Sukob je ideološke prirode. Gledajući unazad najverovatnije je bio i neminovan.
Dveri su funkcionisale na jedan poseban način. Sam vrh, Starešinstvo, je živelo i radilo kao Zajednica (Bratstvo) koje niti jednu jedinu odluku nije donelo bez saglasnosti svih delova te Zajednice. Često, takav sistem je donosio organizacione probleme, ali je imao jedan kvalitet – ogromno poverenje jednih u druge. Ako bih morao okarakterisati takvu organizaciju nazvao bih je vojno-manastirskog tipa i ona nije mogla napredovati zbog same prirode društvenog sistema u kome je bitisala. Ogromna greška te organizacije, što se sada ispostavilo kao tačno, jeste upodobljavanje parlamentarnoj demokratiji koju su svi, bez izuzetka u Pokretu, nazivali lažom. Pa, zašto smo se onda bavili izborima, logično pitanje? Zato što je postojala vera da se ulaskom u Sistem isti može kvalitativno menjati, čak i ukinuti! Naznake te ključne greške sam lično imao kada sam kao jedan od predstavnika Dveri kontrolisao izborne listiće u RIK-u 2012. godine. Pored svih mojih saznanja o masmedijima i plutokratskom obliku svake parlamentarne demokratije bio s am šokiran onim šta sam tamo video što je i podrobno opisano u jednom broju lista Dveri pod nazivom ”Krađa”. Mogu se čitavi tomovi knjiga napisati o najvećoj prevari savremene civilizacije pod imenom parlamentarna demokratija i shodno toj istini organizacija Dveri nije bila pogrešna – bila je pogrešna premisa da će se izborima preobraziti Srbija, osloboditi strane okupacije i vaspostaviti novo uređenje proisteklo iz organskog narodnog samodržavlja .
Kako je vreme odmicalo, neke Starešine umesto da shvate kako organizacija kao Dveri ne može niti sme biti korišćena i iskorišćena u tako banalne stvari kao što su izbori oni su otišli korak dalje, u – kako voli da kaže sadašnji predsednik SPD- ”modernu političku organizaciju za 21.vek”. Nije samo jasno zašto je Predsednik izgubio četiri godine uveravajući sve oko sebe kako je model Starešinstva u stvari ”staro vino u mehove nove” i kako je ”Mi nismo partija, mi smo porodica” glavni slogan njegove bivše organizacije. Mogao je biti moderan odmah!! Samo da je rekao kako je stranački model ”kraj istorije” političkog organizovanja Angli bi ovde i ranije trljali ruke kao što sada trljaju.
SPD će biti, ako se registruje, sto i neka partija u Srbiji ničim razlikovana od drugih. Kaže narod, ”što se grbo rodi vreme ne ispravi”, pa tako i SPD sa svojim čuvenim oktroisanim Statutom koji je donešen na Osnivačkoj skupštini uz dirigovane delegate, bez ijednog medija i bez jednog jedinog gosta teško može da pretraje. Ako i istraje nema ni minimalne šanse da bude na polzu Srbiji, jer sve to već imamo samo malo drugačije.
Sukob na osi Glišić-Obradović je prikazan od strane funkcionera SPD-a kao da je samo Vladan Glišić protiv puča u Dverima i gde se sada Glišić predstavlja većim izdajnikom od Vuka Brankovića, a vreme će pokazati ne samo da on nije jedini Starešina koji je protiv privatizovanja Dveri nego i da ima mnogo saboraca koji ne žele da slušaju nebuloze tipa ”samoisključivanje” kako je isterivanje Glišića označeno od strane Prelaznog veća SPD-a i od samog Boška Obradovića.
Kada bolje razmislim, ja sam SPD-u zahvalan. Zbog svih tih dešavanja napokon mi je i ta poslednja koprena oko načina borbe za slobodu skinuta sa lica. Taj način sigurno nisu izbori.
Dejan Kosanović
Srpski kulturni klub
