DW, BiH – i otrovna zapadna propaganda

0
752
Benjamin Pargan
Benjamin Pargan

Prenosimo jučerašnji članak Dojče velea pod naslovom „Stagnacija BiH potvrđena – demokratski!“. Prvo, zašto je u naslovu, nakon reči „demokratski“ stavljen znak uzvika? Valjda, time se hoće kazati da izbori u BiH nisu bili demokratski? Ili jesu bili demokratski, ali takva demokratija nije demokratija? Šta je pisac tu hteo da poruči, teško je razumeti, osim činjenice da on ide ka zaključku da bi za BiH bilo najbolje kada bi postala jedinstvena (unitarna) država. Iako je i vrapcima na grani jasno da je od BiH nemoguće napraviti funkcionalnu državu, Zapad i dalje insistira na takvom „jedinstvu“. Kao, eto, za građane BiH najbolje je ono što im (za njihovo dobro) misle i pripremaju evroatlantski politički magovi. U stvari, njihovo mišljenje je da su narodi u BiH nedorasli za sprovođenje demokratskih procedura i načela na kojima počiva savremeni svet. Njima treba tutor. A zna se ko takav tutor jedino može da im bude.

Autor dole priloženog članka je izvesni Benjamin Pargan. Čovek je, kako kažu u DW, „urednik redakcije na bosanskom jeziku! Pazite, nije ni „bošnjački“, izmišljeni jezik kojeg je svojom nerazumnom (lakomislenom) politikom priznala i Srbija, već je to baš „bosanski“. A zašto „bosanski“? Pa jasno je – ako želite da na Balkanu imate suverenu unitarnu Bosnu, ona mora imati svoj poseban jezik. Ono što može da se primeni na anglo-germanskom području (npr. u Austriji se i danas govori nemački, onaj hohdojč; u Australiji, Americi – engleski), neizvodljivo je među „poludivljim“ balkanskim narodima.

Narodi (Srbi, Hrvati, pa i bosanski muslimani, tzv. Bošnjaci) nisu sposobni da slobodno izraze svoju volju ili, tačnije, nisu u stanju, zaključuje Pargan, da misle vlastitom glavom. Još uvek oni (narodi u BiH) razmišljaju kao ovce, između redova poručuje autor pomenutog članka. Izdeljeni na „etničke torove“, Srbi, Hrvati i muslimani su zarobljenici plemenske svesti i zbog toga, tvrdi Benjamin, nisu u stanju da biraju, jer ti divljaci umeju samo da glasaju. Neshvatljivo je da jedan medij, tolerantan i demokratski (čime se Nemci diče), kakav je navodno DW, na ovakav brutalan način proglasl narode u BiH necivilizovanim i nesposobnim za organizovanje vlastite države (ili pre, vlastitih država). Na primer, u Škotskoj je referendum o otcepljenju je bio demokratsko pitanje, a isti takav referendum u Republici Srpskoj bio bi terorizam i napad na „međunarodno priznatu državu – BiH“).

Da Vas podsetimo:  Francuzi objavili strip „Dobrodošli na Kosovo“, ilustrovali i paljenje crkava!

Eto, Benjamin je, pored uvreda na račun razuma prosečnog građanina BiH, svoj pamflet (na)pisao na „bosanskom“ jeziku (ekavskim dijalektom!) za srpsku čitalačku publiku. Znači li to da i „bosanski“ ima više izgovora, baš kao i srpski? Ili se ovde, zapravo, radi o prevodu sa „bosanskog“ na srpski? Ako je ovo drugo u pitanju, zašto na kraju članka nije navedeno ko je preveo („posrbio“) Benjaminov tekst?

D.G. / Koreni

Stagnacija BiH potvrđena – demokratski!

0,,16640312_303,00Rezultat izbora u BiH budi malo nade u mogućnost poboljšanja ekonomske i političke situacije u zemlji. Nakon pobede starih nacionalističkih stranaka, ova zemlja će još dugo biti problem za EU, smatra Benjamin Pargan.

Apsurdna kolekcija političkih anomalija u kombinaciji s dugom listom socioloških pojava koje su daleko od svake logike i razuma. Kakva zemlja, takvi i izbori. Tako bi u najkraćem glasio rezime izbora u zemlji sa najkomplikovanijim i najneefikasnijim političkim sistemom u celoj Evropi. Tako su recimo klasične ekonomske teme tokom predizborne kampanje, a očito i u izbornim lokalima, igrale sporednu ulogu. Iako su najvažniji parametri ekonomskog razvoja katastrofalni. Broj nezaposlenih iznosi između 50 i 70 odsto, zavisno od izvora statistika. Direktne investicije iz inostranstva su već godinama na veoma niskom nivou. Potencijalni investitori su dodatno uplašeni neefikasnom i korumpiranom vlašću, infrastruktura je nerazvijena.

Pa ipak političari iz svih etničkih grupa su tokom predizborne kampanje igrali na etnopolitičku kartu. Time su pažnju građana uspešno skrenuli na teme koje su se na izborima više puta pokazale ubojitim oružjem nacionalističke retorike, a u biti su besmislene i beskorisne rovovske borbe između etničkih grupa. Nažalost, ta je taktika imala uspeha kod brojnih birača. Preveliki broj njih je ponovo odlučivao na osnovu pripadanja etničkim torovima, a bilo je jednostavno premalo onih koji su prilikom glasanja nastupili kao slobodni građani.

Da Vas podsetimo:  Rumena Ljubić: Samoća mi je najveći neprijatelj

Broj onih koji su glasali u etničkim okvirima je jednostavno prevelik. I nažalost tek je retkima pošlo za rukom da postave pitanje o dosadašnjem učinku političkih stranaka, a da ih pri tome ne posmatraju kroz okvir etničko-plemenske pripadnosti i da pri tom zaista i biraju, a ne samo glasaju.

Iz tih razloga, a i s obzirom na slabu izlaznost, građani s pravom glasa u BiH moraju prihvatiti određene kritike. Politička naivnost, slepi nacionalizam, nedovoljno razumevanje demokratskih procesa su samo neke od tih kritika i sasvim su opravdane. Sada će za većinu birača biti još teže da se predstavljaju kao žrtve korumpiranih i nesposobnih političara. Nakon ovih izbora većina njih su postali saučesnici te političke kaste. Jer izbori su u osnovi protekli slobodno, stanovništvo je imalo priliku da se dovoljno informiše i da slobodno odlučuje. No ipak nije ispravno pripisivati krivicu samo biračima za stagnaciju koja je sada zvanično i demokratski potvrđena.

Dejton kao ludačka košulja

Jer nefunkcionalno ustavno ustrojstvo je posledica Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je delo međunarodne zajednice. Njime je doduše 1995. godine zaustavljen brutalni rat u BiH. No ovaj ugovor je potpuno nepodesan za demokratski i ekonomski napredak zemlje. Ova ludačka košulja u velikoj meri predstavlja prepreku na putu BiH da koliko-toliko postane normalna država i ovaj Dejtonski ustav mora biti revidiran, ako ne i kompletno ukinut. EU je do sada pokazala demonstrativno malo interesa da deluje u tom pravcu iako je zemlja u formalno-pravnom smislu još uvek protektorat EU. U praksi se, međutim, Brisel uporno drži što dalje od političkih dešavanja u ovoj podeljenoj zemlji. Verovatno s nadom da bi slobodni i demokratski izbori mogli doneti očekivane promene na bolje. Međutim ova nada se po ko zna koji put pokazala apsolutno pogrešnom. Sada se može samo nadati da BiH neće potpuno skliznuti u pravcu religijske, etničke ili ekonomske nestabilnosti – to bi, očigledno, jedino podstaklo EU da ozbiljno i aktivno interveniše. Jer stare političke stranke, koje su pobedile na izborima, sigurno neće raditi na rešavanju gorućih pitanja. Njima odgovara haotično stanje i nered u kojem se i dalje mogu bezobzirno bogatiti. A ovi izbori su pokazali da sa svojom demagoško-nacionalističkom retorikom mogu i dalje relativno jednostavno zadržati svoje biračko telo.

Da Vas podsetimo:  Milo, posejao si vetar požnjećeš oluju!

BiH bez pomoći spolja ne može naći put iz blata u kojem se nalazi, a kojeg čine frustracija, bes, razočarenje i siromaštvo. Mešavina ovih problema predstavlja veliku opasnost zbog čega bi ova mala balkanska zemlja mogla postati veliki problem za EU.

Benjamin Pargan (urednik redakcije na „bosanskom“ jeziku)

DW

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime