ocenu investicionog plana za ulaganja u sektor poljoprivredno-prerađivačke industrije su da se radi o ulaganju u nova osnovna sredstva,a koja se ne odnose na isključivu ratarsku proizvodnju, u iznosu od najmanje tri hiljade evra po hektaru, od čega minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije, u periodu do tri godine od dana početka ulaganja u skladu sa dinamikom predviđenom ugovorom. U prvoj godini mora se realizovati najmanje 30 odsto investicije, osim u jedinicama lokalnih samouprava koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojima ukupni iznos investicije može biti manji od 500.000 evra”, piše u Uredbi.
Uz opšta data su i posebna merila za ocenu investicionog plana. Ministri i druga dva člana komisije tu će gledati reference podnosioca zahteva, odnosno njemu povezanih lica ukoliko su navedena u investicionom planu. Takođe, zanimaće ih vrsta i iznos investicije ukupno, odnosno po hektaru, predviđeni broj novootvorenih radnih mesta, koliko će to ulaganje doprineti poboljšanju konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje, odnosno poljoprivredno-prerađivačke industrije, koliki će biti udeo domaćih dobavljača u realizaciji investicije, kako će se sve odraziti na životnu sredinu, razvoje jedinice lokalne samouprave, izvoz…
Jesu li ovo precizni i jasni kriterijumi za delenje najvažnijeg državnog resursa?
Poslednju će svakako reći komisija koja daje saglasnost na predloženi investicioni plan ako oceni da su ispunjeni svi uslovi.
Ukoliko Komisija da saglasnost na investicioni plan, ministarstvo dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi zemljište koje je predmet zahteva, kopiju zahteva sa kopijom dokaza da je podnosilac zahteva upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da je u aktivnom statusu, kopiju investicionog plana, kao i saglasnost Komisije na
investicioni plan, uz predlog mera za realizaciju zakupa, u roku od osam dana od dana davanja saglasnosti i o tome obaveštava podnosioca zahteva.
Odluku o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi skupština lokalne samouprave u roku od 30 dana, a ako ne donese, onda to čini ministarstvo.
Odluka o pravu prvenstva zakupa naročito sadrži podatke o poljoprivrednom zemljištu i površinu koja je predmet prava prvenstva zakupa (podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, površini, kulturi i katastarskoj klasi zemljišta), podatak o ulasku u posed, visinu zakupnine, kao i rok plaćanja zakupnine. Ulazak u posed zakupca po pravu prvenstva zakupa može biti sukcesivan, a najkasnije u roku od pet agroekonomskih godina od dana donošenja odluke o pravu prvenstva zakupa. Agroekonomska godina počinje 1. novembra tekuće godine i završava se 31. oktobra naredne godine.
Hektar 190 evra?
U pomenutoj uredbi navodi se da “zakupnina koja se ostvaruje po pravu prvenstva zakupa ne može da bude manja od zakupnine iz člana 64a stav 20. Zakona o poljoprivrednom zemljištu”. Za utvrđivanje visine zakupnine kao kriterijum se uzimaju klase i kulture poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje su predmet prava prvenstva zakupa, s tim što je visina zakupnine identična za svaku sledeću godinu zakupa, kao i utvrđene prve godine, kaže se u uredbi.
U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, njegovom članu 64, kaže se pak da se zemljište po pravu prečeg zakupa izdaje po prosečnoj ceni postignutoj na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Ako u jedinici lokalne samouprave nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, uzima se u obzir prosečna postignuta cena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini svih graničnih jedinica lokalne samouprave.
Podsetimo, kada je lane dopušteno uzurpatorima državnih oranica koji se prijave lokalnim samoupravama da plate zakup i iskupe se kod države za taj prekršaj, u Vojvodini je određena prosečna cena zakupa od 190 evra po hektaru.
Šta bi s malim paorima?
Kada se lane digla prašina oko Zakona o poljoprivrednom zemljištu, odnosno prodaje njiva strancima i izdavanju investitorima u zakup na 30 godina, oni koji su takve dokumente donosili pravdali su se time što su zakonskim odredbama dali mogućnost i malim poljoprivrednicima da kupe oranice. Predviđeno je zakonom da registrovano poljoprivredno gazdinstvo sa posedom manjim od 30 hektara svog zemljišta može da kupi do 20 hektara državnog zemljišta i da ga plati za pet godina najdalje.
Još uvek nema, barem javnosti nisu poznati primeri, da su paori kupovali državne njive. Drugačije nije bilo za očekivati jer je za većinu malih gazdinstava zarada od 40.000 evra godišnje sa 30 hektara – kako bi se isplatilo tih 20 hektara državnih njiva – misaona imenica.
Zrenjanin izložio plan za „Tenis“
Odeljenje za urbanizam Gradske uprave Zrenjanin oglasilo je javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije radnog kompleksa farme „Banatski Despotovac“ u Banatskom Despotovcu, površine oko 53,5 hektara, na kojoj će biti uzgajane svinje, preneli su mediji. Kako se navodi, javni uvid u nacrt urbanističkog plana trajaće mesec dana, do 27. februara 2017. godine. Plan je izložen u holu Gradske kuće u Zrenjaninu i digitalnom obliku na internet sajtu zrenjanin.rs.
Javna sednica komisije za planove, na kojoj će se razmatrati dostavljene primedbe, biće održana 1. marta ove godine u Gradskoj kuću u Zrenjaninu.
U materijalu za izradu urbanističkog plana ranije još navedeno je da se tome pristupa po zahtevu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a da je izbor lokacije za farmu svinja jako važan kako bi se postigli dobri proizvodni i ekonomski efekti.
U materijalu piše i da se na građevinskoj parceli površine 23,89 hektara planira izgradnja farme za tov svinja u zaokruženom ciklusu proizvodnje i da će se za priplod koristiti 2.500 krmača, koje će preko svih uzrasnih kategorija uz najmoderniju tehnologiju ishrane, napajanja i veterinarske zaštite, omogućiti godišnju proizvodnju od oko 70.000 tovljenika.
S. Gluščević
www.agrosmart.net
