Dva izdajnika

Jedan je svoju veleizdaju obećao (i u priličnoj meri izvršio) kako bi mu Imperija dopustila dolazak na vlast, a drugi svoju nudi brže i više nego što je prvi, u ovom trenutku spreman, kako bi mu preoteo milost te Imperije.

Radi se, naravno, o Aleksandru Vučiću i Saši Jankoviću.

Vučićevo odbacivanje radikalskog svlaka i ulazak u kalvinističku košulјicu je rezultat trgovine sa zapadom. On i (politički) pokojni Toma, želeći moć i druge privilegije vasti, obećali su zapadu, ono.što nije smeo ili hteo dotadašnji šampion veleizdaje Boris Tadić. Tako im je dozvolјeno za ujarme Srbiju. Najkonkretniji rezultat ove trampe, jeste Briselski sporazum. Iako najveći broj njegovih tačaka govori o skoro bezbrednoj Zajednici srpskih opština, suština mu je u zaokruživanju arnautske državnosti na celom KiM, jer je do tada, Srbija faktički upravlјala severom.

Nažalost, ogromna većina Srba, naročito Vučićevih glasača, nije pročitala Briselski sporazum, a najveće televizije o njemu sramno ćute, pa narod prilično veruje tiraninu kad laže nazivajući ga velikim uspehom i garantom opstanka Srba. Ovde možete pročitati suštinu tog „sporazuma„.

On predviđa prelazak Srba u policiju Kosova, suda u sudski sistem Kosova, bezbedonosnih struktura u kosovske, lokalne izbore po kosovskim zakonima, te da Srbija neće sprečavati Kosovo na njegovoj EU stazi. Dakle, Srbija se Briselskim sporazumom potpuno odriče svake poluge vlasti na Kosovu, pride se obavezujući da Kosovo* ne ometa u evrointegracijama. Te integracije otvorene.su isklјučivo za nezavisne države. Priče o ZSO su opsena za narod. Takva zajednica se već, po kosovskim zakonima, može osnovati, ako se opštine dogovore, možda pod drugim nazivom, ali kompetencije ni ovako ni onako, ne mogu da joj budu ozbilјne. Dakle, takvo ništa, dobiti za nabrojano sve, ne da nije državničko diplomatski uspeh, već je veleizdaja, ali ne „obična“, već ekstremno glupa, rekao bih (kompletno?) idiotska. Sada se izdaja nastavlјa. Vučić se priprema da pripusti KiM u OUN. Trebalo mu je malo patriotske vatre, pa imamo heroja Marka Đurića, velikomučenika, čike je hapšenje omogućilo Aci Srbinu da malo propatetiše na medijima, ali je ubrzo zaokružio proces tzv. unutrašnjeg dijaloga izjavom da iako većina aktera istog predlaže zamrznuti konflikt, on ga ne prihvata. To je posledica njegove svesti da će, u slučaju odbijanja saradnje sa svojim zapadnjačkim vlasnicima, biti kažnjen teranjem sa vlasti, a to je njemu najvažnije.

Problem mu predstavlјa suština njegovih birača. Koliko god se trudio, liberaše i autošoviniste, sem neke plaćene, nije pridobio, pa je većina onih koji ga glasaju, i dalјe radikalskog ideološkog opredelјenja. Oni veruju da AV čini koliko može, ali eto, žuti su mu ostavili tešku situaciju, pa ne može više, dočim je tek pitanje dana kad će ga Putin usvojiti. To je jedino što sprečava vUČKa da brže isporučuje Arnautima nezavisnost. Birači bi ga, za očiglednu izdaju, kaznili na izborima.

To uočava Sašica Janković, pa objavlјuje kako bi on Kosovo* pustio u Ujedinjene nacije. Ovaj neshvatlјivo neharizmatični političar u pokušaju, na sve načine nudi svije kvislinške.usluge Imperiji, kako bi njime zamenila Vučića, jednako kao Tadića Acom 2012. Algoritam je transparentan. Zapad hoće da Srbija prizna Kosovo (posle toga još mnogo samo zahteva sledi: Vojvodina, Raška, migranti, privatizacija, LGBT usvajanje dece…) i traži služinčad koja će to izvesti. Što brže, to bolјe. Kao konkurs za posao. Zato sada Janković, kiji sem podrške svog psa Artura i Nikole Đurička, ne može da računa na mnogo potpore u narodu, shvativši ovaj mehanizam pokušava da javi ambasadama kako će izdati brže, jače, bolјe od sadašnjeg kolonijalnog namesnika.

Mi Srbi smo u tragičnoj situaciji. Vlast, kao i ogromna većina opozicije, te medija i aktivističke javnosti, stoji postojano kano klisurine, na poziciji samouništavanja Srbije, priznavanja Kosova*, prihvatanja neokolonijalizma i evrounijatstva.

Zato ni vlast, ni groteskna opozicija, već novo vino u mehove nove.

Ostoja Simetić

Srpski kulturni klub