Generacijo, studenti, buntovnici i Facebook revolucionari, kvazi opozicionari, kao neki “tviteraši”… mladi, svaka nam čast! Alal nam vera! Pokazali smo pravo lice!
Pokazali smo koliko smo sitni, neambiciozni, nezainteresovani, sebični, neobrazovani! Hoćete dokaz? Evo: Izbori 2016! Čast izuzecima, naravno, mladima onih par posto koji su izašli na izbore i pokazali šta znaci odgovornost, ali za većinu skidan kapu za toliku dozu neodgovornosti.
Da o našoj budućnosti odlučuju penzioneri, botovi i krezuba Srbija, eto to smo dopustili. Izašlo na izbore 55% građana, a gde je ostalih 45%???
Odem da glasam, na biračkom mestu niti jedna mlada osoba, sem ponekog kontrolora. Gledam izveštaje sa biračkih mesta, opet ne mogu da vidim dve osobe mlađe od 30 godina. Pa gde smo?Jel toliko teško izdvojiti 20 minuta i otići do biračkog mesta i glasati? Umesto što ćete napisati status protiv nekog sa vlasti ili opozicije, mogli ste da odete do biračkog mesta i glasate? Umesto što ste odigrali još jednu “partiju” neke igrice, mogli ste da odete do biračkog mesta i glasate? Umesto što ste se sređivali pola sata za kafu i ispijali je još naredna 2 sata, mogli ste opet da izdvojite 20 minuta, odete do biračkog mesta i glasate?
Ali ne, ne vredi… sve dok ima 120 dinara za “duži espreso sa toplim mlekom” u “Kazandzijsko” ili negde drugde, sve će biti u redu. Sve dok se ima neka ćaletova rakija za pred grad i pare za jedno do dva piva u klubu, sve će biti dobro. A zapitaćete se onda štaće biti kad i to nestane? A nestaće ubrzo! Jer naši roditelji rmbače po celi dan da bi ti mogao između ostalog da ispricaš neki trač od prethodne večeri, ”razbiješ” od alkohola u sred radne nedelje, sedišviše sati na jednoj kafi i 10 čaša vode.
Mladi koji sami stiču, znaju šta znači odgovorno ponašanje, znaju i oni koji vredno i marljivo studiraju, ali kada prodjem povremeno gradom ili pogledam statistiku, shvatim da većina to ne zna.
Pitaju “Šta ja imam od tih izbora? Kakvu jalično korist od toga imam?”, ili prokomentarišu “Mene politika ne zanima uopšte , ne glasam”, prosto mi je neverovatno da je doza društvene odgovornosti svedena na zanemarljiv procenat iznad nule, samo ta famozna “lična korsit” je najbitnija, e pa nije!
Dragi moji, nije dzabe Breht govorio da je najgora od svih vrsta nepismenosti, ona politička nepismenost i da od politike zavisi i cena stanarine, brašna, ribe, cipela, lekova… kao i da se iz tog političkog neznanja rađa prostitucija, napuštena deca i najgori lopovi – loši korumpirani politicari.
Tako je govorio Breht i smartam da svi moramo razumeti ove reči i izvući pouku da ne smemo biti nemi posmatrači dešavanja, kako u našem gradu tako i u našoj drzavi.
Nebitna je politička opredeljenost, poštujem sve političke opcije, ali nemojte se žaliti na mnoge stvari iz vašeg okruzenja na koje ste mogli uticati, na koje je mogao da utiče i taj vaš glas. Nadam se da ćemo svi, mi, mladi, dovesti u red, shvatiti koliko je bitno šta se oko nas dešava, podići nivo društvene odgovornosti i u buduće jasno korititi svoje ustavom zagrantovano pravo… ako ne, ako je sve dobro, onda nista…
Uroš Tasković, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu
