I to je, najzad, gotovo. Izbori „a la Vučić“. Nakon svakojakih peripetija i čudesa kakva se, kako reče sam predsednik RIK-a, „dešavaju jednom u hiljadu godina“ (što je, ipak, skromnije nego da je „ prvi put u istoriji“), nakon živih kojih nema i mrtvih kojih ima na biračkim spiskovima, pri čemu redovno glasaju za stranku na vlasti, nakon kosovskih šiptara koji su se naljutili na Tačija i Mustafu pa sad glasaju za SNS, nakon prebrojavanja, poništavanja i dobrojavanja, zagubljenih i pronađenih vreća, nakon olovke i gumice, zanavljanja i ponavljanja, partijski RIK je smogao snage da, usred srede, izađe pred kamere i objavi konačne rezultate izbora. Za veliko čudo, oni su bili baš onakvi kakve nam je, tri dana ranije, doručkujući sa vojnim vrhom na Vaskršnju Nedelju najavio premijer Vučić. Dveri-DSS su bili iznad cenzusa!
Za one koji su uvereni u Vučićevo vizionarstvo (a takvih je sudeći prema broju novozapošljenih SNS-ovaca u budžetskim organima od Vučićevog dolaska na vlast podosta) ovo je bila još jedna potvrda njegovih „čudesnih moći“ i političke izuzetnosti, a za one druge nastavak neviđene izborne farse i organizacionog diletantizma koji oko sebe širi ovaj čovek, birajući saradnike prema poslušnosti a ne prema stručnosti.
Iako spadam u ove druge, a u Vučiću mnogo više vidim jeftinog demagoga nego čak i malog vizionara, teško je poreći kako je jedno pogodio – da će Dveri-DSS splasnuti kada im se prizna pravo na cenzus. „Građani ne moraju da brinu, jer će sve biti u redu kada opozicija pod pritiskom „ugura“ još jednu stranku u parlament”(1) – rekao je Vučić na Vaskršnju Nedelju, tri dana pre ponavljanja izbora. Hajde da se ovde i sada ne bavimo političkom neodmerenošću jedne ovakve izjave, kao ni stepenom gluposti pobednika koji otvoreno priznaje da izborni proces u kome je pobedio nije regularan. (Jer, prvo, ako jedna minorna politička stranka može “pritiskom” da se “ugura” u parlament šta je tek radila ona koja je osvojila preko 50%, a drugo, ako je čak i jedan poslanik ušao u parlament mimo volje birača onda je ceo proces ništavan!!).
Naravno, ovo ne zato što pitanje da li je neko “izabran” ili “uguran” nije važno. Naprativ, ono je od prvorazredne važnosti i nema dileme da će, zbog svega što se dešavalo na izborima, pa i ove izjave šefa pobedniče stranke, legalnost i legitimnost budućeg parlamenta biti pod upitom dok god bude postojao. A verujem da neće dugo!
No, ovaj tekst ima za temu nešto drugo. Misteriju zvanu Dveri-DSS.
DVERI-DSS KAO ISTINSKA MISTERIJA IZBORA
Misterija nije omiljena reč političarima u izbornom procesu. Oni se tada pakleno trude da budu jasni, definisani i profilisani prema svom biračkom telu. Da zvuče razumljivo i blisko. Ali, sav trud koalicije Dveri-DSS u tom smislu nije odagnao činjenicu da oko njih, prosto lebdi mnogo više pitanja nego što se nudi odgovora. Što čak i odgovori nameću nova pitanja. Na primer, da li su oni samo izborna koalicija ili dugotrajniji projekat? Jesu li patriotska ili kvazi-patriotska opcija? Da li su stvoreni na programskoj bliskosti ili interesima tajnih službi? I čije su to strane službe? Jednostavno, uporedite ih sa drugim strankama i videćete razliku.
Evo, da probamo sa SNS-om. Kod njih je sve jasno. Uvek će fingirati prema Rusiji, ali će stvarno krenuti na Zapad. Vidljiva matrica. Koliko god je maskirali nekakvim političkim serpentinama to je taj pravac. Ne možete da pogrešite.
Ili, one tri ofucane spodobe, Čeda-Boris-Čanak. Zapad po svaku cenu i rusofobija kao neizlečiva bolest. To je njihova linija kretanja, njihova politika. Niko od njih to i ne krije. No, može li patološka mržnja prema jednom narodu istih etničkih korena, uz prezir i nipodaštavanje sopstvenog naroda da bude politika? Teško.
Ali, šta sa Dveri-DSS?
Obe stranke na prošlim izborima (pre dve godine) nisu prešle cenzus, i kao posledicu toga, u vremenu Vučićeve vlasti, prešle su kroz svojevrsnu metamorfozu koja im je dala sadašnju fizionomiju. Obe su profilisale nove lidere, formirale novu stranačku strukturu. Mislite li da je Vučić to samo pasivno posmatrao?
Dalje, obe stranke se izjašnjavaju kao pro-ruske, u predizbornom periodu primljene su u ruskoj Dumi i čak počastvovane boravkom na Krimu. Ali, u izbornoj noći sa njima je bio američki ambasador Skot i nema dileme da im je pomagao da se “uguraju” u parlament, što bi kazao Vučić. Želja da se ne dozvoli preveliko jačanje Vučića sigurno ne može biti dovoljan motiv američkom ambasadoru da pomaže istinski pro-ruski nastrojenu stranku da uđe u parlament! Dakle, bar jedna od te dve stranke nema Rusiju stvarno u srcu!
Ili, zašto je Vučić baš sa njima pokušao svoju besmislenu otimačnu, kada se zna da su mu Dveri, fingiranjem svog lažnog skupa, otvoreno pomogle da održi Prvu gej paradu?! Zašto nije “napao” na Tadićevu koaliciju?
I zašto se, ako je već “napao” Dveri-DSS, tako brzo i lako povukao podvijena repa? Zbog Amerikanaca?! Ili zbog nekakve predstave?!
Takođe, u kojoj meri su te dve stranke (Dveri-DSS) stvarno bliske u programskim ciljevima. Hoće li njihova koalicija principijelno trajati ili će se raspati na dva poslanička kluba koji će, svaki za sebe, prodavati svoj koalicioni potencijal?
Zanimljiva pitanja, zar ne? Možda! Ali ono što je daleko zanimljivije jeste to što, kakav god odgovor na njih da ponudite, ne možete biti sigurni da ste u pravu i da istina nije baš na suprotnoj strani (o onom između i da ne govorimo).
I da je činjenica kako je posle proglašenja zvaničnih izbornih rezultata nastupila čudna tišina. Postizborna tišina. Sve se umirilo kao more posle bure. Odjednom.
Zar sve to nije misterija?
Zato, ne treba žuriti sa zaključcima. Posebno zato što je tu negde i Šešelj koji štedi Vučića, a njih (Dveri-DSS) žestoko napada. Šešelj koji, od kako je izašao iz haškog kazamata, pokazuje kako ume biti opozicija sopstvenim idejama i zalaganjima.
Ne, ne žurimo sa zaključcima. Osim sa onim da ovakav galimatijas ne može dugo trajati…
Dragan Milašinović
FSK
evo sad mozes procitati da su dveri izdali kosovo i srbiju zapadu hhhhhhhhh dveri nisu bili na opoziciji u vladi srbije vele crveni ima 4 ili 5 godina dveri izdajice samo sto ne podrzava pe,,,e u hrscanskoj drzavi srbijicrveni nista nisu krivi jer se bore protiv srpskih prava i srbije
srbin nikad nece pobediti u srbiji na izborima seselj je stigo ziv u srbiju
U Hrvatskoj hapse zbog pozdrava smrt fašizmu a kako i neće kad je kod njih normalno pozdrav za dom spremni. Posle deranja za dom spremni Đo Šimunić je unapređen umesto kažnjen to su evropske vrednosti kažu Hrvati. U hrvatskom Saboru sedi zločinac Glavaš, Merčep slobodno šeta ustašija cvate. Hapse zbog antifašističkog pozdrava, veličaju fašizam a tražili su Brozove antifašističke granice za Hrvatsku jedino to priznaju. Pa onda im EU treba otvoreno reći priznat ćemo vas u granicama NDH koju jedino priznajete kao narod i vlast. Vratiti Mađarima Međimurje, vratiti Srbima Baranju, Talijanima Istru i Dalmaciju pa vi i dalje budite ustaše i neonacisti. Sramoto je za celu EU u koju se gura nasilno srpski narod da dopušta divljanje ustaštva i hapšenja antifašista. Pa ovim Hrvatska jasno traži da bude nasljednica NDH a nikako ne Republike Hrvatske iz sastava Jugoslavije. Ako se odriču antifašizma Srbija, Italija i Mađarska trebaju tražiti reviziju granica Hrvatske i svesti ju na NDH meru. Prilog hapšenje antifašista po NDH: http://net.hr/danas/hrvatska/pupovac-privedenom-u-splitu-pozdravom-smrt-fasizmu-sloboda-narodu-porucujemo-mu-da-nije-sam/
Postoji samo jedan pravi gubitnik izbora, a to je narod. Od političara, na vlasti ili u opoziciji (pravoj ili lažnoj svejedno – svi su dobro prošli. Kod nas postoji jedna „razularena politička klasa“ koja se vrti u zatvorenom krugu podešenom tako da im niko ništa ne može i kojoj je dobro, ma šta se desilo. „Narode, pederu“, glasi jedan od najduhovitijih komentara posle ovih izbora.