“Ponosan sam i zbog sudija, tužilaca, zamenika (…),,ali najvažnije je da će građani koji ovde doleze videti boljtak i napredak“. Vučić
Analaizirati izjave Predsednika Srbije i gospođe ministra pravde, povodom svečanog otvaranja „renovirane“ Palate (ne)pravde je nemoguće, makar se to tako meni čini. Očekivao sam da će neko jače srpsko pero progovoriti o renoviranju Palte nepravde i u tom kontekstu o Pravosuđu. Analize u masmsdijima nisam očekivao, s obzirom na to u kakvom su stanju i pod čijom su kapom. Kada je Palata nepravde svojedobno napuštena, postala tzv. kostur, mediji su pisali da će to biti velelpni hotel nekog Šeika u sklopu „Beograda pod vodom“. Dakako, nisu nevini neki urednici i novinari koji su masmedije pretvorili u tabloide i kojima odgovara da Pravosuđe bude u teškom, da ne kažem, katastrofalnom stanju (zašto im odgovara takvo Pravosuđe, u nekom narednom tekstu).
Ako Predsednik i gospođa ministar pravde smatraju da će renovirana zgrada Palate nepravde doneti „boljitak“ srpskom naradu, onda su u velikoj zabludi, osim ako zidovi sudnica, što nije poznato od nastanka čovečanstva do današnjih dana, počnu da sude. Znaju oni bolje od moje malenkosti u kakvom je stanju Pravosuđe, zato nije treblo džaba krečiti, trebalo je menjati sudije koji su uspeli da taj naziv (Palata pravde), obesmisle, zaprljaju, ponize. Svi smo saglasni, čak i mala deca, da se niko ne sme mešati u Pravosuđe, ali samo kada se radi o donošenju sudkih presuda (moralne sudije se u diskreciji žale da na presude utiču silnici iz izvršne vlasti i bogataši).
O Pravosuđu pišem godinama i na osnovu činjenica, dokumenata, ukazivao sam, ukazujem i ovom prilikom, da ne smeju postojati partijske sudije (izbor sudija u normalnim zemljama je sasvim drugčiji, čak i ta Imperiaja zla ima Pravosuđe na visokom nivou, Predsednik je morao da skine gaće u aferi Livinski, Vrhovni sud Engleske privalio je šamarčinu kraljici i predsedniku Vlade), da je hitno potrebno procesuirati veliki broj sudija, odnosno to je već davno trebalo uraditi, pre džaba krečenja (čast sudijama koji nisu isprljali svoj moralni kod), kao i da mora postojati nadzor u Pravosuđu. Kada te moralne sudije i žrtve – učesnici u sporovima – jednoga dana progovore, celi svet će zanemeti. Jedno veliko svetsko delo, knjiga Ž. Mišlea „Veštica“, kada je objavljena 1862. godine, izazvala je skandal. Primeri tragikomičnog stanja u Pravosuđu Srbije, jednoga dana izazvaće skandal. Mišle se u svom veličansstvenom delu okomio na „opštu glupost i surove postupke sudija-inkvizitora“. Međutim, nisu ni blizu onome šta rade u Srbiji sudije, notari, izvršitelji, izvršna vlast i moćnici, jer, za razliku od inkvizitora, imaju perfidnije metode, k tome, povezani su kao svinjska creva.
U kakvom je stanju Pravosuđe u Srbiji, zna i njegova ekselencija ambasador, sinjor Fabrici, šef Predstavništva Evropske komisije (EK), kao i njegovi prethodnici. U svim godišnjim izveštajima, Predstavništvo EK, od kada je potpisan Sporazuzm o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Srbije, 18. jula 2008., je upozoravalo na loše stanje u Pravosuđu i na korupciju.
Pre deset meseci, Predsednik Srbije je pozvao na razgovor sve mbasadore zemalja EU, među njima i gospodina Fabricija, koji se nije ustručavao da i tom prilikom opomene, ukaže, domaćinu: “Srbija se mora boriti protiov korupcije, organizovanog kriminala, za slobodu medija, uhvatiti se u koštac sa mnogim drugim važniim pitanjima poput nezavisnog Pravosuđa. Istakao bih da je za EU naročito važno paravosuđe“, naglasio je ambasador Fabrici.
Naravno, osim ambasadora Fabricija, znaju i mnogi drugi u ovoj usedelici Jevropi i konačno u svetu, u kakvom je stanju Pravosuđe u Srbiji..
Na Konferenciji u Briselu 2016. godine, otvorena su poglavlja 23. i 24. (najvažnija poglavlja koja se odnose na stanje u Pravosuđu i na korupciju). Tom prilikom je Predsednik Srbije izjavio: „Ovo je veliki dan za Srbiju i srpski narod“, a Miroslav Lajčak, šef slovačke diplomatije je poručio: “Otvorili smo ta poglavlja, učinili smo veliki pomak u približavanju Srbije i Unije, a taj pomak nosi jaku poruku – da će Srbija, ako uradi domaći zadatak, napredovati u procesu proširenja“.
„Domaći zadatak“, nije urađen, nije mogao niko da ga uradi, s obzirom na to da je Pravosuđe iz dana u dan sve gore i da korupcija, takođe, iz dana u dan cveta, iako su prošle duge tri godine, osim što se upravo u to vreme džaba krečilo.
Poglavlja 23. i 24., Srbija sa ovakvim Pravosuđem i korupcijom, nikada neće zatvoriti, ili kako je izjavio jedan član Bundestaga: „Srbija će zatvoriti poglavlja 23. i 24., odnosno ući u EU, nakon 3000 godina (da rekao je „tri hiljade godina“). Poslao sam tom gospodinu zahavalnost putem elektronske pošte, jer ko god je protiv ulaska Srbije u tu crnu rupu-EU, smatram ga prijateljem srpskog naroda.
Predsenik Srbije i gospođa ministar pravde su, prillikom otvaranja Palate nepravde, pričali bajke, a u bajke dans više ne veriju ni klinci ni klionceze. Bez obzira u kakvom je stanju ovaj uništeni srpski narod, tvrdima da svojim slatkorečivim nastupom o stanju u Pravosuđu nikoga nisu prevarili. Ciceron je ovako poučavao: „Vidimo, dakle, da nepravda nastaje na dva načina, ili silom ili prevarom; prevara izgleda kao da je lisičjeg roda, a sila osobina lava. Ni jedno ni drugo ne dolikuje čoveku, samo je prevara za veće preziranje“.
Da je Palata pravde, Palata nepravde, odnosno u kakvom je stanju Pravosuđe, evo nekoliko primera, iako ih ima hiljade i hiljade. Neka ovi primeri „uveličaju“ džaba krečenje.
U Pravosuđu Srbije, s obzirom na to da postoji nekoliko miliona „živih“ sudskih postupaka, sporova, parnica (više nego u Kini), prevarama i nečinjenjem prvo mesto zauzima Više javno tužilaštvo (u daljnjem tekstu VJT), posebno javni tužilac VJT Nataša Krivkapić i zamenik javnog tužioca Aleksandra Grbović. One će nastaviti da se smeju svima nama oštećenim, prevarenim, poniženim i u renoviranim prostorijama Palte nepravde i diviti se prelepom pogledu na „Beograd na vodi“. Uostalom, uzor im je Predsednik Srbije: „Sada se smeju sudije i tužioci i svi su srećni što će imati prelepi pogled na ‘Beograd na vodi“. Da li je moguće da je ovo izjavio pametni, ugledni, Predsednik jedne drevne zemlje Srbije, koja ima memoriju-istorijsko pamćenje, koja je imala velikane svetskog ranga u svim oblastima. Zašto im nije poručio da gledaju u statuu cara Dušana ispred Palte nepravde i da im u svakom momentu bude u glavama najvažniji član o sudijama u Dušanovom zakoniku: „Sve sudije da sude, pravo, po zakonu, a ne da sude po strahu od cara“.
Navedene i godinama nezamenjivi tužioci VJT nisu pokretale, na osnovu stotine dokumenata i prijava, krivične postupke protiv fizičkih i pravnih lica koja su počinila kriminalne radnje, učešćem u krađi i rasipanju ogromnog Stambenog fonda saveznih organa (više od 360 stanova, 37 vila i kuća, 350 000 000 novčanih sredstava za kredite i hiljade kvadarata poslovnog prostora).
Dakle, imenovani tužioci verovatno po nečijem naređenju (iz daljneg teksta će se zaključiti i čijem), oglušile su se na 27 prijava, naloga, uz kompletnu dokumentaciju, predstednika (Koštunice, Marovića, Tadića, Nikolića), MUP-ova, Agencije za borbu protiv korupcije, Agencije Vlade Srbije za borbu protiv korupcije (pokojna Verica Barać), velikog brja članaka i feljtona u masmedijima, komentara na TV kanalima, konferencija za štampu, advokata (posebno poznatog advokata Biljane Kajganić koja je u ime sindikata „Sloga“ i svih oštećenih, uputila Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), precizan izveštaj na pet strana, upozoruvši „da postoje elementi krivičnih dela, čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“, a UBPOK je to ispitao i prosledio VJT), veliki broj tužbi oštećenih radnika Saveznih organa, koji su stvorili taj Stamabeni fond i dr. Potrebno je naglasiti da je VJT dužno da reaguje na najmanju dojavu ili iznesenu sumnju da je počinjeno krivilno delo i ako je počinjeno, odmah da pokrene krivični postupak.
U ovom primeru je još veći krivac Vlada Srbije koja je prisvojila taj stambeni fond, otela ga od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, kako je dr Milan Tomić, tadašnji direktor Republičke direkcije u pisanoj formi odgovarao oštećenim na zahtev za izdavanje spiska stanova, radi vođenja sudkih sporova: „Izvršena je preknjižba tih nepokretnosti na Republiku Srbiju, koja je preuzela i kompletnu dokumentaciju. Obratite se Generalnom skretarijatu Vlade Srbije“ (sic).
Kada je prdesednik T.Nikolić odbio da potpiše Zakon o nezakonitom prisvajanju (uknjižbi) tih nepokretnosti i vratio ga Skupštini na ponovno razmatranje, Skupština ga nije više stavljala na dnevni red, već je Vlada Srbije, koja nije imala pravo da raspolaže tim stambenim fondom, odnosno Vlada nema pravo da se bavi nepokretnostima (oduzela ga je od Republičke direkcije za imovinu), vratila preostali, nažalost mali deo tog fonda (80 stanova i jedan broj vila i kuća Republičkoj direkciji za imovinu i naložila da te nepokretnosti stavi na javnu dražbu, iako su te preostale nepoktretnosti i svekoli stambeni fond zaposeli oni koji na to nisu imali pravo (vidi pisanje „Politike“ i Feljton u „Svedoku“ – navedeno je više od 80 počinilaca krivičnih dela koji su nezakonito zaposeli velike stanove, neki čak po dava ili tri stana. „Politika“ je navela izvesne Petrovoće, Vučeliće, Tešiće, Drobnjakoviće, Bošnjakoviće, koji su zaposeli vile „čak se u jednoj državnoj vili baškari i Muhamed Jusuf Dahlan (Srbija mu je dodelila i državljanstvo, prim. KKS), savetnik šeika Abu Dabija, Muhameda Bin Z…..“.
Da li je bila javna dražba, niko neće da odgovori na to pitanje, ali se pouzdano zna da „okupatori“ tih vila i stanova u njima žive po ugledu na komunističke vođe, sa Brozom na čelu, kada su se na kraju Drugog svetskog rata razbaškarili u tuđim stanovima, dvorovima i vilama po Dedinju i koje kude. Tadašnja izjava predsednika T.Nikolića, nakon što je odbio da potpiše zakon, bila je i ostala zastrašujuća: „Upozoravam Skupštinu da je potencijalnim kupcima, bliskim vladajućoj koaliciji, koji su već odavno zaposeli vile, kuće, stanove, hiljade kvadrata poslovnog pristora (o hiljadama kvadrata poslovnog prostora trebalo bi na sudu priupitati predsednika Stambene komisije Srbije, nezamenjivog ministra R. Ljajića, prim. KKS), rasparčali milionska novčana sredstva, ranije javljeno da požure sa zakupom po niskoj ceni i tako legalizuju nezakonito dobijene nepokretnosti“. I posle ove, da ponovim, zastrašujuće izjave za svakoga ko je pri čistoj svesti, koja oslikava stanje u zemlji, VJT nije pokretalo krivične prijave.
Evo jednog primera – sadržaja dopisa, kako je odgovarala A. Grbović svima koji su dostavljali prijave i dokumenta, odnosno obmanjivala, da ne upotrebim pravu reč, sve institucije u Srbiji, posebno Ministrstvo pravde, Sektor za pravosuđe i nadzor u pravosudnim organima, kao i tadašnjeg zamenika ministra pravde, a sada ministra, Nelu Kuburović (tad nas je Nela Kuburović uveravala da ima obećanje VJT da će preduzeti odgovarajuće mere). Nikada i nikoga VJT, odnosno sudija A. Grbović nije obavestila „o daljem postupku u predmetu“.
Državnom veću tužilaca podnesen je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka o razrešenju sudija N. Krivokapić i A. Grbović, 22.12 2017. godine. Od tada do danas Državno veće tužilaca se nije oglasilo, ništa nije preduzelo i neće preduzeti sve dok traje ovako ludilo u Pravosuđu. Takođe, Ustavni sud Republike Srbije, nakon ustavne žalbe na rešenja Višeg suda od 22.05.2017. godine se ne oglašava (Pravosuđe Srbije ne poštuje, ne priznaje instituciju „Razumni rok“), zato da oštećeni ne steknu pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, posebno nakon odgovora oštećenim gospodina Luke Biancinia, šefa Političkog odelenja Predstavništva EK u Beogradu (pismo je u celosti dostavljeno uz Žalbu Ustavnom sudu), koji je, između ostalog, podvukao: „U procesu pristupanja Srbije EU, posebna pažnja je usmerenana na pitanja ostvarivanja vladavine prava, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog sudstva, kao i na napredak u oblasti borbe protiv koirupcije i organizovanog kriminala. Zbog svoje izuzetne važnosti, poglavlja 23 i 24 se neće Z A T V O R I T I do samog kraja pregovaračkog procesa. Jedan nerešen problem, kao problem o nekretninama kojeg ste javno izneli, koji se nalazi i u sudskim procesima, neće dozvoliti zatvaranje tih poglavlja. Uveravamo Vas da ćemo nastaviti da pomno pratimo razvoj situacije u vezi tog problema“ .
Koliko je Vlada (vlade) Srbije u vezi navedenih nepokretnosti, koje je, da ponovimo, nezakonito otela od Republičke direkcije za imovinu i od onih kojima su pripadale, odnosno počinila i dozvolila kriminalne radnje, pokazuje primer smenjivanja, po hitnom postupku, tadašnjeg predsednika Stambene komisije, ministra Verice Kalanović, zbog dopisa oštećenim i obećanja da će problem biti „rešen i prevaziđen“, što je značilo da će se nepokretnosti, novčana sredstva, raspodeliti prema Rang listi onima koji su ih stvorili, a ne da ih Vlada ili neki moćnici dele šakom i kapom (više od 100 stanova iz tog Stambenog fonda dato je uglednim likovima iz Hrvatske i BIH koj su se naselili u Beograd, s čime se javno hvalio jedan funkcioner SNS, sada ambasador), što spada u korupciju i kriminal.
Neverovarno ali istinito, Verica Kalanović, kao predsednik Stambene komisije, u tom momentu nije znala da se te nepokretnosti ne nalaze u Republičkoj direkciji za imovinu, kao što nije znao ni prethodni predsednik Stambene komisije ministar Radomir Naumov (kada je saznao šta se radi i kako se postupa sa ogromnim Stambenim fondom saveznih organa, mimo Komisije, pravilnika, Rang liste, moralna ličnost Radomir Naumov (lično sama sa njim tada razgovarao dva sata), odmah je podneo ostavku, jer nije heteo da učetvuje u tim kriminalnim radnjama Vlade Srbije. Da se postupilo prema stavu Naumova na sednici Vlade (posebno je insistirao da Dinkić vrati 350 miliona novčanih sredstava, koja je skinuo sa računa Stambenog fonda i ko zna gde prebacio, što je kriminal posebne vrste), zatim prema dopisu i stavu V. Kalanović, kao i zahtevu pok. Verice Barać da Vlada taj problem stavi na dnevni red (Verica Barać je plakala kada nam je saopštila šta je doživela nakon što je to pitanje pokrenula na sednici Vlade), Srbija bi izbegla najveći kriminal i krađu nekretnina u dva stoleća. Ovakvi primeri doprinose, odnosno zabrinjavajući su zbog loše pozicije Srbije, koja sa indeksom 42 zauzima 72. poziciju na svetskoj listi u kojima vlada korupcija. Srbija ostvaruje sve lošiji skor na toj list.
Inače, uvreženo je mišljnjenje mnogih ljudi, kao i pisanje nekih listova, da je VJT nedodirljivo, iako, da ponovimo, svojim nečinjenjem ponajviše doprinosi da u Srbiji ne jenjava kriminal i korupcija. Još jedan prmer govori o lošem radu tužioca VJT. Svojim delovanjem, svesno ili nesveno, omogućavaju da cveta jedan biznis koji dovodi mnoge porodice do očajanja. Naime, u Srbiji, posebno u Beogradu, nema lovostaja u lovu na stanove i kuće ljudi koji žive sami i iznenada umru. To je postao veliki biznis.Tako je tužioc VJT dala dozvolu da umrlog sahranjuje, kremira nekakav taksista ili nazovi prijatelj, koji je izjavio da umrli nem nikoga, iako je znao da ima brojnu blisku rodbinu i po očevoj i po majčinoj liniji. U roku od 24 sata je pokoijnik kremiran i pepeo navodno razasut u Vrtu sećanja na Novom groblju. Zamenik VJT, u tom istom slučaju, izdla je Potvrdu u kojoj se navodi „da se ne traži obdukcija“, jer je prijatelj taksista rekao da to nije potrebno, „da ne postoji sumnja da je smrt prouzrokovana krivičnim delom“. Normalno, Potvrdu je potpisala, navela je velikim slovima titulu i utarila štambilj. Da taj bližnji rođak umrlog nije pokazao dokumentaciju, niko mu ne bi verovao da se tako nešto može desiti. Kaže da je imao nameru da tuži počinioce toga dela. Odustao jer ga je jedan sudija posavetovao da vrana vrani u ovakvom Pravosuđu oči ne vadi. Nije dozvolio da više od trideset mladih, povređenih takvom sahranom (brać od stričeva, ujaka, tetaka umrlog), koji žive od Vrbasa preko N. Sada, Beograda, Nikšića, Podgorice, do Bara, prave rusvaj po Beogradu, ali im je dao kopiju kompletne dokumentacije, imena, prezimena, adrese, brojeve telefona, JMBG-ove svih počinilaca toga dela. U stan je dva puta provaljivano, iako ga je MUP propisno pečatio. Sve što je vredlo u stanu, pokradeno je i polomljeno, na više mesta fleke krvi, postoje snimci kao da je sniman neki horo film.
Veliki broj penzionera se žalio Upravnom sudu u Beogradu, radi pokretanja upravnog akta i poništenja odbijajućih rešenja Rapubličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, o povraćaju nezakonitog smanjenja penzja više od 4 godine. Ta krađa dela penzija trajala je još godinu dana nakon isteka nesutavnog Zakona, zbog čega je čak intervenisao ekonomski ubica -MMF i opomenuo glavnog krivca da prekine sa otimačinom). Izvršna vlast je naredila Ustavnom sudu Srbije da donese političku odluku, iznevši obrazloženja koja je diktirala ta vlast. Neke sudje Ustavnog suda su se suprostavile tom zakonu, jer je flagrantno prekršio materijalna, lična i generalno ljudska prava penzionera.
Na nedavni upit Upravnom sudu, nakon dve godine od podnošenja tužbi, kada će doneti presude, odgovoreno je: „Tek obrađujemo predmete iz 2017“.
O radu osnovnih i višh sudova, toliko je sličnih čak i drastičnijih slučajeva da ne bi stali u dva toma.
Zašto takozvana opozicija na osnovu ovakvih primera (posebno bi na ikzborima dobila veliki broj glasova ako bi uverila penzionere da će im oteti noivac biti vraćen) ne ruši sadašnju vlast, pitanje je svih pitanja, već se služi neprimerenim radnjama (uličarenjem, nasiljem, upadima u masmedije, vulgarnim psovkama, tučama, saradnjom sa neprijateljima srpskog naroda i dr). Takvim radnjama pomaže postojećem režimu da opstaje na vlasti, da pobedi i na sledećim izborima.
I na kraju po ko zna kojki put treba konstatovati da osim svih poraza u jednom društvu, najbolniji su porazi istine i pravičnosti. Istine, pravičnosti, kriminalne prošlosti, plaše se kukavice i nemoralni ljudi.
