Piše: Ana Ubavić
Stalno govorimo o BDP-u, čujemo tu skraćenicu na reklamama, u Dnevniku, na Vestima, u emisijama. Jesmo li zaista postali toliko moćni? BDP svakako raste ali da li je stopa visine BDP-a realno merilo stanja privrede u nekoj državi? BDP je iz tekovina savremene ekonomije ocenjen kao jedno od merila, koje nije naročito pouzdano. Pre svega, jer se isti može i veštački podizati podizanjem cena, velikim projektima, koje država može gurati da bi se ostavio utisak rasta, što u nekoj krajnjoj instanci može izazvati daleko veću inflaciju od očekivane, jer se veštački dižu cene.
Između ostalog, neke velike kompanije koje su kupile ili izgradile proizvodne komplekse u Srbiji, nakon utrošenih subvencija odlučile su da odu. Uzimamo primer Mitrosa iz Subotice, za koji je Gierlinger Holding Gmbh, dobio 5,8 miliona evra subvencija da zaposli 300 radnika i kompanije Džinsi u Leskovcu, gde osim što su davane subvencije, kompanija ima i deset miliona dinara duga EPS-u i dva miliona duga Vodovodu, kao i skoro hiljadu radnika, koji su ostali bez posla. Sve ovo zajedno ne obećava, iako je BDP visok.
Takođe, kada se radi i o velikim infrastrukturnim projektima poput stadiona i puteva, to u startu može jako podići BDP ali ovde se zapravo procenjuje vrednost kroz upotrebnu vrednost u narednom dužem vremenskom periodu. Dakle, ako podižemo stadion u nekom manjem mestu, gde se vrednost ulaganja ne može brzo vratiti, to na početku podiže BDP, ali vodi gubicima na duži vremenski period.
Kakvo je zapravo, realno stanje što se tiče inflacije budući da rast BDP-a i inflacija često idu ruku pod ruku, ako se veštački podižu cene?
U ovom trenutku, stopa inflacije u Srbiji je 8,5 %, dok je najveća bila u februaru 16,1 % ali je to negde bilo i očekivano jer smo ušli u 2023. godinu sa 15,1. Albanija na primer ima manju stopu inflacije od nas 3,8, kao i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, dok su ispred nas Turska u kojoj je inflacija ogromna i Mađarska 9, 9 %, iako obe imaju visok BDP, što je svakako pokazatelj da BDP nije dovoljno dobar pokazatelj rasta.
Prema podacima Ministarstva za unutrašnju i spoljašnju trgovinu potrošačka korpa u avgustu ove godine ( poslednjem izveštaju na sajtu Ministarstva) iznosila je 100.157,59 dinara dok je minimalna bila 52.050,67 dinara. Obe su u odnosu na isti mesec prethodne godine veće za 13, 5 odsto.
Ako uporedimo sa prosečnom potrošačkom korpom iz 2012. godine ona je u avgustu 2012. iznosila 60.002,09 dinara dok je minimalna potrošačka korpa bila 31.904,04 dinara. U odnosu na plate i penzije uvek nam fali ili pola ili skoro cela još jedna plata da pokrijemo minimalnu ili prosečnu potrošačku korpu. Prosečna neto zarada za avgust 2023.godine iznosila je 86.112 dinara , dok je minimalna iznosila 42.320 dinara što znači da minimalna potrošačka korpa premašuje minimalnu zaradu za oko 10.000 dinara. Prosečna minimalna zarada je 2012. godine iznosila 21.160 dinara dok je prosečna zarada bila 42.335 dinara, dakle minimalna potrošačka korpa je bila veća od minimalne zarade za oko 10.000 dinara, a prosečna potrošačka korpa od prosečne neto zarade takođe za oko 20.000 dinara.
Brojčani odnosi su gotovo istovetni nakon 12 godina vlasti Srpske Napredne stranke, jer je višu prosečnu i minimalnu zaradu pratio i rast cena i inflacija. To, nažalost, ne znači da smo napredovali, niti da smo čak stagnirali jer su skočili i svi ostali troškovi poput stanovanja, cene kvadrata, struje, vode i svega ostalog.
Cene na tržištu nekretnina takođe pokazuju stanje kupovne moći. Kada se radi o tome koliko košta kvadrat stambenog objekta u glavnom gradu, 2012. godine su se cene kvadrata kretale od 200 do 2000 evra, izuzetno retko do 2500 evra, za razliku od sada gde su cene od 1300 evra do 3600 evra u zavisnosti od dela Beograda gde želite da kupite stan ili kuću ili od toga je li u pitanju stara ili nova gradnja. Za onih 200 evra po kvadratu sad jedino možete da se odselite u Bojnik, jer se tamo oko 200 evra kreće kvadrat. Najskuplje plaćeni kvadrat stana bio je skoro 12.000 evra za stan u Beogradu na vodi.
Inflacija je ipak pala na 8, 5 odsto. Otkud to?
Ministar unutrašnje i spoljašnje trgovine, Tomislav Momirović izjavio je da je na smanjenje inflacije uticala kampanja “ Bolja cena- cena za narod “, koja traje od 13. septembra pa sve do kraja godine, gde su određeni proizvodi neophodni za širu potrošnju sniženi.
Ovo nažalost, nije istina jer kad pogledate analize na sajtovima koji se bave upoređivanjem cena i vidite stare cene, koje stoje kraj novih shvatate da “Bolja cena” ne važi čak ni u objektima gde je naznačeno da važi ili da je cena ista kao što je bila i pre sniženja “Bolja cena”.
Radijator testenine Danubius iako u kampanji stoji da koštaju 59,99, mogu se naći u naznačenim objektima po različitim cenama od te do 89,99 za isti proizvod.
Smrznuti grašak u količini od 450 grama, iako je naznačeno da će biti po ceni od 99 dinara, košta i do 169 dinara.
Čak i parizer, koji su jeli članovi Vlade i predsednik Aleksandar Vučić je svuda po različitim cenama.
Na tok inflacije su dakle uticali drugi faktori, poput podizanja referentnih kamatnih stopa jer su krediti koji se uzimaju u Srbiji uglavnom u stranim valutama. Pričamo o smanjenju inflacije na jednocifrenu kao o velikom uspehu, ali naša zemlja ima jednu od najvećih stopa inflacije u Evropi, pa vas molimo da pogledate u svoj novčanik, umesto u izveštaje medija.
