Drž’te lopova?

0
1187

Za one mlađe koji se toga ne sećaju, bio jedan film, italijanski, iz vremena posleratne Italije, Vitoria de Sike, jednog od najvećih svetskih reditelja tog vremena, pod nazivom Kradljivci bicikla. Dosta se toga pozaboravljalo, ali mi je u sećanju kultna scena filma – kradljivac bicikla uleće u masu koja juri lopova i viče iz sveg glasa „Drž’te lopova“. Priznajem da sam ovo prepisao iz jednog svog ranijeg teksta, a kakve to veze ima sa temom o kojoj danas pišem, nemam pojma, čista asocijacija.

Povodom vesti da je Sinišu Malog, ministra finansija u vladi Republike Srbije, Prvi osnovni sud u Beogradu, osudio na novčanu kaznu od 150.000 dinara zato što je u septembru 2017. godine izjavio da Dragan Đilas, jedan od opozicionih lidera, „vodi kampanju za svoj povratak, ne da bi imao funkciju zbog funkcije, već da bi nastavio da krade i pljačka i još čitav niz drugih uvreda i neistina“, Siniša Mali je izjavio da će on i dalje nastaviti da Đilasa naziva pljačkašem i lopovom, jer to je nepravosnažna presuda na koju će on izjaviti žalbu, pa da najpre ovo malo razjasnimo sa aspekta prava i pravosuđa:

  • Sudovi ovakve presude donose po tužbi tužioca zbog povrede časti i ugleda, a visina izrečene kazne zavisi od raznih olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti, pri čemu svakako najveću težinu ima da li je to što je tuženi izjavio, a što je bilo povod tužbi, istinito ili nije. Iz izjave tuženog Siniše Malog da će on u žalbi pokušati da dokaže da su njegove izjave bile opravdane, proizilazi da on u toku prvostepenog postupka to nije uspeo da dokaže.
  • Mi nemamo obrazloženje presude iz čega bi se videlo koje je olakšavajuće, odnosno otežavajuće okolnosti sud u konkretnom slučaju uzeo u obzir, pa ću ovde navesti samo okolnost da je tuženi visokopozicionirani državni funkcioner i tu odmah dolazimo do interesantnih zapažanja. Imao sam priliku da nekih desetak godina živim i radim na „zapadu“ i na bazi tog iskustva tvrdim da bi to tamo bilo uzeto kao otežavajuća okolnost – sa aspekta izrečene kazne, a siguran sam, na bazi primera kojima raspolažem, da bi to bio i razlog za ostavku, odnosno smenu ministra. Kod nas je, međutim, opet na bazi konkretnih primera, obrnut slučaj. Pre neki dan je objavljeno da je III Osnovni sud u Beogradu proglasio krivom i i osudio vladajuću Srpsku naprednu stranku da Draganu Đilasu, plati 100.000 dinara, zbog povrede časti i ugleda, zato što su u Januaru 2018. rekli da je on „lopov, tajkun,prevarant, neko ko krade i ponovo bi da pljačka.“ A mene je taj isti sud osudio da jednom grčkom advokatu kome sam rekao da je prevarant jer mi nije platio za uslugu koju sam za njega izvršio, a što čak ni na sudu nije bilo sporno, sa 300.000 dinara. Uostalom, i gore pomenuta kazna od 150.000 dinara, izrečena Siniši Malom je dokaz tome.
  • Jedno od osnovnih pravnih načela je da se izrečenom kaznom postigne svrha kažnjavanja, te da takva kazna u budućnosti destimulativno deluje na slična ponašanja u društvu. Koliko se ovakvim kaznama taj princip ostvaruje kod nas možete iz navedenih primera prosuditi i sami. Zar bi Siniša Mali smeo tako da se ponaša ako je njegova stranka samo pre par dana kažnjena za isto delo. A on suprotno tome, otvoreno izjavljuje da će se tako i ubuduće ponašati, čak i u periodu u kome viši sud treba da odlučuje o njegovoj žalbi. On time otvoreno izjavljuje da će to delo činiti i dalje, što bi pravnici rekli – u povratu, a u svakom pravnom sistemu, pa zvanično i u našem, se činjenje dela u povratu uzima kao posebno otežavajuća okolnost.

A zašto se i Siniša Mali i Srpska napredna stranka tako ponašaju, pri čemu nikome od njih ne pada na pamet da ako je neko lopov, protiv njega pokrenu regularni krivični postupak i zahtevaju da ga sud kazni po zakonu, tim više što je sva vlast u njihovim rukama?

Njima ne pada na pamet da to učine, jer bi se tokom tog suđenja moralo utvrđivati da li je taj koga oni svakodnevno prozivaju i optužuju stvarno lopov, prevarant i pljačkaš ili nije, te ako to ne bi bilo dokazano, koji bi dalji efekat u tekućoj političkoj borbi te njihove optužbe imale.

Drugo, i Srpska napredna stranka i Siniša Mali i njihov neprikosnoveni vođa po najviše, znaju da ako i budu prvostepeno osuđeni – što ovde i jeste slučaj, da rešavanje po žalbi u našoj sudskoj praksi traje u proseku preko dve godine – u njihovom slučaju će trajati sve dok su oni na vlasti, te da tu za njih i nema nikakve praktične opasnosti, ne čak ni na bazi ukalkulisanog rizika, jer se politički efekti paušalnih optužbi ostvaruju odmah, a pravni onda kada to više i ne bude relevantno.

A sad da se vratim na naslov – kakve veze ima Siniša Mali sa Vitoriom de Sikom i njegovim filmom Drž’te lopova, ali pre toga – ko je Siniša Mali? Ja sam o tome u tekstu Mali grafolog, u oktobru 2015. godine, napisao: „Siniša Mali, o kome je ovde reč ima fascinantnu poslovnu biografiju. Već sa 29 godina postaje pomoćnik ministra za privatizaciju, da bi samo pet meseci nakon toga prešao u Agenciju za privatizaciju na radno mesto direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala, gde ostaje pune dve godine, da bi zatim, početkom 2004. godine napustio tu poziciju i osnovao svoju kompaniju za savetovanje u oblasti „kupovine i prodaje preduzeća, finansijskog restrukturiranja, konsolidacije poslovanja i savetovanja kompanija radi poboljšanja njihovih finansijskih performansi.“ U tom tekstu je reč o onome što je tada otkrio

KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, da Siniša Mali ima na bugarskoj rivijeri 24 stana, što je on demantovao izjavom da tamo ima samo jedan stan i jednostavnom tvrdnjom da potpis na dokumentu gde je to evidentirano nije njegov, već da je falsifikovan, što su mu poverovali i naši istražni organi, čime je ovaj slučaj i skinut sa dnevnog reda. Eto to me je asociralo da ovaj tekst naslovim onako kako sam ga gore i naslovio.

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime