Dva gospodara

0
686

„Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu“ – da samo ovo čujemo u jevanđelju Treće nedelje po Duhovima, imali bismo da razmišljamo i posle liturgije i ceo dan i sutradan, i cele nedelje i…

Screenshot_6-47-696x511Mamon koji se pominje na ovom mestu je idol, zli duh, koristi se kao personifikacija pohlepe.
Odvajkada pohlepa je bila jedan velikih porobljivača ljudi. Međutim, tek moderna vremena proglasila su je najmanje štetnom od svih strasti i grehova. Postala je poželjni pokretač sveta.
U najnovije vreme novac je postao ujednačitelj svih vrednosti, sredstvo obesmišljenja. Novcem se ujednačuje postignuće, talenat, moral. Efikasnost u sticanju novca je jedino što naše vreme poštuje. Zbog toga svi stradamo.

Mi u Crkvi trudimo se da ne zaboravimo šta je najvažnije, da ne zaboravimo to da se „ne može služiti dva gospodara“, ali nije nam uvek lako da održimo zapovest. Crkva u zagrljaju sa svetom pokušava da ga leči, da ga oplemeni Carstvom Nebeskim i da tako što većem broju ljudi omogući smisaoni život. Međutim u tom zagrljaju ona često poboljeva od bolesti sveta.
Tako i sada.

I među nas ulazi zli duh pohlepe i kvari naše međusobne odnose, umanjuje nas kao ličnosti, porobljava nas. Iako smo upozoreni, pokušavamo da služimo dva gospodara. A to je nemoguće, kaže nam Gospod prepun ljubavi. Velika je sablazan kad se u Crkvu Hristovu uvuče duh pohlepe.
Opsednutost novcem je odraz nedovoljnog poverenja u ljude i poverenja u Boga. LJudi koji su opsednuti novcem i sticanjem novca, na iluzoran način pokušavaju da se izbore sa svojim strahom od smrti.

Da Vas podsetimo:  Zašto bih ja pravio decu kada će država da me kažnjava za to?

Pratilac pohlepe je briga. Brinu se i oni koji imaju puno novca, jer ga nikad nemaju dovoljno i mogu da ga izgube, a brinu se i oni koji imaju malo, skoro ništa. Strahuju od nemaštine, strahuju kako će izdržavati svoje porodice, kako će se lečiti. Većina nas je u toj muci. Zaboravljamo da i ta briga dolazi iz istog izvora, od istog zla.

Dalje, u jevanđelju koje se čita na ovoj liturgiji, dobri Gospod nam govori najveličanstvenije reči, utehu i lek, ohrabrenje. Objašnjava nam očinski i pomaže nam da Mu poverujemo:

„Zato vam kažem: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni telom svojim, u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane, i telo od odijela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan? I za odelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih. Pa kada travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva; a kamoli vas, maloverni? Ne brinite se, dakle, govoreći: Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najprije Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati.“

U ovim rečima je sve što nam je potrebno za život. I treba ih slušati i čitati što češće. I kad dođe najcrnja oskudica ne smemo da očajavamo. Glupo je da se predamo brigama i da zamračimo svoj pogled tako da prestanemo da vidimo lepotu Božije tvorevine, lepotu Božiju. Da izgubimo nadu i poverenje u Boga. Ne znači da treba da postanemo pasivni. Kad nemaština pritisne, treba da angažujemo sve svoje snage da obuzdamo njenu razornu moć. Da neumorno tražimo načine kako da iskoristimo darove koje nam je Bog dao. Čak i kad sve izgleda beznadežno.

Da Vas podsetimo:  Tribina – Sekte u Srbiji – 07. marta u 19 časova

A naša obaveza, braćo i sestre, je da pomognemo jedni drugima u toj borbi protiv mamona. Da prezremo služenje mamonu, bez obzira da li se radi o pohlepi ili o brizi. Koliko god to izgledalo nepravedno da istu borbu moraju da vode i oni koji zgrću viškove i priklanjaju se moćima ovoga sveta i oniji koji grcaju u nemaštini. Neko mora da se odriče, a neko da izbegne zavist i roptanje. I jednima i drugima je cilj da sačuvaju zahvalnost i ljubav koju na nas Bog izobilno izliva.
Moramo neprekidno podsećati jedni druge da se ne mogu služiti dva gospodara.

Samo tako ćemo pomoći i sebi i porobljenom svetu oko nas i ući u ljubav Oca svog.

Nenad Ilić

Nenad Ilić

www.facebook.com/dakon.ilic

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime