E, baš si mu ga skresao!

2
1659

A i neka si, zaslužio je. Najuzbudljiviji trenuttak koji se desio na zasedanju Skupštine Srbije na kojoj je Predsednik izneo svoj plan za Kosovo i Metohiju, desio se kada je Čedomir Jovanović, poznati revolucionar, na žalost ove vlasti opozicionar, predsednik partije LDP (šta god to u poslednje vreme značilo) dobio reč i onako glumački, kako se uči na fakultetu koji je pohađao – kažu i završio, ali od silnih obaveza nema vremena time i da se bavi, sem primenjene glume koju upražnjava, uzeo reč i gromko upitao Predsednika – „Pa znate li vi šta je taj autoput koji ste vi danas otvorili! Pa to je  prvi autoput srpskog naroda! Jeste li svesni vi toga!? …“

Predsednik, koji je inače skroman čovek, nije se toga ni setio sve dok ga Čeda nije na to podsetio. Vremena za aplauz nije ni bilo jer je reč dobio lider najveće opozicione partije u Skupštini Srbije, Vojislav Šešelj, koji je morao da prizna da zna koliki je Vučićev autoritet danas u Srbiji. Ni Milošević mu nije bio ravan – možda samo negde u početku, ali je u interesu nacije zabatalio te opšte poznate stvari i brižnim očinskim savetom upitao – „Znaš li ti da su hteli da te ubiju još 1999. godine … i opet će hteti da te ubiju jer ne mogu da te slomiju … s tim što će ovoga puta biti suptilniji … bićeš otrovan, to ti najozbiljnije kažem!..“ U Sali je nastao tajac, a Predsednik je to slušao i uplašeno netremice gledao u svog političkog oca u stilu deteta kome tata skreće pažnju da ako padne sa noše može i da se razbije. Dalje detalje ne iznosim iz bezbednosnih razloga. Nadam se da Gašić zna šta mu je sada činiti.

Nije izostao ni Nenad Čanak, takođe poznati opozicionar, koji se tim poslom  bavi u vidu zanimanja u svim vlastima, upitavši Predsednika da li se on u pregovorima o Kosovu koristi i argumentima iz dokumenta Rambuje 2 – on poznaje taj dokument jer je bio u delegaciji koja je u tim pregovorima učestvovala, ali njegova diskusija nije zavrednela dužnu pažnju, jer kao što je poznato nas su posle donošenja tog dokumenta i bombardovali, pa nije zgodno i sada ih podsećati …

I sad razmišljam koliko je Ana Brnabić bila u pravu kad je pre neki dan onako izrezilila autore Izveštaja Evropske komisije koji tvrde da opozicija bojkotuje zasedanja Skupštine.

Inače, kada je reč o dnevnom redu Skupštine i onome zbog čega je Predsednik došao u Skupštinu – razmatranje kosovskog pitanja i planova za dalji nastavak pregovora, Predsednik je odlučno demantovao navode opozicije da mi zapravo i nemamo nikakav dalji plan za te pregovore i ne samo to, izneo je čak i detalje tog plana – Mi sa njima igramo partiju šaha i to tzv. hendikep meč (ovo za hendikep sam ja rekao a ne Predsednik, jer to je moje razumevanje opisane situacije u kojoj se naši šahisti nalaze), „jer su nas Đilas*, Jeremić i ostali ostavili sa damom i topom manje“ i sad mi treba da otkrijemo da su naši sledeći potezi napad na kraljevo krilo, pa onda pešak sa H5 na H6 …

Kuku, ako smo ostali samo na lovcima i pešacima nema nam spasa. Tu sam se setio mog prijatelja Zorana Simića, šahovskog zaljubljenika, koji me je jednom prilikom na Zlatiboru pozvao da po podne idemo na neko šahovsko takmičenje koje se održava u prostorijama pošte, a ja ga odbio sa obrazloženjem da više volim da gledam kako trava raste, ne sluteći da će jednog dana od partije šaha zavisiti sudbina Kosova.

Dobro, nisam ja tu bitan – odlutao sam, bitniji su poslanici koji su budno pratili reakcije hahaaaarizmatičnog Marka Đurića, šefa Vladine kancelarije za Kosovo, koji je na ovoj sednici igrao ulogu zvonca (što je inače dužnost predsednoice Skupštine Maje Gojković), pa je na njegov znak usledio gromoglasni aplauz zadovoljnih poslanika.

Ostale detalje plana za Kosovo obrazložio je pomenuti Marko Đurić, koji je rekao da će to biti „sveobuhatne, teške, ozbiljne, onako precizno kalbrirane mere koje će da pogađaju separatiste u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, ali otkrićemo ih ako budemo morali da ih primenimo…“

Nakon tih pojašnjenja, poslanici su ogromnom većinom usvjili Plan za Kosovo.

* * *

*A sad malo ozbiljno – koliko su oni prethodni doprineli sadašnjoj situaciji na Kosovu nije tema ovog teksta, ali glavni osumnjičeni – neizbežni Đilas, u tadašnjoj vlasti nije učesvovao. Ni pre bombardovanja, ni za vreme bombardovanja, ni posle bombardovanja, ni u Vladama koje su bile na vlasti posle petooktobarskih dešavanja. Jedina funkcija na kojoj se Đilas nalazio bila je kasnija funkcija gradonačelnika Beograda, sa koje funkcije on nije ni mogao da učestvuje u pregovorima o Kosovu.    

Dragiša Čolić

2 KOMENTARA

  1. Sve u svemu tekst nije ni neozbiljan , a kamoli smesan daleko od ozbiljnog. Jednom recju ne ubedljivo i traljavo. ANEMICNO….

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime