Nakon više meseci neizvesnih pregovora, uz posredovanje Evropske unije, Ivica Dačić i Hašim Tači parafirali su 19. aprila 2013. sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton istakla je tom prilikom da je sporazum za obe strane korak “kojim se udaljavaju od prošlosti i približavaju Evropi”. Vlada Srbije usvojila je sporazum u maju.
Sporazum je, između ostalog, predvideo uspostavljanje Zajednice srpskih većinskih opština na Kosovu, rešavanje pitanja kosovske policije, kao i integraciju pravosudnog sistema. Predviđeno je i održavanje opštinskih izbora na severu u 2013, kao i intenziviranje razgovora o telekomunikacijama i energetici. Po sporazumu, dve strane neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak neke od strane na njenom evropskom putu. Navedeno je i da se u sprovođenju dogovora mora poštovati princip transparentnosti finansiranja.
Iako je potpisivanje sporazuma praćeno pohvalama u svetu i obećanjima o njegovim veoma pozitivnim efektima kako na rešavanje ovog kompleksnog problema tako i na međunarodni položaj Srbije, dogovori o implementaciji nisu išli tako lako.
Sporazum je izazvao različite reakcije predstavnika Srba sa Kosovu, a vlast u Beogradu pokušala je da ih ubedi da je dogovor u njihovom interesu. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je da su Srbi južno od Ibra zadovoljniji sporazumom nego Srbi na severu, ali da znaju da će SNS uvek štititi njihove interese.
“Borili smo se svim srcem”, rekao je Vučić i dodao da niko ne može da kaže da je sporazum katastrofalan.
B92, 21. 4. 2013. godine
Potpisivanje ovog sporazuma i napredak u njegovoj primeni bio je jedan od najvažnijih uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU. Iako je premijer Dačić izjavljivao da se “ovo ne radi zbog datuma”, ističući da “čak ni po cenu nedobijanja datuma početka pregovora s EU, Srbija ne može da u Briselu prihvati dogovor s prištinskim vlastima, ako ne budu povećane nadležnosti predložene zajednice srpskih opština na Kosovu”, on je kasnije priznao da je datum bio deo paketa u Briselu.
Dačić i Tači u Briselu su 22. maja postigli saglasnost o planu implementacije sporazuma. Nakon razgovora Beograda i Prištine do sada su postignuti sledeći sporazumi : Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, Carinski pečat, Prihvatanje univerzitetskih diploma, Dogovoreni zaključci u vezi sa IBM, Katastarska evidencija, Matične knjige, Sloboda kretanja.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže da nakon dve godine neka prava srpskog naroda dogovorena Briselskim sporazumom još nisu ostvarena i ukazao da će upravo tih šest tačaka biti jedna od tema u narednoj rundi dijaloga u Briselu 21. aprila.
“Prvih šest tačaka Briselskog sporazuma, koje se odnose na prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiiji, potpuno je neostvareno i želimo da razgovaramo o tome kako da se te tačke što brže ostvare.Glavna stavka, a to je osnivanje zajednice srpskih opština, je nešto za šta ćemo se sigurno izboriti i to je ključni neohodan korak za dalju normalizaciju donosa”, dodao je Đurić.
Tanjug, 18. 4. 2015. godine
Zamenik ministra spoljih poslova Hašima Tačija Petrit Seljimi izjavio je da Beograd koči ostvarenje ključnog cilja sporazuma, koji je, po njemu, bio “istorijski dogovor Srbije i Kosova u kome su dve strane prvi put bile ravnopravne i postigle zvanični sprazum”. Kako je naveo, sporazum predviđa, “da obe zemlje na kraju procesa uđu u EU kao susedi”.
“Sporazumi su zasnovani na potrebi da Srbija potpuno napusti ilegalne insitucije na Kosovu, ali i dalje postoji osnovni problem u primeni sporazuma zato što Srbija pokušava da odloži ili da opstruiše taj ključni cilj”, kazao je Seljimi.
Beta, 19. 4. 2015. godine
Dijalog je nastavljen po stupanju na dužnost visoke predstavnice EU Federike Mogerini 9. februara kada je parafiran sporazum o pravosuđu. Sledeći susret zakazan je u utorak, 21. april, a glavni akteri su sada premijeri Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.
istinomer.rs
