Da li je Džejms Bušar, vlasnik “Esmarka”, na tenderu za kupovinu smederevske Železare konkurisao sa svojom kompanijom iz Sjedinjenih Američkih Država ili je to uradio sa firmom registrovanom u of-šor zoni u Holandiji? Ovo pitanje se postavlja nakon tvrdnji, između ostalih, i Saše Radulovića, lidera pokreta “Dosta je bilo”, koji je u intervjuu Istinomeru kazao da “Esmark” koji je nameravao da kupi Železaru samo ima isto ime kao američka kompanija, ”ali je osnovan u Holandiji, praktično samo u poštanskom sandučetu, sa 500 dolara.“
U Zaključku Vlade Srbije od 12. januara 2015. godine piše da je Vlada upoznata sa „Izveštajem Komisije o postupku otvaranja prijava i dostavljenoj ponudi od strane kompanije Esmark Europe B.V. iz Amsterdama“. U holandskom registu privrednih društava vidi se da je “Esmark Europe B. V. Amsterdam”, osnovala “Bušar grupa Jurop” (Bouchard Group Europe, LCC). Prateći dalje ovu kompaniju došli smo do podatka da je “Bušar Jurop” registrovana u američkoj državi Ilinois i da je jedan od njenih menadžera Džejms Bušar.
Dakle, tačno je da se na tender nije prijavila američka kompanija, već firma iz of-šor zone iz Holandije. Međutim, kako su sagovornici Istinomera objasnili, praksa invistiranja u Srbiju preko of-šor zona je uobičajena i većina investicija je upravo došla na taj način. Kako za Istinomer kaže Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) mnoge firme su u Srbiju investirale upravo preko Holandije.
“To rade mnogi, pa je i Fijat registrovao firmu u Holandiji i posluje odatle. “Filip Moris” je, na primer, kupio Duvansku industriju Niš iz Holandije, a ne iz SAD. Američke kompanije kada ulažu u naš region uvek to rade iz firmi koje su osnovali u Evropi. Čak je i “Bol Pekidžing” investirao kod nas iz svoje centrale iz Nemačke. To je normalno u poslovnom svetu. Ubedljivo najviše stranih direktnih investicija u Srbiju stiže iz Holandije. Retke su one koje nisu došle iz of-šor zona. Kada investirate u zemlju koja ima loše uslove poslovanja onda to radite iz poreskih rajeva“, kaže Radosavljević.
On objašnjava da se ulaže iz of-šor zona, jer investitori tada imaju povoljnije uslove poslovanja, manje poreze.
”Pored toga, investitor neće da dovodi u rizik matičnu kompaniju. Da je ‘Esmark’ kupio Železaru i da je hteo da je zatvori, onda firma iz Holandije koja je kupila čeličanu u Smederevu ne bi mogla da garantuje, jer ona nema kapital. U ovom slučaju, ako je ‘Bušar grupa Jurop LLC’ osnivač ‘Esmark Europ BV’, onda ona, pošto je društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), odnosno (LLC), nema nikakvu obavezu prema svojoj firmi registrovanoj u Holandiji“, navodi Radosavljević.
I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja kaže da je uobičajena praksa da investicije dolaze iz of-šor zona, naročito iz Holandije. On ističe da se ugovorom o kupovini može tražiti da matična firma, u ovom slučaju ‘Esmark’, garantuje za neki kredit.
“Država je mogla, da je ugovor sklopljen, da traži, recimo, da bilo koja kompanija iz grupacije koju kontroliše Bušar garantuje za neko zaduženje. Bez obzira na to što je kupac kompanija registrovana u Holandiji, sve je stvar dogovora. Ali, važno je znati da nijedan investitor ne može da garantuje da će proizvoditi ukoliko ima gubitke. Ako ne uspe da osposobi Železaru da prihoduje, onda će ona otići u stečaj. Niko vam ne može garantovati da će održati proizvodnju“, kaže Kovačević.
