Dok se stav ovdašnjih vlasti prema godišnjim izveštajima Evropske komisije, ali i drugima koji ne donose dobre vesti, suštinski nije promenio, u tim izveštajima se stanje u Srbiji opisuje sve oštrijim kvalifikacijama
Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripremljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljnu zabrinutost, navodi se u juče predstavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.
U odnosu na generalnu ocenu u prethodnom izveštaju, kada je takođe konstatovan nedostatak napretka u pogledu slobode izražavanja, stanje u toj oblasti je za godinu dana od „sve više zabrinjava“ metastaziralo u ono koje tera na „ozbiljnu zabrinutost“.
U međuvremenu, samo se stav ovdašnjih vlasti prema godišnjim izveštajima EK, ali i drugima koji ne donose dobre vesti, suštinski nije promenio.
Pre godinu dana, predsednica Vlade Ana Brnabićje posle sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije u Beogradu Semom Fabricijem, koji joj je predao izveštaj za 2018, rekla da u njemu postoje neki delovi sa kojima se Vlada ne bi složila i da će o tome dati komentare i sugestije EU.
Za ocenu stanja na polju slobode izražavanja u tom izveštaju, predsednica Vlade je rekla da „i dalje ne razume tačno probleme“.
Ove godine, isti povod i isti akteri, i premijerkina ocena da je izveštaj Evropske komisije o napretku u evrointegracijama u pojedinim delovima neobjektivan, a da je „najzanimljivije kako se u izveštaju došlo do ocena i kritika u oblasti slobode medija i izražavanja, rada parlamenta, protesta i saradnje sa civilnim društvom“.
Predsednicu Vlade je začudio stav Komisije da nema napretka na polju slobode izražavanja iako su „ova vlast i ovo sudstvo“ posle 20 godina doneli presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
„To je konstatovano, ali nije dovoljno da bi se reklo da ima napretka“, rekla je Ana Brnabić.
Za takvu ocenu, dodala je, nije bio dovoljan ni kompleksan rad na Medijskoj strategiji i to što je ona predata Evropskoj komisiji.
A komentarišući čitav ovogodišnji izveštaj EK, premijerka je novinaima i javnosti poručila ovo: „Ovo me nije iznerviralo već zabavilo. Ovo bolje od bilo čega drugog ukazuje na političke ocene“. .
Poslovično neslaganje s lošim ocenama
Nepovoljni izveštaji o stanju određenih sloboda u Srbiji, pa i medijskih, nipošto nisu ekskluzivitet Evropske komisije.
Početkom februara Fridom haus je objavio izveštaj „Sloboda u svetu 2019“ u kojem je Srbija na skali osnovnih sloboda pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih zemalja.
Srbija je u odnosu na prethodnu godinu izgubila šest poena kada je reč o uslovima političkih prava i građanskih sloboda, i tako se našla među zemljama s najvećim gubitkom u jednoj godini.
Svrstavanju Srbije u delimično slobodnu državu „pomoglo je“ pogoršanje u održavanju slobodnih izbora, nastavljanje pokušaja Vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulacija izvršnih ovlašćenja predsednika Aleksandra Vučića, što je u suprotnosti s njegovom ustavnom ulogom.
Nimalo iznenađujuće, vlasti u Srbiji se s izveštajem jednostavno – nisu složile.
„Izveštaj Fridom hausa je relevantan za mene, ali se ne slažem s njim“, rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić, ocenjujući da on nije dovoljno objektivan i da ima percepciju sa kojom se ona ne slaže.
Ovogodišnjim izveštajem Evropske komisije obuhvaćena je, inače, analiza stanja u svim poglavljima o kojima Srbija pregovara sa Evropskom unijom od marta 2018. do marta 2019. godine, ali je činjenica da je monitoringom zahvaćen ipak širi period.
Između ostalog, u izveštaji se ističe da je u aprilu ove godine izrečena prva prvostepena zatvorska kazna za ubistvo novinara (reč je o presudi optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije koja je izrečena 5. aprila).
Takođe u aprilu pojavio se i godišnji izveštaj Reportera bez granica o stanju medijskih sloboda u svetu, po kojem je Srbija u odnosu na prošlu godinu pala za 14 mesta i sada zauzima 90. mesto, ali nije izvesno da li su se na njegove nalaze oslanjali autori izveštaja EK pri oceni medijskih sloboda.
U izveštaju RBG se, između ostalog, upozorava da je Srbija, pod vlašću predsednika Aleksandar Vučića, za pet godina postala mesto gde novinarstvo nije bezbedna profesija niti uživa podršku vlasti.
„Raste broj napada na medije, uključujući pretnje smrću, a sve su češće i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara“, navodi se u izveštaju, uz upozorenje da su mnogi napadi na novinare ostali neistraženi i nerešeni, a da počinioci nisu kažnjeni.
Međutim, očito prateći mustru u reakcijama zvaničnika na nepovoljne izveštaje o medijskim slobodama u Srbiji, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović je za nalaze iz izveštaja Reportera bez granica rekao – da su mu sumnjivi.
„Moram priznati da sam i ranije malo sumnjao u izveštaje Reportera bez granica iako ne potcenjujem njihove informacije, ali uvek kada su u pitanju ovakve informacije, imam malu skepsu i oprez“, naveo je Gajović.
Njegova skepsa ipak ne menja činjenicu da stvari na terenu ni blizu nisu dobre, što potvrđuju čak i analize onih čijem društvu, nominalno, težimo.
Evropska komisija, tako, i u ovogodišnjem izveštaju konstatuje da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima u Srbiji i dalje izazivaju zabrinutost. Iz prošlogodišnjeg izveštaja bukvalno je prepisana rečenica da su neki od tih slučajeva rešeni i da je podneto nekoliko krivičnih prijava, ali da su konačne presude i dalje veoma retke.
Autori izveštaja navode da je u posmatranom periodu bilo sedam fizičkih napada na novinare i imovinu novinara, dok je u izveštaju za 2018. stajalo da su takvi napadi bili „brojni“.
U tom smislu, vlastima u Srbiji se sugeriše gotovo u slovo isto što i lane – „stvaranje atmosfere u kojoj sloboda izražavanja može da se koristi bez smetnji i koja će osigurati da policija i pravosudni organi brzo reaguju na pretnje, fizičke napade, podsticanje na nasilje i slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogera, kao i da Vlada te pojave javno osudi“.
Teško do nezavisnosti REM-a
U pogledu ostalih preporuka za otklanjanje uočenih manjkavosti, ovogodišnji izveštaj se neznatno razlikuje od prošlogodišnjeg.
Tako je preporuka da se obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i da se poveća transparentnost u vlasništvu nad medijima i oglašavanju.
Dalje, usvajanje i primena nove medijske strategije, za koju se kaže da je njenu radnu verziju Radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih udruženja i predstavnika vlasti podnela Vladi u decembru 2018, i da je proces konsultacija do sada vođen transparentno i uz inkluziju.
Ponovljena je i preporuka za obezbeđivanje pune primene medijskih zakona i ojačavanje nezavisnost REM-a, uz dodatak da je potrebno ojačati i njegov kapacitet za proaktivan rad.
Ovo sa ojačavanjem nezavisnosti REM-a već sada deluje kao da će, u najmanju ruku, biti ponovljeno i u narednom izveštaju.
Naime, u tekstu radne verzije medijske strategije, koju je Radna grupa za izradu ovog dokumenta predala Vladi Srbije, ponuđena su i rešenja koja bi trebalo da značajno eliminišu politički uticaj na rad regulatornog tela, ali i da to telo bude daleko agilnije u nadzoru medija iz svoje nadležnosti.
Ta se rešenja, međutim, nisu našla u Nacrtu medijske strategije koji je objavila Vlada Srbije.
U Nacrtu je izostao predlog da se nadležni Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije isključi iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, kao i utvrđivanje jasnih merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava.
Odbijen je, dalje, predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi Skupština i organi izvršne vlasti. Takođe, u Nacrtu ne stoji obaveza jasnog definisanja nadležnosti REM-a u pogledu praćenja ponašanja pružalaca medijskih usluga, odnosno emitera, tokom predizborne kampanje, kao i obaveza REM-a da prati ponašanje emitera i o tome objavljuje izveštaje u toku kampanje i po njenom završetku.
REM ipak neće imati obavezu, jer je tako odlučila Vlada, da predstavlja monitoring i rezultate monitoringa, kao i preduzetih mera, u odnosu na pružaoce medijskih usluga koji su prekršili svoje zakonske i programske obaveze, te njihovo obavezno objavljivanje.
