EPS i „Kolubara“: Uvek na štetu radnika

Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, Milorad Grčić, i dalje diriguje događajima u RB Kolubara, gde je prethodno bio direktor. Zapošljava bez konkursa, „zbrinjava“ ljubavnice, prijatelje, rodbinu i naprednjačke skakavce, a posebno brine da doznači što više para onome ko ga je tu postavio, Aleksandru Vučiću.

Posao mu olakšavaju, kao i do sada, lokalni mafijaši Miodraga Ranković zvani Pici i Milana Đorđević zvani Đokin, koji već četvrt veka navodno vrše funkcije takozvanih sindikalnih vođa, a zapravo rade kriminalne poslove za svaki režim pa tako špijunažom, podmetanjem i zastrašivanjem, drže radnike pod kontrolom, da se slučajno ne pobune.

Vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, Milorad Grčić, bez konkursa i protivno Zakonu i dogovoru koji je Vlada Srbije postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) , i dalje zapošljava ljude na neodređeno vreme (dakle, za stalno) bez konkursa!

Naime, Grčić je nedavno u stalni radni odnos primio i Nenada Đurića, bez konkursa i potrebnih kvalifikacija i to u Rudarski basen Kolubara (RBK) u kome je pre toga godinama bio direktor…

Đurić nije jedini u Kolubari koji je na odgovorno mesta bez kvalifikacija primljen .

Još barem desetak ljudi koji su „školovani“ kao šnajderi ili medicinski radnici ovde primaju platu, a u pitanju su politički poltroni bliski Grčićevom krilu unutar Srpske napredne stranke. Sve njih na poslu odlikuju veliki propusti, zbog kojih se radnici RBK često povređuju, a kako je poslednji slučaj pokazao i ginu !

U RBK i dalje postoji manjak HTZ opreme. Istovremeno, ovaj privredni gigant se suočava i sa činjenicom da nemaju dovoljno majstora da im poprave bagere.

Najveće mahinacije u RBK su u nabavci uglja kojom rukovode „grčićevci“, a posao prodaje i kupovine odvija se preko ćerke firme „Kolubar promet“.

„Kolubara promet“ vrši i svu nabavku rezervnih delova za RBK, a nabavke se često odvijaju tako da parama EPS-a kupuju delove koje niko ne bi kupio i koji ne trebaju i ne pasuju na mašine u RBK, ali već godina stoje u magacinima prodavaca rezervnih delova. Za potrebe privatnika prazne se magacini i prodaje se roba koja nikada ne bi bila prodata, a deo profita odlazi za Grčića i njemu bliske ljude u EPS.

Glavni Grčićevi ljudi za prodaju uglja i nabavku rezervnih delova su izvesni Vlajić i Dragan Radojčić zvani Mangula, koji ima nekoliko krivičnih prijava. Sa njima i Grčićem u timu je i penzionisani radnik MUP-a Branko Milojević, u više pamfleta označen i kao glavni Grčićev poltron.

Kada je Grčić pre nekoliko godina Milojevića imenovao glavnim čovekom za bezbednost u RBK, jedan od ciljeva je bio da se suzbije korišćenje službenih vozila RBK za dilovanje droge. Prema pisanju lokalnih lazarevačkih političkih i internet aktivista, to se nije desilo.

Dok Grčić i Milojević zapošljavaju nove radnike, zloglasni režimski ljudi, sindikalni lideri Miodraga Ranković zvani Pici i Milana Đorđević zvani Đokin, ubeđuju starije radnike da prihvate programe dobrovoljnog odlaska u penziju, a njima samima koji su te uslove odavno ispunili, ne pada napamet da odu iz RBK!

Novcem EPS-a, Đokin i Pici su nedavno sa svojom svitom od pedesetak ljudi putovali u Rusiju i tamo sastančili i pravili dogovore kako da iz RBK oteraju što više radnika i da zauzvrat dobiju privilegije od Grčića koji je ovim „sindikalcima“ nedavno zapretio da ukoliko žele da očuvaju pozicije i privilegije koje imaju, moraju da nastave sa gušenjem radničkog nezadovoljstva!

Grčić im je objasnio da je organizacija toliko loša da se neminovno dešava puno povreda na radu i da s vremena na vreme pogine neki radnik, ali da oni mogu sa programima radničkih igara i sindikalne prodaje nezadovoljstvo radnika da usmeravaju u drugom pravcu. Grčić će naravno novcem EPS-a finansirati takve projekte, ali davati reklame medijima da priče o poginulim radnicima ne dižu na viši nivo.

Ovo je ujedno i prilika da kompenzuju politički neuspeh zbog koga su ostali van vlasti, a u koaliciju sa njima u Lazarevcu niko nije hteo, jer nema čoveka koji ne zna kakva je ološ u pitanju. Đorđević je, podsećamo, čak i tukao ljude u sred bela dana na ulici i mrtav pijan trčao i pretio da će uzeti pištolj i ubiti čoveka sa kojim se posvađao.

Na njihovu žalost, ovom planu se za sada protivi jedan SNS-ov lokalni političar koji je pokušaj povratka Picija i Đokina u opštinsku vlast pod zaštitom Grčića prokomentarisao ovako: „…Sada kad je izbilo na videlo da ti sindikalci imaju svoje privatne mašine na kopovima i da su bogati poput velikih tajkuna, ne možemo sa njima da sedimo u vlasti, pogotovo dok ne odgovore na optužbe i ne objasne kakva je njihova veza sa ljudima iz Baroševca koji su tipovali kuće koje treba da budu opljačkane…“

Na odgovor Grčićeve (čitaj, Vučićeve) mafije čiji su „donovi“ Pici i Đokin, nije trebalo dugo čekati. Kuća jednog rođaka ovog aktiviste SNS, je kako saznajemo opljačkana, a neko iz MUP-a mu je rekao da imaju indicije da neki sindikalci iz RBK učestvuju u „tipovanju“ kuća koje treba opljačkati…

Istovremeno, veliki sindikati, vrlo malo prostora posvećuju činjenici da je nedavno još jedan radnik poginuo u RBK i da je smrt ponovo bila užasna. Poginulog Krsmanovića je za ventile cevi priklještio rovokopač.

U kafiću „Kod Novaka“ na Novom Beogradu, sedeo je Milorad Grčić u društvu mladih prijateljica kada je stigla vest da je Krsmanovća priklještio bager. Krsmanović je umro, ali to Grčića očito nije potreslo. Umesto brige za istinske mučenike u Kolubari, on je svakoj do svojih mladih prijateljica dao na raspolaganje po jedan službeni automobil!

…….

A pre nekoliko dana se ponovo dogodila nesreća u kojoj je teško povređen i ostao bez ruke radnik Perica Petković

insajder E-6

©Geto Srbija / Tabloid – List protiv mafije