EPS: Profit milijardu evra godišnje!

Početkom prethodne nedelje BETA je prenela izjavu Milorada Grčića, privremenog direktora našeg najvećeg javnog preduzeća, datu novinaru RTS-a:

„Cena struje u Srbiji, iako je najniža, ostaće nepromenjena zahvaljujući efikasnom poslovanju i uštedama koje je ostvarila Elektroprivreda Srbije (EPS), izjavio je danas generalni direktor tog preduzeća Milorad Grčić.

U prva tri meseca ove godine EPS je napravio uštedu veću od šest milijardi dinara i ostvario 6,5 puta veći profit od očekivanog – 14 milijardi, rekao je Grćić za RTS i dodao da je izvozom struje u prva četiri meseca zarađeno oko 42 miliona evra.“

Milorad Grčić je ovom izjavom potvrdio nešto što obrazlažemo već par godina: EPS mora na godišnjem nivou imati profit od najmanje petstotina miliona, vrlo realno i čitavih milijardu eura! Dobit od 14 milijardi dinara, odnosno 113,7 miliona eura, sa istim rezultatom u naredna tri kvartala, na godišnjem nivou doneće profit od 455 miliona eura!!! FANTASTIČNO! Još uvek bez sprečavanja krađe struje, verovatno sa vrlo malim uštedama na pljačkaškim tenderima i bez ikakvog otpuštanja viška (do trećine) radnika!

Najveće uštede u EPS-u moguće je ostvariti sprečavanjem krađe struje ili kako u našem najvećem javnom preduzeću kažu: smanjenjem netehničkih gubitaka! U avgustu 2014.g. predsednik Vlade je dao izjavu da neće biti povećanja cene struje dok se ne utvrdi ko krade 18% struje! Na kraju 2014.g. ukupna razlika isporučene i nefakturisane struje iznoslia je 5,997 mlrd. kWh!!! Pitamo se: na osnovu kojih parametara je pre par dana Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, dao sledeću izjavu dnevnom listu Politika:

„Godišnji gubici EPS-a samo po osnovu netehničkih gubitaka, dakle, krađe struje, ravni su godišnjoj proizvodnji jedne i po termoelektrane tipa „Kostolaca B”, snage 500 megavata, što su ogromni gubici“.
Savić dalje kaže: „U Evropi su ovi netehnički gubici upravo zbog uvedenih pametnih brojila značajno smanjeni i iznose oko tri odsto, a u Srbiji su i dalje između 10 i 12 procenata“ (podaci u Biltenu pokazuju netehničke gubitke u visini od 18,5%).

Prosto je neverovatno koliko svi zavničnici, koji imaju veze sa EPS-om, obmanjuju javnost. U biltenu EPS-a za 2014.g. u podacima o proizvodnji struje stoji podatak da je godišnja proizvodnja termoelektrane Kostolac B 2,298 mlrd.kWh, ako su krađe struje jednake jednoj i po proizvodnji, dobijamo količine od 3,447 mlrd. kWh. Pitamo g. Savića, gde je nestala razlika u prikazanim podacima u količini od 2,55 mlrd. kWh? Nikada nećemo dobiti taj odgovor! Niti ćemo dobiti odgovor na pitanje: kako je moguće da su u poslednjih nekoliko godina krađe struje, netehnički gubici, duplirani! Kada smo već kod matematike, nejasno je koju cenu kWh je koristio g. Savić kada je sračunao da gubici u Srbiji iznose samo 60 miliona evra, iznos koji kao ponavljači u školi godinama izgovaraju svi zvaničnici sa platnog spiska države (bilo da su zaposleni u EPS-u, Agenciji za energetiku, Min. energetike, Nadzornom odboru) kada pričaju o krađama struje. U već pomenutoj izjavi Savić nastavlja da obmanjuje javnost podatkom da su krađe struje 10% do 12%, iako matematika dokazuje da su nestanci struje 18,5%.

Prateći ovu materiju dugi niz godina nedvosmisleno dokazujemo da EPS mora na godišnjem nivou imati milijardu eura ostvaren profit!!! Stvarnost je drugačija.

Zbog (vrlo sumnjivih) loših rezultata unazad godinama, EPS mora uzimati kredite, jedini način pokrivanja i finansiranja ogromnih obaveza.

Koliko je zaduživanje uzelo maha govori vest objavljena pre sedam godina, 2.septembra 2009.g. preneo je RTS:

„Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju Hildegard Gacek potpisali su Ugovor o zajmu između EBRD-a i EPS-a, vredan 40 miliona evra, za nabavku i uvođenje brojila za daljinsko očitavanje utrošene električne energije u Srbiji. Gospođa Gacek je podsetila da je EBRD ove godine u Srbiju uložila 322 miliona evra, prošle 423, a da su ukupne investicije te međunarodne finansijske organizacije u Srbiju od 2001. godine do 02.09.2010. 2,1 milijardu evra.“

Da se vratimo na fantastične rezultate s početka teksta. Iskreno, sumnjamo u njih! Prosto je nemoguće da se ostvari dobit 6,5 puta veća od planirane, preko sto miliona evra samo u prvom kvartalu.
Da li ima razloga za „filovanje“ podataka, ne samo od strane direktora Grčića, već i Savića? Samo jedan odgovor se nameće: namenski se servira dobra priča, verovatno za BUDUĆEG: vlasnika, suvlasnika, glavnog menadžera ili ko zna koga već? Da će se „nešto“ desiti potvrdjuje ubrzano sređivanje stanja unutar sistema („šminka se devojka za davanje“), primetno je i :

a. učestala priča o otpremninama kako bi se značajno smanjio broj zaposlenih,
b. testiranje u jednom delu EPS-a, posle više godina odbijanja, sistema koji sprečava rastur i kradje svakog kilovata(godinama su razni ministri energetike i direktori EPS-a odbijali uvodjenje Sistema za eliminaciju netehničkih gubitata),
c. sklanjanje zaliha raznih rezervnih delova, najviše onih koji su nabavljani a da uopšte nisu bili potrebni, verovatno zbog „ugradnje“ na tenderima ( samo u jednom delu EPS-a sumnjivi delovi koji pokušavaju u najvećoj tajnosti da se otpišu iz evidencije iznose više desetina miliona eura).
A „BUDUĆI“ može biti samo Nemac. Sumnja je osnovana jer EPS najviše kreditnog zaduženja ima kod nemačkih poverioca. Još gora sumnja je način na koji bi se sprovela radnja davanja, nazire se već oproban način, sličan ili isti kao ustupanje JAT-a za „DŽ“ (žargonski rečeno) na „zajedničko“ upravljanje Arapima i stvaranje AIR Serbie. Nemcima je previsoka cena od tri do četiri milijarde eura, iako znaju da je realna izmedju petnaest i šesnaest milijardi – pa zašto bi platili preuzimanje ako već mogu da uđu u upravljačku strukturu!

Ako se prethodni scenario ostvari, u Srbiji narodna izreka „spašavaj se ko može“ više neće postojati.

***NAPOMENA ****

Prema zvaničnim podacima JP „EP Spbije“ godišnji „netehnički“ gubici dostižu 6 mlrd. (šest milijardi) kWh,, skoro petina proizvodnje. Ova količina električne energije (EE-e) odgovara godišnjoj proizvodnji hidrocentrale Đerdap I (5,91 mlrd. kWh u 2014.g.)

Za proizvodnju navedenih približno 6.000.000.000 (šest milijardi) kWh EE-e potrebno je utrošiti približno 10,000.000 tona uglja – lignita sa naših površinskih kopova. Sa druge strane, za ovu količinu sagorelog uglja i proizvodnju navedene količine električne energije potrebno je utrošiti finalnu energiju za iskop (uklanjanje) približno 30,000.000 tona jalovine, čijim se kopanjem i odlaganjem degradira zemljište, što se u Srbiji još uvek odvija kao trajan proces.

Vrlo efektna ilustracija obima i veličine štete usled netehničkih gubitaka električne energije je sledeće poređenje: istovetni gubitci bi nastali u slučaju da negde, napravimo ogromnu veštačku planinu od oko 10,000.000 T lignita, zatim istu zapalimo 01. Janura, da bi do kraja sledeće godine 31. decembra (dve godine neprekidno) ova planina potpuno izgorela, a bez ikakvih korisnih efekata na primer: ciljnog zagrevanja, pa makar to bilo i grejanje jedne jedine kofe vode.

Dragan Radović

U Beogradu, 13.06.2016.