Državno smeće

Decenijama pokušavam građanima da objasnim da dolazi doba kada neće biti novca za isplatu penzija.

Generacije koje dolaze moraju da se spreme da neće imati penzije.

Danas to moraju da shvate i treba da rade i štede za starost, ali tako da novac bude u njihovim rukama.

Odnosno, uložen u realne vrednosti, koje ne mogu da se se obezvrede.

Mali investitori su naseli na marketinške prevare države i ulažu svoj novac u banke, penzione fondove i osiguravajuća društva.

Na taj način veruju da su obezbedili sigurne prihode u starosti.

Greška!

Ništa niste obezbedili, jer vaš novac je pogrešno plasiran.

Vaš novac je završio u državnim obveznicama za finansiranje deficita bankrotirane države.

Državne obveznice bankrotiranih država su, dakle, obično –SMEĆE!!!

Tako se tretiraju na finansijskom tržištu.

Prevara je smišljena tako da političari na vlasti, koristeći državne resurse, obmanjuju vlastite građane kako je ulaganje u banke, penzione fondove i osiguravajuća društva jedino sigurno.

Naivni građani poveruju, nažalost, u te prevare političara na vlasti i trče da svoj novac ulože u propale finansijske projekte.

Građani ne slute da su obmanuti i da će, kada nastane finansijski cunami, ostati potpuno bez svog novca, jer neće biti sredstava da se njihov uloženi novac vrati.

Političare na vlasti to uopšte ne zanima, jer su se oni, u međuvremenu, dok su obavljali državne poslove, postali toliko bogati, krađom države i građana, da su rešili sve finansijske probleme ne samo svoje, nego i nekoliko genaracija iza sebe.

Ni bankari nisu zabrinuti što neće vratiti deviznu štednju od 8,6 milijardi evra građanima Srbije, pošto su banke zadužene preko 22 milijardi evra, dok im je kapital samo 5,36 milijardi evra, pa neće imati iz tako malog kapitala da vrate sve narasle obaveze.

Uostalom , zašto da brinu?

Izneli su iz Srbije 28 milijardi evra i lično su se obogatili.

Operacija pljačkanja Srbije i građana je završena.

Neka država i neka nova vlast vode računa kako će isplatiti i smiriti prevarene i besne građane.

Isti je slučaj sa penzionim fondovima i osiguravajućim društvima.

Oni kriju gde ulažu svoj novac.

Neće da priznaju da su svi njihovi plasmani ugroženi i nesigurni.

Ako daju bankama, koje su bankrotirale, onda se i oni nalaze u zoni bankrota.

Kada lančano počne rušenje nazidane kule od karata, staradaće uvek naivni i lakoverni građani.

Ako direktno ulažu u državne obveznice, onda su njihovi plasmani promašeni, jer državne obveznice su svrstane u papire bez vrednosti ili smeće.

Tako se krug državne prevare zatvara.

Bankrotom države, to će se potpuno ogoliti.

Danas to vidimo u slučaju Hrvatske, gde je obelodanjeno da svi koji su ulagali u penzione fondove neće imati penzije, jer je njihov novac otišao u – smeće!

To čeka sve ostale prezadužene države, kojima su budžeti u deficitu.

Model je vrlo jednostavan.

Političari na vlasti sprovode neoliberalni model uništavanja domaće proizvodnje i zaduživanje države.

Veliki Brat im dozvoljava, zbog te izdaje nacionalnih interesa, da mogu neometano da pljačkaju državu i građane.

Veliki Brat namerava da uništi nacionalne ekonomije i da imovinu država preiumu korporacije.

Tako se uspostavlja korporativni fašizam.

Kako nema pokretanja proizvodnje, zapošljavanja i kako raste zaduženost država, dolazi se do stanja da banke, penzioni fondovi i osiguravajuća društva imaju novac, ali da ne mogu da ga plasiraju u nepokrenutoj privredu, koja, objektivno rečeno, jedina može da oplodi i vrati taj slobodan novac.

Tako se višak novac usmerava na državne obveznice, kojima se kupuje socijalni mir , odlaže bankrot i produžava agonija.

To kupljeno vreme političari i tajkuni koriste za svoje lično bogaćenje.

Demagogija je osnovni stil vladanja.

Podsticanje nacionalne mržnje na Balkanu je izlazna strategija za suočavanje za istinom da su države i građani opljačkani.

Nameće se propaganda da su za siromaštvo i loše stanje u društvu krive druge nacije i vere.

Tako se osigurava sigurna vladavina do bankrota.

Koji sigurno sledi.

Šta je rešenje?

Dva su odgovora.

Zavisi da li nudim rešenje za državu ili za građane.

Za državu nema rešenja dok se banditi na vlasti, svih ideoloških boja i stranaka, ne pohapse i ne konfiskuje im se imovina stečena na privilegijama, korupciji i prevarama u periodu 1990 -2017 i dok im se Zakonom o lustarciji ne zabrani dalje bavljenje javnim poslovima.

Rešenje je da se prekine sa neoliberalnom politikom u državi i da se dovedu stručni, iskusni i moralni ljudi koji će spasiti državu dalje propasti.

To zahteva politički angažman ljudi koji su pokradeni i koji su osiromašili.

Nema napredka u društvu dok ne prestane da se laže i da se krade.

Mojim javnim nastupima vršim stalno natapanje i utičem na stvaranje – KRITIČNE MASE ZA PROMENE – koja će, probuđena i prosvećena, preuzeti sudinu države u svoje ruke.

Na tome mora istrajno da se radi, nema opuštanja i popuštanja, nema kompromisa sa totalitarnim režimom i mora se ličnim primerom u praksi i životu pokazati kakvoj zajednici stremimo.

Rešenje za građane je lične prirode.

Besplatno ga nudim, samo da bi građani nešto preduzeli za sebe.

Suština je da građani svoj novac drže u svojim rukama i svojim poslovima.

To je jedini način da se zaštite od finansijskog sloma.

To je jedini način da sebi obezbede penzije, nakon sloma finansijskog sistema.

Novac u vašoj blizini i pod vašom kontrolom je jedina garancija da građani neće zavisiti od suludih odluka pohlepnih političara na vlasti i da će moći sami da se brinu za budućnost svoje porodoce.

Pošto većina građana ne zna da upravlja svojim novcem, onda je važno da nađu stručne ljude koji će im napraviti matematičke kalkulacije kako će upravljati svojim novcem.

To znači, da će imati računicu za odluku koliko svog novca ulažu u nekretnine, investiciono zlato i srebro, proizvodne poslove i koliko da drže u gotovini.

Na vreme je potrebno da se trgnete i oslobodite zabluda.

Kasnije vam nikakva kuknjava neće da pomogne.

Političari se sprdaju : „ Ovce su za šišanje!“

Ne dozvolite da vas šišaju zlikovci i bitange.

Nemojte da ulažete novac u državne papire.

Ti papiri su bezvredni i zato ih zovu – državno smeće!

Branko Dragaš

www.dragas.biz