Na početku balkanskog rata 1912. dubrovačka štampa pratila je odlazak Crnogoraca iz Dubrovnika na bojišta. Pri odlasku Dubrovčani su ispunili gradsku luku. Masa je pevala “Onamo, onamo”. Na izlasku iz luke, žandarmi su pokušali da blokiraju povratak u grad, na šta su građani odgovorili patriotskim pesmama i klicanjem balkanskim državama. Angažovanje vojske sprečila je intervencija Antuna Pulјezija i Iva de Đuji. Formiran je Odbor za prikuplјanje priloga Društva Crvenog krsta balkanskih hrišćanskih naroda. Na čelu Odbora bili su Luce Zore i Melko Čingrija. Blagajnik je bio dum Niko Đivanović, a sekretari su bili Frano Kulišić i Melko Stanković. U odboru su bili paroh Sava Barbić, Antonije Benusi, Luko Bogdan, Luko markiz Bona, Ivo de Đuli, Baldo plemeniti Gradi, Ivo Grisonjo, Stijepo Knežević, Antun Liepopili, Vlaho Matijević, Niko plemeniti Mirošević Sorgo, Antun Pulјezi, Vice Svilokos, Ivo Šubert, Miho Vaketi i Ivo knez Vojnović. Od Dubrovkinja u Odboru bile su Zorka Babić, Marija Barbić, Marica Berdović, Ljubica markiza Bona, Olga Bubalo, Ivanka Čingrija, Dragojla de Đuli, Jelka de Đuli, Meri plemenita Getaldi, Adele Gracić, Nevenka Grisonjo, Marica Perović, Jele Pulјezović, Malvina Račić, Mila Svilokos i Katica Vojnović. (1) Akcija prikuplјanja pomoći obuhvatila je skoro svako selo u dubrovačkoj oblasti. (2) Slične akcije prikuplјanja pomoći za Srpski Crveni Krst organizovane su širom Austro-Ugarske. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublјu i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (3)
U razredu Jelene Ohmučević–Bizaro 1912. osvanula je jedan dan karta Balkana, na kojoj je malim srpskim zastavicama nataknutim na iglicama pratila sa svojim učenicima podvige srpske vojske. Za svoj čin bila je pozvana na odgovornost, te za malo nije nastradala. (4)
Oduševlјenje koje je zahvatilo Dubrovnik zbog pobeda Srpske vojske u balkanskim ratovima opisao je dr. Miće Mičić, nacionalni borac i gradonačelnik grada Dubrovnika tridesetih godina 20. veka : „Za balkanskih ratova, za onih velikih dana beskrajnog narodnog oduševlјenja, u Dubrovniku su se ređale jedna za drugom manifestacije, u kojima se je neprestano prolamao poklik „Živio Kralј Petar ! Živio Prestolonaslјednik Aleksandar“ “. (5) Održan je miting u Bondinom pozorištu 24. novembra 1912. Govorili su Luko markiz Bona, dr. Vlaho Matijević, i dr. Miće Mičić. Govor dr. Miće Mičića raspalio je omladinu, koja je oduševlјeno klicala Srbiji i Crnoj Gori. Ovacije su se ponovile prilikom velike povorke omladine i građanstva posle mitinga. Pri zabavama u Sokolu dolazilo je do ovacijama balkanskim saveznicima. Omilјenu pesmu „Onamo, onamo, da viđu Prizren” omladina je pevala „Ovamo, ovamo, da viđu more”. Koncerti muzike bili su redovno zabranjivani, a izleti Sokola ako su bili dozvolјeni bili su praćeni velikim brojem žandara i tajnih agenata. (6) O tim događajima govorio je učesnik Jovica Perović na proslavi desete godišnjice kumanovske pobede 24. oktobra 1922, u Bondinom pozorištu u Dubrovniku : „ … toliko nas je, a i mnogo više, sve to radovalo, jer smo jasno i očito zapažali, da je osveta Kosova, u pobjedi kumanovske bitke, u živo srce dirnula prokletu Austriju i njenu bezdušnu balkansku politiku”. (7)
Na Glavnoj godišnjoj skupštini Srpskog sokola “Dušan Silni” u Dubrovniku 9. februara 1913. istaknuto je da kad god bi koji Beograđanin ili neko iz Srbije posetio društvo, Dom je bio formalno opkolјen od žandarma i detektiva. Đaci su bili progonjeni ako se ustanovilo da su prekoračili prag društva. Pri izlasku iz prostorija društva policija je legitimisala svakoga, koga nije lično poznavala.
U tom trenutku održan je slet u Dubrovniku. Prvi slet Srpske sokolske župe na Primorju održan je 12.10.1913. u Dubrovniku. Na sletu su učestvovali i srpski sokoli iz Bosne i Hercegovine. Na slet je došao Voja Besarović sa Srpskim sokolom iz Sarajeva. Prvi deo : Dubrovačka Građanska muzika obišla je grad svirajući na uranak u 7 sati pre podne. Zatim je bio doček gostiju. Došli su Hrvatski sokoli iz Dalmacije i brojni sokoli iz Boke Kotorske. Srpski sokoli župe na Primorju došli su u velikom broju, predvođeni župskim starešinstvom na čelu sa starostom Mirkom Komnenovićem i Sokolskom muzikom iz Herceg Novog. Srpski soko iz Trebinja sa barjakom stigao je istog jutra železnicom. Na obali srpski sokoli dočekali su hrvatske. Dubrovačka Građanska muzika (srpska) svirala je „Lijepa naša domovina” i „Pred prsi” u počast barjacima. Učestvovalo je preko 500 sokola.
Slet je počeo povorkom kroz Dubrovnik, a onda iz Dubrovnika ka vježbalištu u Gruškom polјu. U povorci su učestvovali : 1) Dubrovačka Građanska Muzika; 2) Sokolske zastave; 3) Starješinstva župa i društava; 4) Hrvatski sokoli sa solinskom muzikom; 5) Sokolski podmladak „Dušana Silnog“; 6) Svi srpski sokoli redom sa muzikom iz Hercegnovoga; 7) „Dušan Silni“ iz Dubrovnika. Kad je povorka stigla na Placu bila je pozdravlјena i obasuta cvećem sa prozora. Povorka je stigla pred opštinu, gde su predstavnici Župe pošli da pozdrave gradonačelnika. Drugi deo bio je javna vežba na Beničevom (Gruškom) polјu : 1. muški podmladak „Dušana Silnog“ izvodio je proste vežbe; 2. Hercegnovski Srpski soko je izveo Srpske vežbe palicom, zasebna tačka za Ljublјanski slet; 3. muški podmladak „Dušana Silnog“ izvodio je vežbe sablјama; 4. članovi Srpske Sokolske župe na Primorju izveli su proste vežbe, zasebnu tačku Srba sa Sveslavenskog sleta u Pragu 1912; 5. vežbe gostiju; 6. vežbe koplјem sa V sleta Polјskog sokolstva u Krakovu 1910; 7. vežbe na spravama; 8. Piramide. Pri svršetku vežbi, dok su sokoli pravili piramide, pirotehničar je bacao umjetne „bombe” u vazduh. Prisutni su bili iznenađeni kada je iz jedne, koja je u vazduhu prsnula, izletela kombinovana srpsko-hrvatska zastava, i prosula na stotine letaka sa sokolskim motivom : „Ustaj, živi, bori se, ne kloni!”. To je izazvalo oduševlјene ovacije Sokola i građana. Treći deo bio je javna zabava sa koncertima muzike.
Posle vježbi sokoli su otišli na Brsalјe, gdje je bila javna zabava i veselјe. Vatromet, ognji, šalјiva pošta, narodno kolo, pevanje i druge razne igre. Održan je koncerat triju muzika. Grad, Gruško polјe i Brsalјe bili su okićeni zastavama, zelenilom i sijalicama. Na Gruškom polјu bio je podignut slavoluk sa natpisom „Zdravo !” i „Dobro nam došli!”. Po mišlјenju pisca Spomenice Dubrovnik nije pamtio ništa slično od otkrića Gundulićevog spomenika 1893.(8) Povodom Sleta Župa je izdala razglednicu na kojoj je prikazan član sokola naoružan nožem u borbi sa zmajem koji je drugog sokola obavio i davi repom. Sa obe strane razglednice ispisano je geslo „Ustaj živi. Bori se ne kloni!“. Na dnu razglednice je bila panorama Dubrovnika sa tekstom „Prvi slet Srpske Sokolske Župe na Primorju u Dubrovniku“. Zbog razglednice došlo je do sukoba sa vlastima. Dušanovac A. Benusi pozvan je kod Renkina u poglavarstvo zbog prigodne razglednice za slet. Renkin je smatrao, da zbog toga što je rep zmaja crno-žut da je to aluzija na Austriju. I zato je izdao nalog da se čitava naklada razglednica zapleni. Posetili su ga starosta župe Jovo Sekulović i Kristo Dominković. Renkin je pristao da se razglednice puste u promet ako se zmaju premaže crno-žuti rep. Upravitelј srpske štamparije Svetozar Grčić je prvo odbio a onda pristao da premaže zmaju rep. (9)
Prilikom proslave 25-godišnjice Kimanovske bitke 1937. list „Dubrovnik” istakao je značaj te pobede za Primorje : „Kumanovska pobjeda silno je bila odjeknula i sve nas ispunila čvrstom nadom oslobođenja od mrske tuđinske vlasti, te i ujedinjenja sa našim slavnim Pijemontom herojskom Srbijom. Sad nam obnavlјa uspomenu one goleme radosti i oduševlјenja koje je onako silno bilo obuzelo u ono doba Dubrovčane, a koje sada ispunja srca najdublјim poštovanjem i zahvalnošću prerano otrgnutoj najvećoj našoj uzdanici, neprežalјenom Viteškom Kralјu našem Aleksandru I Ujedinitelјu. … te i sačuvati prekrvavu našu tečevinu od svih unutrašnjih i vanjskih dušmana i zlotvora !” (10)
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_______________________________
Napomene:
1. Irena Arsić, „Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2015, str. 45;
2. Nikola Tolјa, „Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude”, Dubrovnik, 2011, str. 460;
3. „Prosvjetina 25-godišnjica”, str.230, sv.7-8, Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca, Juli-Avgust 1927, Beograd;
4. „Jelena Ohmučević– Bizzarro“, „Vardar Kalendar KSS za prestupnu 1928 godinu „, Beograd, 1927, str. 144, 145;
5. Dr. Miće Mičić, „Kralј u srcima Dubrovčana“,str.106, Uređuje Dušan Mil. Šijački, „Naš najveći kralј“, knj. II, Beograd, 1931;
6. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 40;
7. Irena Arsić, „Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2015, str. 46;
8. „Soko”, Nјujork, Novembar 1913, God III, br.11, str.268; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.36, 37, 112;
9. A. Benusi, „Austrijski zmaj”, „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 116;
10. „Sjetimo se”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 23 Oktobar 1937, br. 39, str.3;
