Džabe ste krečili

0
464
Komnen Seratlić / Foto: printscreen

“Ponosan sam i zbog sudija, tužilaca, zamenika (…),,ali najvažnije je da će građani koji ovde doleze videti boljtak i  napredak“. Vučić                  

Analaizirati izjave Predsednika Srbije i gospođe ministra pravde,  povodom svečanog otvaranja „renovirane“ Palate (ne)pravde je nemoguće, makar se to tako meni čini. Očekivao sam da će neko jače srpsko pero progovoriti o renoviranju Palte nepravde  i  u tom kontekstu o Pravosuđu. Analize u masmsdijima nisam očekivao, s obzirom na to u kakvom su stanju i pod čijom su kapom. Kada je Palata nepravde svojedobno napuštena,  postala tzv. kostur, mediji su pisali da će to biti velelpni hotel nekog Šeika u   sklopu „Beograda pod vodom“. Dakako, nisu nevini neki urednici i novinari koji su masmedije pretvorili u tabloide i kojima odgovara da Pravosuđe bude u teškom, da ne kažem,  katastrofalnom stanju (zašto im odgovara takvo Pravosuđe, u nekom  narednom tekstu).

Ako Predsednik i gospođa ministar pravde smatraju da će  renovirana zgrada Palate nepravde doneti „boljitak“ srpskom naradu, onda su u velikoj zabludi, osim ako zidovi sudnica, što nije poznato od nastanka čovečanstva  do današnjih dana, počnu da sude. Znaju oni bolje od moje malenkosti u kakvom je stanju Pravosuđe, zato nije treblo džaba krečiti, trebalo je menjati sudije koji su uspeli da taj naziv (Palata pravde), obesmisle, zaprljaju, ponize. Svi  smo  saglasni, čak  i  mala  deca, da se niko ne sme mešati u Pravosuđe, ali samo kada se radi o donošenju sudkih presuda (moralne sudije se u diskreciji žale da na presude utiču silnici iz izvršne vlasti i bogataši).

O Pravosuđu pišem godinama i na osnovu činjenica, dokumenata, ukazivao sam, ukazujem i ovom prilikom, da ne smeju postojati partijske sudije  (izbor sudija u normalnim zemljama je sasvim drugčiji, čak i ta Imperiaja zla ima  Pravosuđe na visokom nivou, Predsednik je morao da skine gaće u aferi  Livinski, Vrhovni sud Engleske privalio je šamarčinu kraljici i predsedniku Vlade), da je hitno potrebno procesuirati veliki broj sudija, odnosno to je već davno trebalo uraditi, pre džaba krečenja (čast sudijama koji nisu isprljali svoj moralni kod), kao i da mora postojati nadzor u Pravosuđu.  Kada te moralne sudije i žrtve – učesnici u sporovima – jednoga dana progovore, celi svet će zanemeti. Jedno veliko svetsko delo, knjiga Ž. Mišlea „Veštica“, kada je objavljena 1862. godine, izazvala je skandal. Primeri tragikomičnog stanja u Pravosuđu Srbije, jednoga dana izazvaće skandal. Mišle se u svom veličansstvenom delu okomio na „opštu glupost i surove postupke sudija-inkvizitora“.  Međutim, nisu ni blizu onome šta rade u Srbiji sudije, notari, izvršitelji, izvršna vlast i moćnici, jer, za razliku od inkvizitora, imaju perfidnije metode, k tome, povezani su kao svinjska  creva.

U kakvom je stanju Pravosuđe u Srbiji, zna  i  njegova  ekselencija ambasador, sinjor Fabrici, šef Predstavništva Evropske komisije (EK), kao i njegovi prethodnici. U svim godišnjim izveštajima, Predstavništvo EK, od kada je potpisan Sporazuzm o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Srbije, 18. jula 2008., je upozoravalo na loše stanje u Pravosuđu i na korupciju.

Pre deset meseci, Predsednik Srbije je pozvao na razgovor sve mbasadore zemalja EU, među njima i gospodina Fabricija, koji se nije ustručavao da i tom prilikom opomene, ukaže, domaćinu: “Srbija se mora boriti protiov korupcije, organizovanog kriminala, za slobodu medija, uhvatiti se u koštac sa mnogim drugim važniim pitanjima poput nezavisnog Pravosuđa. Istakao bih da je za EU naročito važno paravosuđe“, naglasio je ambasador Fabrici.

Naravno, osim ambasadora Fabricija, znaju i mnogi drugi u ovoj usedelici Jevropi i konačno u svetu, u kakvom  je stanju  Pravosuđe u Srbiji..

Na Konferenciji u Briselu 2016. godine, otvorena su poglavlja 23. i 24. (najvažnija poglavlja koja se odnose na stanje u Pravosuđu i na korupciju). Tom prilikom je Predsednik Srbije izjavio: „Ovo je veliki dan za Srbiju i srpski narod“, a Miroslav Lajčak, šef slovačke diplomatije je poručio: “Otvorili smo ta poglavlja, učinili smo veliki pomak u približavanju Srbije i Unije, a taj pomak nosi jaku poruku – da će Srbija, ako uradi domaći zadatak, napredovati u procesu proširenja“.

„Domaći zadatak“, nije urađen, nije mogao niko da ga uradi, s obzirom  na to da je Pravosuđe iz  dana u dan  sve  gore i da korupcija, takođe, iz dana u dan cveta, iako su prošle duge tri godine, osim što se upravo u to vreme džaba krečilo.

Poglavlja 23. i 24., Srbija sa ovakvim Pravosuđem i korupcijom, nikada  neće zatvoriti, ili kako je izjavio jedan član Bundestaga: „Srbija će zatvoriti poglavlja 23. i 24., odnosno ući u EU, nakon  3000 godina (da rekao je „tri hiljade godina“). Poslao sam tom gospodinu zahavalnost putem elektronske pošte, jer ko god je protiv ulaska Srbije u tu crnu rupu-EU, smatram ga  prijateljem  srpskog naroda.

Da Vas podsetimo:  Dugo putovanje u ćorsokak

Predsenik Srbije i gospođa ministar pravde su, prillikom otvaranja  Palate nepravde, pričali bajke, a u bajke dans više ne veriju ni klinci ni klionceze. Bez obzira u kakvom je stanju ovaj uništeni srpski narod, tvrdima da svojim slatkorečivim nastupom o stanju u Pravosuđu nikoga nisu prevarili. Ciceron je ovako poučavao: „Vidimo, dakle, da nepravda nastaje na dva načina, ili silom ili prevarom; prevara izgleda kao da je lisičjeg roda, a sila osobina lava. Ni jedno ni drugo ne dolikuje čoveku, samo je prevara za veće preziranje“.

Da je Palata pravde, Palata nepravde, odnosno u kakvom je stanju Pravosuđe, evo nekoliko primera, iako ih ima hiljade i hiljade. Neka ovi primeri  „uveličaju“ džaba  krečenje.

U Pravosuđu Srbije, s obzirom na  to da postoji nekoliko miliona „živih“  sudskih postupaka, sporova, parnica (više nego u Kini), prevarama i nečinjenjem prvo mesto zauzima Više  javno tužilaštvo (u daljnjem tekstu VJT), posebno javni tužilac VJT Nataša Krivkapić i zamenik javnog tužioca Aleksandra Grbović. One će nastaviti da se smeju svima nama oštećenim, prevarenim, poniženim i u renoviranim prostorijama Palte nepravde i diviti se prelepom pogledu na „Beograd na vodi“. Uostalom, uzor im je Predsednik Srbije: „Sada se smeju sudije i tužioci i svi su srećni što će imati prelepi pogled na ‘Beograd na vodi“. Da li je moguće da je ovo izjavio pametni, ugledni, Predsednik jedne drevne zemlje Srbije, koja ima memoriju-istorijsko pamćenje, koja je imala velikane svetskog ranga u svim  oblastima. Zašto im nije poručio da gledaju u statuu cara Dušana ispred Palte nepravde i da im u svakom momentu bude u glavama najvažniji  član o sudijama u Dušanovom zakoniku: „Sve sudije da sude, pravo, po zakonu, a ne da sude po strahu od cara“.

Navedene i godinama nezamenjivi tužioci VJT nisu pokretale, na osnovu stotine dokumenata i prijava, krivične postupke protiv fizičkih i pravnih lica koja su počinila kriminalne radnje, učešćem u krađi i rasipanju ogromnog Stambenog fonda saveznih organa (više  od  360  stanova, 37 vila i kuća, 350 000 000 novčanih sredstava za kredite i hiljade kvadarata poslovnog  prostora).

Dakle, imenovani tužioci verovatno po nečijem naređenju (iz daljneg teksta će se zaključiti i čijem), oglušile su se  na 27 prijava, naloga, uz kompletnu dokumentaciju, predstednika (Koštunice, Marovića, Tadića, Nikolića), MUP-ova, Agencije za borbu protiv korupcije, Agencije Vlade Srbije za borbu protiv korupcije (pokojna Verica Barać), velikog brja članaka i feljtona u masmedijima, komentara na TV kanalima, konferencija za štampu, advokata (posebno poznatog advokata Biljane Kajganić koja je u ime sindikata „Sloga“ i svih oštećenih, uputila Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi  za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), precizan izveštaj na pet strana, upozoruvši „da postoje elementi krivičnih dela, čije se gonjenje preduzima po službenoj  dužnosti“, a  UBPOK je to ispitao  i prosledio  VJT), veliki broj tužbi oštećenih radnika Saveznih organa, koji su stvorili taj Stamabeni fond i dr. Potrebno je naglasiti da je VJT dužno da reaguje na najmanju dojavu ili iznesenu sumnju da je počinjeno krivilno delo i ako je počinjeno, odmah da pokrene krivični  postupak.

U ovom primeru je još veći krivac Vlada Srbije koja je prisvojila taj stambeni fond, otela ga od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, kako je dr Milan Tomić, tadašnji direktor Republičke direkcije u pisanoj formi odgovarao oštećenim na zahtev za izdavanje spiska stanova, radi vođenja sudkih sporova: „Izvršena je preknjižba tih nepokretnosti na Republiku Srbiju, koja  je preuzela i kompletnu dokumentaciju. Obratite se Generalnom  skretarijatu  Vlade  Srbije“ (sic).

Kada je prdesednik T.Nikolić odbio da potpiše Zakon o nezakonitom  prisvajanju (uknjižbi) tih nepokretnosti i vratio ga Skupštini na ponovno razmatranje,  Skupština ga nije više stavljala na dnevni red, već je Vlada  Srbije, koja nije imala pravo  da  raspolaže tim stambenim fondom, odnosno Vlada  nema  pravo da se bavi nepokretnostima (oduzela ga je od Republičke direkcije za imovinu), vratila preostali, nažalost mali deo tog fonda (80 stanova  i  jedan  broj  vila  i  kuća  Republičkoj direkciji za  imovinu i naložila da te nepokretnosti stavi na javnu dražbu, iako su te preostale nepoktretnosti i svekoli stambeni fond zaposeli oni koji na to nisu imali pravo (vidi pisanje „Politike“ i Feljton u „Svedoku“  – navedeno je više od 80 počinilaca krivičnih dela koji  su nezakonito  zaposeli velike  stanove, neki čak po dava ili tri stana. „Politika“ je navela izvesne Petrovoće, Vučeliće, Tešiće, Drobnjakoviće, Bošnjakoviće, koji  su  zaposeli vile „čak se u jednoj državnoj vili baškari i Muhamed Jusuf Dahlan (Srbija mu je dodelila i državljanstvo, prim. KKS), savetnik šeika Abu Dabija, Muhameda Bin Z…..“.

Da Vas podsetimo:  Vladajuće stranke u Srbiji glume međusobne sukobe

Da li je bila javna dražba, niko neće da odgovori na to  pitanje, ali se pouzdano zna da „okupatori“ tih vila i stanova u njima žive po ugledu na komunističke vođe, sa Brozom na čelu, kada su se na kraju Drugog svetskog rata razbaškarili  u tuđim stanovima, dvorovima i vilama po Dedinju i koje kude. Tadašnja izjava predsednika T.Nikolića, nakon što je odbio da  potpiše  zakon, bila je i ostala zastrašujuća: „Upozoravam Skupštinu da je potencijalnim kupcima, bliskim vladajućoj koaliciji, koji su već odavno zaposeli vile, kuće, stanove, hiljade kvadrata poslovnog pristora (o hiljadama kvadrata poslovnog prostora trebalo bi na sudu priupitati predsednika Stambene komisije Srbije, nezamenjivog ministra R. Ljajića, prim. KKS), rasparčali milionska novčana sredstva, ranije javljeno da požure sa zakupom po niskoj ceni i tako legalizuju nezakonito dobijene nepokretnosti“. I posle ove, da ponovim, zastrašujuće izjave za svakoga ko je pri čistoj svesti, koja oslikava stanje u zemlji, VJT nije pokretalo krivične prijave.

Evo jednog primera – sadržaja dopisa, kako je odgovarala A. Grbović svima koji su dostavljali prijave i dokumenta, odnosno obmanjivala, da ne upotrebim pravu reč, sve institucije u Srbiji, posebno Ministrstvo pravde, Sektor za pravosuđe i nadzor u pravosudnim organima, kao i tadašnjeg zamenika ministra pravde, a sada ministra, Nelu Kuburović (tad nas je Nela Kuburović uveravala da ima obećanje VJT da će preduzeti odgovarajuće mere). Nikada i nikoga VJT, odnosno sudija A. Grbović nije obavestila „o daljem postupku u predmetu“.

Državnom veću tužilaca podnesen je zahtev za pokretanje disciplinskog postupka o razrešenju sudija N. Krivokapić i A. Grbović, 22.12 2017. godine. Od tada do danas Državno veće tužilaca se nije oglasilo, ništa  nije preduzelo i neće preduzeti  sve dok traje ovako ludilo u Pravosuđu.  Takođe, Ustavni sud Republike Srbije, nakon ustavne žalbe na rešenja  Višeg suda od 22.05.2017. godine se ne oglašava (Pravosuđe Srbije ne  poštuje, ne priznaje instituciju „Razumni rok“), zato da oštećeni ne steknu pravo da se obrate  Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, posebno nakon odgovora oštećenim gospodina Luke Biancinia, šefa Političkog odelenja Predstavništva EK u Beogradu (pismo je u celosti dostavljeno uz Žalbu Ustavnom sudu), koji je, između ostalog, podvukao: „U procesu pristupanja Srbije EU, posebna pažnja je usmerenana na pitanja ostvarivanja vladavine prava, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog sudstva, kao i na napredak u oblasti borbe protiv koirupcije i organizovanog kriminala. Zbog svoje izuzetne važnosti,  poglavlja 23 i 24 se neće  Z A T V O R I T I  do samog kraja  pregovaračkog procesa.  Jedan nerešen problem, kao problem o  nekretninama  kojeg ste javno izneli, koji se nalazi i u sudskim procesima, neće dozvoliti zatvaranje tih  poglavlja.  Uveravamo Vas da ćemo nastaviti da pomno pratimo razvoj situacije u vezi tog problema“ .

Koliko je Vlada (vlade) Srbije u vezi navedenih nepokretnosti, koje je, da  ponovimo, nezakonito otela od Republičke direkcije za imovinu i od onih  kojima su pripadale, odnosno počinila i dozvolila kriminalne radnje, pokazuje primer smenjivanja, po hitnom postupku, tadašnjeg predsednika Stambene komisije, ministra Verice Kalanović, zbog dopisa oštećenim i  obećanja da će problem biti „rešen i prevaziđen“, što je značilo da će se nepokretnosti, novčana sredstva, raspodeliti prema Rang listi onima koji  su  ih stvorili, a ne da ih Vlada ili neki moćnici dele šakom i kapom (više od 100 stanova iz tog Stambenog fonda dato je uglednim likovima iz Hrvatske i BIH koj  su se naselili u  Beograd,  s  čime  se  javno hvalio jedan funkcioner  SNS,  sada  ambasador),  što  spada  u korupciju  i  kriminal.

Neverovarno  ali  istinito, Verica Kalanović, kao  predsednik  Stambene  komisije, u tom momentu nije znala da se te nepokretnosti ne nalaze u Republičkoj direkciji za imovinu, kao što nije znao ni prethodni predsednik Stambene  komisije ministar Radomir Naumov (kada je saznao šta se radi i kako se postupa sa ogromnim Stambenim fondom saveznih organa, mimo Komisije, pravilnika, Rang liste, moralna ličnost Radomir Naumov (lično sama sa njim tada razgovarao dva sata), odmah je podneo ostavku, jer nije heteo da učetvuje u tim kriminalnim radnjama Vlade Srbije. Da se postupilo prema stavu Naumova na sednici Vlade (posebno je insistirao da Dinkić vrati 350 miliona novčanih sredstava, koja je skinuo  sa  računa Stambenog fonda  i ko  zna gde prebacio, što je kriminal posebne vrste), zatim prema dopisu i stavu V. Kalanović, kao i zahtevu pok. Verice Barać da Vlada taj problem stavi na dnevni red (Verica  Barać je plakala kada  nam  je saopštila šta je doživela nakon što je to pitanje pokrenula na sednici Vlade), Srbija bi izbegla najveći kriminal i krađu nekretnina u dva stoleća. Ovakvi primeri doprinose, odnosno zabrinjavajući su zbog loše pozicije Srbije, koja sa indeksom 42 zauzima 72. poziciju na svetskoj  listi u kojima vlada korupcija. Srbija ostvaruje sve lošiji skor na toj  list.

Da Vas podsetimo:  II Pokrajinski Slet Sokolske župe Sarajevo 1934.

Inače, uvreženo je mišljnjenje mnogih ljudi, kao i pisanje nekih listova, da je VJT nedodirljivo, iako, da ponovimo, svojim nečinjenjem ponajviše doprinosi da u Srbiji ne jenjava kriminal i korupcija. Još jedan prmer govori o lošem radu tužioca VJT. Svojim delovanjem, svesno ili nesveno, omogućavaju da cveta jedan biznis koji dovodi mnoge porodice do očajanja. Naime, u Srbiji, posebno u Beogradu, nema lovostaja u lovu na stanove i kuće ljudi koji žive sami i iznenada umru. To  je  postao  veliki  biznis.Tako  je   tužioc VJT dala dozvolu da umrlog sahranjuje, kremira nekakav taksista ili nazovi prijatelj, koji je izjavio da umrli nem nikoga, iako je znao da ima  brojnu blisku rodbinu i  po očevoj i po majčinoj  liniji. U roku od 24 sata je pokoijnik kremiran i pepeo navodno razasut u Vrtu sećanja na Novom groblju. Zamenik VJT, u tom istom slučaju, izdla je Potvrdu u kojoj se navodi „da se ne traži obdukcija“, jer je prijatelj taksista rekao da to nije potrebno, „da ne postoji sumnja da je smrt prouzrokovana krivičnim delom“. Normalno, Potvrdu je potpisala, navela je velikim slovima titulu i  utarila štambilj. Da taj  bližnji rođak  umrlog nije  pokazao dokumentaciju, niko mu ne bi verovao da se tako nešto može desiti. Kaže da je imao nameru da tuži počinioce toga dela. Odustao jer ga je jedan sudija posavetovao da vrana vrani u  ovakvom  Pravosuđu oči ne vadi. Nije dozvolio da više od trideset mladih, povređenih takvom sahranom (brać od stričeva, ujaka, tetaka umrlog), koji žive od Vrbasa preko N. Sada, Beograda, Nikšića, Podgorice, do Bara, prave rusvaj po Beogradu, ali im je dao kopiju  kompletne dokumentacije, imena, prezimena, adrese, brojeve telefona, JMBG-ove svih počinilaca toga dela. U stan je dva puta provaljivano,  iako ga  je  MUP propisno pečatio. Sve što je vredlo u stanu, pokradeno je i polomljeno, na više mesta fleke krvi, postoje snimci kao da je sniman neki horo film.

Veliki broj penzionera se žalio Upravnom sudu u Beogradu, radi  pokretanja upravnog akta i poništenja odbijajućih rešenja Rapubličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, o povraćaju  nezakonitog smanjenja penzja više od 4 godine. Ta krađa dela penzija trajala je još godinu dana nakon isteka nesutavnog Zakona, zbog čega  je čak intervenisao ekonomski ubica -MMF i opomenuo glavnog krivca da prekine sa otimačinom). Izvršna vlast je naredila Ustavnom sudu Srbije da donese političku odluku, iznevši obrazloženja koja je diktirala ta vlast. Neke sudje Ustavnog suda su se  suprostavile tom zakonu, jer je flagrantno prekršio materijalna, lična i  generalno ljudska  prava penzionera.

Na nedavni upit Upravnom sudu, nakon dve godine od podnošenja tužbi, kada će doneti presude,  odgovoreno  je: „Tek  obrađujemo  predmete  iz 2017“.

O radu osnovnih i višh sudova, toliko je sličnih čak i drastičnijih slučajeva  da ne bi stali u dva toma.

Zašto takozvana opozicija na osnovu ovakvih primera (posebno bi na  ikzborima  dobila  veliki broj  glasova  ako  bi uverila  penzionere  da  će  im oteti noivac biti vraćen) ne ruši sadašnju vlast, pitanje je svih pitanja, već se služi neprimerenim radnjama (uličarenjem, nasiljem, upadima u masmedije, vulgarnim psovkama, tučama, saradnjom sa neprijateljima srpskog naroda i dr). Takvim radnjama pomaže postojećem režimu da opstaje na vlasti, da pobedi i na sledećim izborima.

I na kraju po ko zna kojki put treba konstatovati da osim svih poraza u jednom društvu, najbolniji su porazi istine i pravičnosti. Istine, pravičnosti, kriminalne  prošlosti, plaše se kukavice i nemoralni ljudi.

Komnen Seratlić
Izvor: Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime