Dubrovnik, grad taksija, bankomata i kruzera

0
382

U šetnji najpoznatijim hrvatskim turističkim gradom porazgovarali smo s nekima od predstavnika suprostavljenih mišljenja o njegovim gorućim komunalnim problemima.

Približavanje vrhuncu ovogodišnje turističke sezone, Dubrovniku i njegovim stanovnicima donelo je i neke stare probleme – najezde gostiju s kruzera, kao i poneke dodatne poteškoće.

Sve to je, barem načelno, u suprotnosti sa tekućim projektom gradskih vlasti „Respect the City“ čiji je cilj smanjenje sve izraženijih negativnih efekata masovnog turizma. To bi moglo da prevede kao „Poštujte Grad“ ili „Poštujmo Grad“, već prema tome kome je poruka namenjena, iako engleski naziv sugeriše da su adresati primarno strani turisti.

Ipak, nesnosna gužva s kojom smo se suočili na samom početku ovog reportažnog obilaska Dubrovnika svedoči da je projekat još uvek na početku.

Uz to, početkom juna je izbila burna afera u vezi sa sve većim brojem bankomata u izlozima prodavnica na Stradunu i ostatku starogradskog jezgra koji je 40 godina na listi Svetske baštine.

Štaviše, predsednik Gradskog veća Marko Potrebica (HDZ) tim povodom javno je pozvao građane na bojkot proizvoda vlasnika prostora, koji je lokal iznajmio za ugrađivanje bankomata. Vlasnika lokala je preduzeće Violeta iz BiH, najpoznatije po proizvodnji toalet papira i sličnih papirnih higijenskih potrepština.

Respect the City pomoću – toaletnog papira

Aktivista Đuro Capor iz inicijative „Srđ je naš, na pomenuti Potrebičin istup reagovao je političkim performansom ispred Gradske većnice. Capor je za tu priliku izložio rolne toalet papira s odštampanim logotipom kampanje Respect the City, te jednu od njih okačio na kvaku glavnih ulaznih vrata u prostor Gradske uprave.

„Respect the City je propagandni projekat kojim gradska uprava želi da popravi u prvom redu međunarodni imidž grada, narušen brojnim izveštajima o prekomernim gužvama, velikom padu broja stanovnika u istorijskom jezgru i uništavanju prostora prekomernom izgradnjom“, osvrnuo se Capor.

„Propaganda o boljem upravljanju poseta kruzera“, dodaje on, „razbija se o statistički podatak da nam u poslednje dve godine broj posetilaca raste za oko 100 hiljada godišnje, a gradonačelnik tvrdi da nije govorio o smanjenju broja gostiju nego o boljem raspoređivanju pristajanja brodova i boljoj organizaciji iskrcavanja i ukrcavanja u blizini istorijskog jezgra!“

Da Vas podsetimo:  NATO i (ne)kritičko mišljenje

Što se tiče gradskog jezgra, već sad je broj kreveta u apartmanima i kućama u odnosu na broj stanovnika tri prema jedan. „U budućnosti može da se očekuje samo pogoršanje i rast broja kreveta“, tvrdi ovaj aktivista pominjući izostanak Plana upravljanja.“

Od kruzera ima koristi samo ako se kontrolišu

Napuštamo Stradun sa već više od 20 bankomata, ali se na Pilama suočavamo s još jednim gorućim problemom grada. Glavni gradski prilaz istorijskom jezgru unutar zidina doslovno je zakrčen taksijima čiji je broj narastao s približno 400 na oko 2000.

Predsednik ovdašnjeg taksi udruženja, Mišo Miloslavić kaže: „Postali smo grad taksija, čini se da nema kraja ludilu koje raste!“ Miloslavić dodaje i kako nisu kruzeri sami po sebi problem, koliko loša organizovanost. „Njihovom posetom treba neko da upravlja, pa će sve biti bolje.“ Po njegovu mišljenju, novi veliki problem Dubrovnika jesu prekobrojni taksiji, otkako je tamo dopušteno poslovanje Uberu i drugim sličnim servisima.

Nekoliko pitanja smo konačno uputili i dubrovačkom gradonačelniku Matu Frankoviću, o višku kruzera i bankomata. Iz njegovog ureda je poručeno sledeće: Na temu projekta Respect the City do sada je postignuta bolja koordinacija ukrcavanja i iskrcavanja putnika s kruzera. Dogodine su planirana još bolja pravila i rasporedi, te manje gužve, a u strateškom planu uprave je i potpuna zabrana sidrenja većih plovila ispred ostrva Lokrum.

Igor Lasić
Izvor: dw.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime