Ekološka katastrofa – Vineks (7)

3
358

U naučnom svetu odavno je poznato da destilerije, to jeste, fabrike etanola, spadaju u jedne od najvećih zagađivača životne sredine. Okolina u kojoj se nalazi fabrika etanola prepoznaje se po veoma oštrom i neprijatnom, iritirajućem mirisu. Ukoliko se destilerija nalazi u samom naselju ili u neposrednoj njegovoj blizini (kao što je slučaj u selu Lukićevu, pored Zrenjanina), tada se život meštana pretvara u noćnu moru. Stanovnici, koji se nalaze u prečniku od pola kilometra od takvih pogona alkohola, izloženi su ne samo nepodnošljivom smradu, zbog kojeg moraju da se skrivaju unutar svojih kuća. I tokom lepog vremena, koje bi, u normalnim okolnostima (da nema zagađenja vazduha) izmamilo ljude da izađu na otvoreno, stanovnici Lukićeva se zatvaraju u sobe, pokušavajući da se spase pomoću aparata za klimatizaciju. Oni meštani koji se nalaze najbliže destileriji Vineks u Lukićevu prinuđeni su čak da lepljivim trakama sprečavaju ulazak spoljnjeg vazduha kroz prozore i vrata njihovih kuća.

Pre dva dana, u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma, održana je tribina na temu Zagađenje životne sredine u Lukićevu, na kojoj su, pored aktivista Ekološkog društva Lukićevo, učestvovali i predstavnici Vineksa – vlasnik Vineksa Goran Ilić i jedan od direktora te fabrike. Tribina je bila veoma posećena. Pored velikog broja meštana Lukićeva, takvom skupu prisustvovali su i građani Zrenjanina. Dobija se utisak da se svest o značaju očuvanja životne sredine u Zrenjaninu sve više širi i da građani postepeno dolaze do zaključka da svoj životni prostor moraju sami braniti, jer od lokalnih vlasti i inspekcija, vodoprivrede i Ministarstva za ekologiju teško da se može očekivati da urade onaj posao za koji su plaćeni. Da je to tako, potvrđuje i činjenica da meštani Lukićeva već mesecima ne dobijaju nikakvu ozbiljniju informaciju od onih koji su zaduženi za očuvanje životne sredine. Oni koji su nadležni na lokalu i u pokrajini, ponašaju se kao da su nenadležni, a oni, koji se nalaze na vrhu piramide vlasti, jednostavno smatraju da imaju pravo da ignorišu “obične građane”; valjda, misle da je narod nedostojan njihove “veličine”.

Na tribini je najpre govorio dr Tomislav Stevanović, u Zrenjaninu poznati pedijatar, uvaženi stručnjak, koji, evo, gotovo 40 godina vodi brigu o zdravom odrastanju mališana u ovom delu srednjeg Banata. On je istakao da neprijatni mirisi (čak i kada se ne ulazi u sastav po zdravlje štetnih materija koje se u takvom vazduhu nalaze), sami po sebi, služe kao okidači za razvoj mnogih psihosomatskih oboljenja, kako kod dece, tako i kod odraslih. Od 2012. otkad se Vineks fabrika izgradila na obodu sela, povećan je broj slučajeva astme kod dece u Lukićevu, više je alergijskih reakcija čija se etiologija ne može utvrditi, statistički, povećan je broj prehlada, bronhitisa i slično. Kod odraslih, naročito kod onih koji imaju srčane probleme, primećeno je da beže u kuće i pokušavaju da se sakriju od smrada, koji ih iritira u tolikoj meri, da ih dovodi u stanje razdražljivosti, povećava im krvni pritisak i čini im život nesnošljivim. Slično je i sa onim odraslim osobama, koje su relativno zdrave, jer i na njih ti neprijatni mirisi, koje nikada ranije u životu (pre dolaska Vineksa u njihovu sredinu) nisu osetili, deluju frustrirajuće, remete im psihičku ravnotežu, što u dužem vremenu neminovno mora negativno da se odrazi na opšte stanje njihovog zdravlja.

Aktivisti Ekološkog društva iz Lukićeva, kao i ostali meštani sela, govorili su o mnogim drugim aspektima i traumama koje stanovnici ovde preživljavaju punih šest godina, otkad se destilerija Vineks doselila u njihov komšiluk. Neki od njih naveli su, da su se ozbiljno razboleli, otkako je u selu proradila destilerija. Čak razmišljaju o tome da pokrenu zajedničku tužbu protiv fabrike etanola i da traže nadoknadu štete za duševne tegobe i narušavanje zdravlja za poslednjih šest godina. Slali su dopise brojnim državnim organima i instutucijama, ali niotkuda nisu dobili jasan, direktan i precizan odgovor, osim nekih uopštenih s lokala, klasično cirkularnih, ponegde sa dodatkom nekakve nebitne agende ili izvoda iz studije izvodljivosti. Cena nekretnina u Lukićevu, toliko je pala, da, praktično, gotovo niko ovde ne može ništa da proda. Jasno je i zašto. Niko ne želi da dođe u selo u kome se od smrada ne može izaći na ulicu. U stvari, mnogi bi da prodaju svoje kuće i imanja u Lukićevu i presele se negde gde će oni i njihove porodice živeti u zdravoj sredini, bez ovolikog stresa, ali na njihovu nesreću, teško da bi bilo ko uzeo njihovu nekretninu i kad bi je davali besplatno.

Na tribini je onda zatražio i dobio reč Goran Ilić, vlasnik Vineksa. Najpre, tražio je da se ugase kamere, jer, valjda, on nije navikao da govori kada se njegove reči snimaju. Na pitanje, zašto mu smetaju kamere, Ilić je, sprdajući se, rekao da ima “ljubomornu ženu”. Ta njegova reakcija odmah je puno rekla o naopakom sklopu ličnosti čoveka, koji je svojom destilerijom zagadio Lukićevo i pretvorio ga u smrdljivu rupu, u kojoj je život danas totalno obezvređen, sumoran i nepodnošljiv. Potom je nastavio, onako nipodaštavajuće prema učesnicima tribine, kako je i krenuo u startu. Šegačio se s prisutnim narodom, govorio im da oni nemaju pojma šta se proizvodi u njegovoj fabrici, to jeste, da se tamo “destilira etanol, a ne metanol(!)”, pokušavajući da na takav način prikaže učesnike tribine kao neznalice. Onda je nastavio sa započetim cirkusom tako, što se on, eto razboleo, a ne meštani Lukićeva. Pritisak mu je toliko skočio, maltene, samo malo nedostaje pa da padne mrtav. Ceo njegov nastup pokazao je o kakvoj se arogantnoj, bahatoj i krajnje neuviđavnoj osobi tu radi.

Takvo ponašanje iritiralo je pojedine učesnike tribine, koji su nervozno reagovali na Ilićevo šegačenje. Teško je bilo mirno otrpeti, na primer, da vlasnik Vineksa ljudima “objašnjava” ono što u Lukićevu svako dete zna, a to je – da je semenski kukuruz otrovan! Ilić je govorio kako je takav kukuruz, zapravo, zdrav i da ga jedu krave sa njegove farme i da “nijedna još nije od toga crkla”. Na pominjanje slučaja destilerije u SAD-u, za koju je Američka agencija za zaštitu životne sredine utvrdila da ispušta u vazduh i vodu karcinogene materije, formaldehid i sirćetnu kiselinu, Ilić je nonšalantno odgovorio, kako je, eto, “čovek bio u Americi pa to zna”. Više puta je ponavljao (naizgled snishodljivo, a u suštini provokativno) kako je on tu sam na jednoj strani, a svi ostali na drugoj, to jeste – protiv njega.

Čitavu atmosferu na kraju je začinio pomoćnik gradonačelnika za oblast lokalnog društveno-ekonomskog razvoja, Duško Radišić, koji se “zaštitnički” postavio prema vlasniku Vineksa, sugerišući mu da je po njega “najbolje da napusti skup”. Zapravo, Radišić je pokušao da celu situaciju, koja jeste bila nešto bučnija (ali daleko od bilo kakvog ekscesa), predstavi kao nekakvu fizičku opasnost po predstavnike Vineksa. Time je pomoćnik gradonačelnika Radišić teško uvredio meštane Lukićeva, kao i sve druge učesnike tribine u prostorijama MZ “Dositej Obradović” u Zrenjaninu, pokušavajući da ih predstavi kao divljake, od kojih “civilizovan svet” treba da se kloni ili, čak, beži glavom bez obzira. Takav “dobronameran savet” g. Radišića, predstavnici Vineksa su istog časa prihvatili i žurno napustili taj skup.

Ovakav postupak g. Radišića jasno i nedvosmisleno ukazuje na izvestan stepen uvezanosti lokalnog biznisa i lokalnih političara. Setimo se da je gradonačelnik Čedomir Janjić 2016. godine najavio pravljenje bioenergane u Lukićevu, da bi se smirile strasti, a isto to ponovio je dve godine kasnije (ove jeseni), na identičan način. Gradonačelnik je postupio u oba slučaja kao zainteresovana strana, to jeste, kao portparol Vineksa.

Ipak, mora se priznati da je postignut određen napredak u formiranju svesti o potrebi da se zaštiti gradska sredina od zagađenja. Naime, kafilerija “Prekon”, u vlasništvu kompanije “Matijević”, godinama je ispuštala užasan smrad koji je gušio građane u Zrenjaninu. Po rečima direktora kafilerije, Srđana Prstojevića, u toku je ugradnja filtera u vrednosti od preko milion evra, koji će u potpunosti ukloniti neprijatne mirise. Izgleda da će građani u istočnom delu Zrenjanina konačno odahnuti i biti u prilici da osete kako izgleda vazduh bez smrada.

D. Gosteljski

1. Ekološka katastrofa – “Vineks” i trovanje životnog prostora (1)
2. Ekološka katastrofa – Vineksovi otrovi u lancu ishrane (2)
3. Ekološka katastrofa: Energana kao pokriće za dalji rad Vineks trovačnice (3)
4. Ekološka katastrofa – Protest meštana Lukićeva (4)
5. Ekološka katastrofa – Vineksova laguna, otrovna i puna (5)
6. Ekološka katastrofa – flaširano zrenjaninsko javno mnjenje (6)

3 KOMENTARA

  1. Na dobrom ste putu da resite vas problem. Ocigledno vlasnik fabrike je morao da dodje na tribinu i naravno da cinicno karikira i da laze. Zamenik gradonacelnika je prva karika sa vladajucom strukturom. Vrh ledenog brega. U ostalom cinjenice su ocigledne i prisutne vise godina. Vlasniku znaci svaki dan da prolongira…jer ostvaruje profit a ne ulaze u resenje problema. Za vase podrucje nadlezna je pokrajinska vlada i pokrajinska inspekcija.Ocigledno da je tu glavna prepreka u cilju pozitivnog resenja problema. NAPRED.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime