Nisam fizički stigao da gledam Pelea. Kažu da je bio najveći. U redu, neko voli „crne oči, neko plave boje“, ali, odlazak Maradone je za mene kao da mi je neko ukrao deo srećnog detinjstva i mladosti. Znam, bio je kontroverzan, bio je ovakav, onakav, ali… bio je, bre, majstor.
I, kada pomislim na njegovu igru, nikada ne pomislim na njegovu „božiju ruku“ protiv ostrvljana, niti, čak, ni na njegov drugi pogodak na toj utakmici, koji je i proglašen za najbolji, najlepši… na završnim turnirima. Ne. Prva asocijacija mi je finale tog svetskog prvenstva u Meksiku, kada je Argentina u 55-om minutu vodila sa dva gola prednosti, iako su Nemci potpuno neutralizovali velikog Dijega.
Nemci kao Nemci, ne znaju u sat, pa za nekoliko minuta pred kraj izjednačiše. Rumenige, Magat, Feler, Breme, Mateus, Šumaher… „Šta bi dao da si na mom mestu“. I, onda je, nekoliko minuta pred kraj, kada su svi već videli nemačko „okretanje“ u produžetcima, usledio Maradonin rolerkoster na centru, gde je, jednim potezom izbacio pet fudbalera Nemačke i Buručagu, praktično, spojio sa golom. Neko to ne bi znao ni da objasni, a kamoli nacrta. Ne može ni 10-ogodišnji mališan, koji ima dva televizijska programa, pa čeka „Sportsku sredu“, koja je počinjala u pola jedanaest, e, da bi video gol koji je Maradona dao Zvezdi u „rupi“, a koji su Marko Marković i Milan Andjić opisali baš onako kako je bilo.
Eeej, na golu Zvezde „Dika“ Stojanović (izvorni), Dijego u punom trku od centra, i onda, na nekih 18 metara sledi „kašika“ koja preleće golmana, daleko od prečke i gol linije pada u gol, a pun stadion ustaje i ovacijama pozdravlja majstora kakvog do tad nije videla. Dobro, Moca…
Naravno, svaka priča ima svetlu i tamnu stranu, pa je i njegov odlazak u Napulj, osim sportskih uspeha, a biti prvak Italije u to doba je itekako bio uspeh, doneo i priče o nekim drugim aktivnostima, poput one kada se sa nekog gostovanja, na vratima aviona pojavio Maradona sa visoko uzdignutom „pobedničkom“ loptom iznad glave.
Kome je tad moglo da padne na pamet da je ta lopta puna kokaina? Bilo kako bilo, majstor je, bar u nekim očima, ostao majstor, a sve ostalo neka pojede „trava zaborava“.
Goran Trifunović
Izvor: GMinfo
