Dvopolnost moralnog političara, ili …

Trubač iz rukava – četvrti deo

5
1038

Vuk DraškovićDa se podsetimo, Vuk Drašković reče da je odbio ponudu Miloševića da 1999. uđe u vladu, i nastavlja: „Znači, ja ulazim u Saveznu vladu, kao potpredsednik, zadužen za spoljne poslove. Mi smo u jednom trenutku, ja sam tada bio u Parizu, dobili dokument oko koga su se bili usaglasili i Nemci, i Rusi, i Amerikanci, po kojemu smo trebali da zadržimo na Kosovu oko 10.000 vojnika, 2.000 policajaca, da zajedno sa stranim trupama, koje će ući na Kosovo, se razoruža UČK, da Kosovo dobije najveći mogući stepen autonomije, svoj ustav, svoga predsednika, parlament, vladu i tako dalje, u nekoj formalnoj vezi sa Srbijom, ali u okviru njenih državnih granica. To je bilo, jedno 15 dana nakon početka razgovora u Rambujeu, i mene je ruski predstavnik pozvao u Parizu, tajno smo se našli, i rekao: „Molim vas, trčite u Beograd, ubedite Miloševića da naredi Milanu Milutinoviću da se ovo potpiše, jedva smo se saglasili, i ovo izboksovali, ovo je najviše što će te ikada dobiti, sačuvaćete Kosovo u okviru Srbije, u protivnom, ako odbijete, bićete suočeni sa mnogo gorim sporazumom, pa ako i njega odbijete, neminovno će biti bombardovanja“.

Odbili smo. Stigla je gora verzija. I nju smo odbili, potpali smo pod bombe NATO pakta. Bombardovani smo bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to je bio zločin. Naknadno, Rezolucijom 1244 je legalizovano bombardovanje, uz poziv na poglavlje 7, poglavlje Ujedinjenih nacija, da smo tada opasno ugrozili ovde zločinom nad Albancima, međunarodni mir. Znači, taj NATO zločin je kasnije legalizovan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ja sam dugo bio opsednut svakojakim kombinacijama zašto nije izbegnuto NATO bombardovanje. I dolazim….

Dragan J. Vučićević: Dakle, da li je bila još neka šansa da se izbegne bombardovanje, kasnije?

Vuk Drašković: Pa, bila je ona druga u Rambujeu, ona druga opcija koju smo odbili. Moji su poslanici tada u Skupštini govorili da i to treba prihvatiti, međutim odbijeno je i to, i još jedan pokušaj dolaska Ričarda Holbruka ovde, lomljenje, nije dalo nikakvog rezultata. Tako da, kao da je Milošević u bombardovanju Srbije video neku crnu, neku satansku korist, i za sebe, i za Srbiju. Zašto? Pogledajte, pre NATO bombardovanja, od ’91. godine, od početka rata u Jugoslaviji, pa sve do Dejtona, za čitav svet, za čitav svet, Srbija je bila agresor u Bosni, Srbija je bila agresor u Hrvatskoj. Za čitav svet Milošević je bio dželat, ubica, u Bosni, bio je u Hrvatskoj. Odjednom, NATO kao da je uvučen i nadmudren od strane Miloševićeve strategije, ovo je moja pretpostavka, čini mi se dosta logičnom, da bombarduje Srbiju. Odjednom, ta Srbija više nije agresor, ni u Bosni, ni u Hrvatskoj. Srbija je odjednom napadnuta, Srbija je žrtva i to najveće vijne mašinerije u istoriji sveta. I Srbija je kao žrtva predstavljena čitavom svetu. Milošević odjednom više nije balkanski kasapin, ni bosanski dželat, Milošević je takođe žrtva.

Tako da je, na nekom nivou simbola, neku crnu korist on izvukao za sebe, a negde je neku crnu korist izvukla i Srbija, jer je nekako sa sebe te NATO bombe kao da su sa Srbije nekako sprale taj međunarodni utisak agresora, jer smo se odjednom našli, i to 3 meseca, u ulozi žrtve, i pri tome smo teško postradali, i pri tome su počinjeni veliki zločini. Ono što ne smemo sebi da dozvolimo, da na sve to gledamo slepo i nekritički.

Dragan J. Vučićević: Šta to znači?

Vuk Drašković: I da sada odjednom taj zločin NATO – da nama bude poslužio kao kišobran, da mi zaboravimo svoju krivicu i odgovornost za politiku koja je i do toga dovela….. I da još više zaboravimo na zločine koje je taj režim Slobodana Miloševića godinama pre nego što smo mi postali žrtva bombi, činio po Bosni, pre svega po Bosni.

Dragan J. Vučićević: Al’ to čak ni u Hagu, čak ni u Hagu nije dokazano… da je Milošević odgovoran za…. To čak ni Hag nje dokazao.

Vuk Drašković: Ja goorim o režimu Slobodana Miloševića. Nije režim Borisa Jeljcina, niti britanske kraljice, niti bilo ko slao one ubice…. Da streljaju onu decu kod Srebrenice. Vi ste malo pre…. Malo se razmimoilazimo. Ja pričam drumom, a Vi pričate šumom… Ja hoću da Vam kažem da za mene mi nismo naši junaci, ili predstavnici Srba, nisu kažnjeni za srpske zločine u Hagu, ni Milošević, ni bulumenta oko Miloševića. Za mene su oni, pre svega, počinili najveće zločine nad Srbijom, nad srpskim narodom. Sve su nam porušili. Evo dokle su nas doveli, narod, naciju, istoriju su nam sahranili, Balkanske ratove, Veliki rat, sve su preokrenuli u poraze. Jedan narod, žrtvu genocida u Drugom svetskom ratu, uspeli su svetu da predstave kao narod koji čini holokauste i genocide.
Nikad, niko toliko nije ponizio srpski narod. I nemojte, molim Vas, ni u jednoj varijanti da me pokušate ubediti da je neko time kažnjavao Srbe koji su pravili zločine nad drugima. Zato je nesrećna Srbija i najveća žrtva onoga što se zove ubistvo Jugoslavije. I srpski narod je najveća žrtva, iako po nekim drugim statistikama to nije tako. Mi moramo da se odvežemo od te politike, mi moramo da se odvežemo od politike zločina, od veličanja zločina…. Zavezani smo…

Da Vas podsetimo:  Haradinajeva igra

Dragan J. Vučićević: Izvinite što Vas prekidam, kako smo mi zavezani za tu politiku? To pokušavam celo veče da shvatim…. Ko je ovde zavezan za politiku zločina, i politiku…. Ko? Ako čitamo rezultate izbora, ako čitamo bilo šta, niko više, ili bar ne dominantno više, niko ne podržava tu politiku.

Vuk Drašković: Ja, ja Vam samo kažem, Srbi to moraju, Srbi to mogu, ako mislimo da nas bude, ako mislimo da se preporodimo, ako mislimo da Srbi budu ono što su Srbi nekad bil, da budemo ono što smo bili pre Slobodana Miloševića, ništa više. Nama je do njega do nekle tekla, meni je neprijatno što je na ovom času mrtav Milošević, ja kad kažem Milošević ne mislim na njega lično, samo na njega lično. Mislim pre svega na nacionalnu, gotovo neuračunljivu elitu, koja je uzdigla Slobodana Miloševića, koja je uzdigla tu politiku. Osedlala mu konja….

Dragan J. Vučićević: Pa, da je sve to što Vi kažete tačno, da li je to dovoljan razlog da se i dalje nastavlja neka politika prema Srbiji, kao prema nekoj zločinačkoj, pod znacima navoda, tvorevini, tamo nekoj zemlji kojoj treba stalno postavljati nove i nove uslove…. stalno iskopavati nove zločine… A drugima se to ne radi. Ja sad mrzim što stalno kažem drugima, što Vi pokušavate mene da uvučete da sad branim, ali ako Vi rekoste izvadimo balvane iz svog oka, vadimo ih i stalno vadimo, i vadimo, i vadimo… Al’ izvin’te, je l’ greh reći: „A kad će da izvade ovi drugi?“ Kad će ti iz OVK da izvade bar jedan, ne balvan, nego tručić? Niko nije na Kosovu kriv, ni za jedan zločin nad Srbima. Ispada da smo sami sebi vadili organe, sami sebe klali, smi sebe ubijali…. U Klečkoj, tako dalje….

Vuk Drašković: Dobro, dobro… za trenutak zamislite nemoguće. Da drugi ne postoje. Postojimo mi, ovakvi kakvi smo. Šta Vi tada radite? U koga upirete prstom? Koje krive Drine ispravljate?

Dragan J. Vučićević: Ali, ja pokušavam da Vam kažem ono što je stav, stav ljudi u Srbiji. Ali, zaista je tako. Dakle, zašto se opet 2015., 25 godina posle, 24 godine posle početka rata, Srbima i dalje nameće neki kompleks krivice? Mi smo krivi za sve…

Vuk Drašković: Ne, ali nije tačno… Pa, tačno je po medijima.

Dragan J. Vučićević: Pa, mi smo, čekajte, Vi kažete da mi nismo raskrstili sa zločinima. Pa, niko drugi nije otkrio toliko zločina, samo Srbi kao Srbi, od 2000. do danas….

Vuk Drašković: Da, i to mi otkrivamo zločine koje nismo počinili….

Dragan J. Vučićević: Pa, mi jesmo počinili te zločine, ali drugi su ih počinili, ali ih ne otkrivaju.

Vuk Drašković: Ne mi, mi nismo. Pa, nisam ja počinio zločine, niste Vi počinili zločine….

Da Vas podsetimo:  Novac iz „Fonda dijaspora za maticu“ pripada srpskim ratnim veteranima iz 1999.

Dragan J. Vučićević: Pa, 15 godina je prošlo od 2000. a ovaj Vladimir Vukčević kaže da će tek da istražuje. Pa, dokle će da istražuje? Izvin’te, pomenuli ste maločas Nemce. Oni su u Nirmbergu završili to za koliko? Za godinu dana.

Vuk Drašković: Pa, ne mogu, meni je…. Pazite, bio je, samo da, da malo bolje shvatite… Ne bi li Bog dao da, da uspem malo i da Vas edukujem… Govorili ste Hrvati, Hrvati, Hrvati…. Ja sam napisao, i razapet na krst, roman „Nož“, o ustaškom genocidu nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Ali sad ću Vam nešto reći, ko smo mi Srbi bili, ja želim da opet mi budemo takvi. 1916. godine, u vreme najveće golgote Srbije, u Zagrebu, ekavicom i ćirilicom, jedan Hrvat Augustin Tin Ujević piše pesmu „Sbrija“, koja počinje ovako: „Danas rasteš samo iz krvi najboljih, što su maču dali svoja tela spravna, belšteći u duhu i u čistoj volji, božanstvena zemljo sveta, pravoslavna“. Nikad nemojmo sve gledati ni crno, ni belo…. Ni crno, ni belo. Ja, meni…. aaaaa…. pazite, velika je stvar, „Stojanka majka“ Skenderova, „Majka pravoslavna“ Nazorova, „Jama“ Gorana Kovačića, ali zašto mi nemamo 20 godina od ovoga prokletog rata, i tolikih zločina, evo, svi pravili zločine…

Dragan J. Vučićević: Pa, ne možemo da poredimo genocid u NDH sa onim što se dešavalo u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. To prosto nije, to je neuporedivo.

Vuk Drašković: Pa, nemamo pesmu o Srđanu Aleksiću. Znate li Vi koliko…

Dragan J. Vučićević: Imamo film o Srđanu Aleksiću. Imamo nagradu o Srđanu Aleksiću. Imamo ulice Srđana Aleksića…

Vuk Drašković: Dobro, imamo, imamo film o Srđanu Aleksiću. Jeste, o Srđanu Aleksiću…

Vuk Drašković: I mislimo da smo se time iskupili. Ali, i to je isforsirano, jer veliki deo naroda i ne zna šta je bilo, i ne zna kakvi su zločini počinjeni…. Ne zna šta je bilo…

Dragan J. Vučićević: A, ne čini li Vam se, gospodine Draškoviću, pa Vi ste, sami za sebe kažete da ste veliki borac za istinu, između ostalog za istinu o Ravnogorskom pokretu. Kao što se nekada izjednačavalo na silu Ravnogorski pokret sa monstruoznim, ustašama… Tako sada neko pokušava, i bojim se da su, da neko stekne utisak da se izjednačavaju zločini, monstruozni zločini ustaša…. Država, industrija smrti NDH, sa onim što se dešavalo u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. To nije isto.

Vuk Drašković: Pa, nemojte…. Pa, nemojte samo da, najveće…. Najveće zlo koje može da nas strefi kao naciju je da počnemo mi, kao mnogi hrvatski mrakonosci, da branimo sopstvene zločine. Oni Jasenovac od ’45. godine, do dana današnjeg, čast izuzecima, malo pre sam pomenuo neke izuzetke…

Dragan J. Vučićević: Ko ovde brani Srebrenicu? Niko.

Vuk Drašković: Pravdaju, te nije bilo toliko, te nije bilo 600 000…. Te nije bilo ovo, te Franjo izračunao 30 000, te ovaj izračunao 100 000…. Pa, to je strašno. To ne da, pre svega to je pravljenje novog zločina, i to ne da mnogim u Hrvatskoj da ozdrave. Ta je ideologija, i ta kratka pamet, ta slepa pamet kriva i što je taj fudbaler mlad otišao na grob Ante Pavelića….

Dragan J. Vučićević: … A ko je kriv što je takva zemlja, sa takvom ideologijom, i sami ste rekli, članica Evropske unije? Ugledna zemlja, članica Evropske unije, a mi smo najgore evropske parije. Tako su nas obeležili. Pa, čekajte, da li je takva politika kriva što se ovde pojavljuje antizapadno raspoloženje

Vuk Drašković: Ali ja Vam kažem… Nemojte da idete stopama tih. Čekalo se toliko daleko, da kaže šta Bosna. Ubili nam svatove u Bosni, pa neka smo nokautirali Sarajevo. Kao što su ustaše govorile….

Dragan J. Vučićević: A, ko to kaže ovde? Ko uopšte to ovde govori? Niko ozbiljan ovde ne dovodi u pitanje bilo…

Vuk Drašković: Kažu i pišu, i javno govore. Kao što su i ustaše govorile… Pa, ja sam… Jasenovac je posledica toga što su nam ubili Radića u Skupštini. To je strašno. Ali, ja bih Vas zamolio, i u Vašim novinama, i gde god, mislim ne Vas lično, ali kad bi nekako moglo da ne ličimo, da nam uzori ne budu ono što ne može biti uzor.

Da Vas podsetimo:  Kako da Vučić, poput Tita, doživotno ostane na vlasti...

Dragan J. Vučićević: Pa, to nije, ja…. Ali, velika je razlika, izvinite, ne mogu da se složim…

Vuk Drašković: Da izađemo i kažemo koji je naš cilj. Da Srbija ozdravi. Tako je. Da sebe isceli od sebe, pre svega.

Dragan J. Vučićević: Ali, dokle ćemo da se isceljujemo, pa iscelili smo se, gospodine Draškoviću…

Vuk Drašković: Pa, ne, bolesni smo. Pa, nismo se iscelili….

Dragan J. Vučićević: Pa, kako bolesni? Šta treba još da radimo? Koliko još treba sami sebe da uhapsimo, i sami sebe da osudimo, i dokle to da traje?

Vuk Drašković: Mnogo. 10 miliona Nemaca je prošlo kroz proces denacifikacije….

Dragan J. Vučićević: Ali su Nirnberg završili za godinu dana…. Pa, ne možemo više da se bavimo ratom koji je bio ’91., druge, treće, četvrte, pete godine…. A oni slave zločin istovremeno.

Vuk Drašković: Ama, treba…

Dragan J. Vučićević: A Naser Orić ugledni građanin u Bosni i Hercegovini. Ivinite što ga pominjem peti put… Ali je prosto to sumanuto… postoje dokazi, kod nas, kod Vladimira Vukčevića da je Naser Orić lično klao ljude. I on je ugledni građanin Bosne i Hercegovine. I niko ne postavlja to pitanje. Izvinite, je l’ ja sad štitim neke zločince, ako to pitam? Što se to nameće kao, eto, izvinite…

Vuk Drašković: Ja, ja, ja stvarno ne… Ne mogu da razumem. Koji je Vama cilj?

Dragan J. Vučićević: Pa, meni je cilj da se kazne svi zločini, i u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u Bosni, i u Sloveniji. U Sloveniji ni jedan zločin nije kažnjen. A Srbi u Sloveniji nemaju čak ni status nacionalne manjine.

Vuk Drašković: A ja bih voleo da saradnja Tužilaštva za ratne zločine, našeg i bosanskog Tužilaštva za ratne zločine dovede do toga da se otkriju koji su oni, oni monstrumi, koji su u tim, u to selu Kravice napravile zločin na pravoslavni Božić ’92. godine i poklali su tamo valjda, iz medija to saznajem, iz medija saznajem, možda, možda naši mediji koji nikad ne greše, ponekad i pogreše…. Ali, iz medija saznajem da je počinjen užasan zločin u Kravicama.

Moraju biti pronađeni krivci. Al’ ako ne uspostavite saradnju, i ako u toj saradnji ne krenete i od sebe, da hvatate svoje krivce, one koji su počinili zločin nad Bošnjacima, nećeš otkriti ni onoga koji je počinio zločin nad Srbima. Ta filozofija, i ta ideologija, naši zločinci su naši, ne damo ih dok vi ne uhvatite vaše…

Dragan J. Vučićević: Ne, ne, ne. Pa, mi smo ih dali, pa kol’ko smo ih dali…? Ali, dobro. Gospodine Draškoviću, isteklo nam je vreme. Sat i po vremena smo pričali, skoro sat i po vremena, ako nešto nismo rekli, ne zamerite, biće prilika…

Vuk Drašković: Pa, ja bih voleo da istaknem vreme onima koji Srbiju i dalje vezuju lancima za tu politiku poraza, i za politiku zločina, da njima ne istekne vreme. Meni se činilo da je Srbija okrenula novi list, potpisivanjem Briselskog sporazuma, sada se taj Briselski sporazum minira. Pod izgovorom, evo novih uslova Srbiji. Nema nikakvih novih uslova Srbiji. Počeće pregovori kad se… Potpisano primeni, i tačka.

Dragan J. Vučićević: Nastavićemo razgovor u „Informeru“. Hvala Vam, izvinite, nemamo stvarno više vremena. Hvala Vam na gostovanju.

Napomena:

Da ponovimo prve redove iz prvog dela ovog transkripta razgovora s Vukom Draškovićem, odnosno, onoga što je rekao moj poznanik:

Da li si gledao Vuka Draškovića u emisiji Dragana Vučićevića na Pinku 23.marta…? Da li si video kolika je k…. ta pi..a od čoveka? Posle ove emisije Srbija pokušava da sazna da li je on „prirodno“ neprirodno dvopolan? Da li se pod pritiskom, ili dobrovoljno, podvrgao operaciji promene pola, pa je umesto velikog Vuka, postao mala Nataša? Čak ni vučica Nataša Kandić nije...“.

Kraj transkripta

Nikola Janić

5 KOMENTARA

  1. kaže vuk,za mene su oni počinili naj veće zločine nad srbijom,misli mna miloševića i one oko njega,koji su u kompletu danas na vlasti samo im falče tito i milošević.inače je i vuk tu sa njima.nikako da izgovori,vučićeviću,mislim na ove tvoje što ih sumanuto braniš.ali,tu je i draškovićeva odgovornost,što je po nalogu udbe doveo u skupštinu šest poslanika udbaša iz valjeva dušana mihailovića da podrže miloševića da bi vuku bile čiste ruke a srbi da ne ukapiraju,ko je podržao tada miloševića a pao bi da mu nije bilo glasova tog udbaša.pa je posle taj udbaš imao zadatak da zakamuflira one udbine ubice što ubiše ćuruviju.tako je drašković odgovoran što milošević nije skinut mnogo pre početka rata u jugoslaviji.nikako da izgovori koji su to što se trebaju pokajati za rat i ratne zločine,jer je ta garnitura iz tog perioda koja je i aplaudirala miloševiću i bila sa njim na vlasti ova sadašnja,čiji je i drašković koalicioni partner i danas.traži da se mi srbi pokajemo za zločine,nismo ih mi ni počinili,već njegovi udbaši,njihovi kriminalci,titovi oficiri,drugovi draškovićevog oca titovog partizana.što dašković ne pita svoje komuniste što počiniše one zločine nad srbima 1945u sloveniji,nego da bude veći cinizam,dovede jednog od glavnih komandanata za streljanje srba u sloveniji sima dubaića u spo,da ispriča naivnim mladim srbima kako je on strejlao ali da se kaje.što ne zatraži od vlasti da se odmah uhapse simo,basta,kapičić i ostali zločinci sa kočevskog roga,nego od nas srba traži da se mi kajemo za zlo koje su njegovi komunisti počinili.

  2. Sestro Sladjana, od potpisivanja peticije o izrucenju Hagu Vuka Draskovica nece biti nista, jer „vrana vrani oci ne vadi“! Zato umjesto sto trazite da Vuk Draskovic bude izrucen Hagu, bolje bi bilo za SRBstvo u cjelini da zahtjevate od nadleznih drzavnih institucija u SRBiji da protiv njega pokrenu sudski postupak zbog izdaje Boga i SRBstva. Vjerujem da su gradjani SRBije dovoljno zreli da sami mogu svoje probleme da resavaju, a ne od Haga na sramotu svoju da „zastitu i pravdu“ traze. Tesko onom narodu kome drugi kucu kuci i pravdu odredjuje!

  3. Od Vuka Barankovica koji izdade SRBe u boju na Kosovo Polju, do Vuka Draskovica kome nista nije sveto i uzviseno a najmanje SRBstvo na koje se on nekada pozivo da bi tako lakse zivio kao „politicar“ poput truta u kosnici bez krampa i motike proteklo je mnogo vremena u kome su ljudi poput Vuka Draskovica sahranili postepeno sve bozanske vrednosti i ljudske dragocjenosti SRBskoga Naroda. Zato Vuka Draskovica kao agenta francuske obavestakjne sluzbe u Beogradu treba javno suditi zbog njegove izdaje Boga i SRBstva da bi tako i drugi izdajnici znali sta njih ceka u SRBiji Svetog Save kada jednog dana budu uhapseni!

    • Hm,hmm…njegova sabraca, to nedaju ni dan danas,javni poziv
      kucaj Otvoreno pismo,vojvode Novice Radjenovica Vuku Draskovicu-Vuce ajmo u Hag
      Novica,je umro,navodno je otrovan,vukovom rakijom,koju mu je poslao na poklon.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime