Već se pletu ozbiljne igre opšte nestabilnosti Balkana, urušavanja vlada u svim državama koje su potpisale gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. Igre sračunate na izazivanje visoke konfliktnosti koja bi odgovarala pre svega interesima SAD i NATO
Od Srbije se traži i očekuje da ne širi ni ekonomske veze sa Ruskom Federacijom i da negde poništi samu sebe za neizvesni put ka EU. Jer, taj put će potrajati bar do 2020. ili 2025. godine
Srbija će biti dodatno ucenjivana oko Južnog toka koji će dolaziti ne samo iz EK i moćnih država, poput Nemačke ili Velike Britanije, već će taj pritisak narastati i unutar Srbije. Dolaziće od pojedinih partija iz opozicije, a moguće je da i vladajući vrh u Srbiji bude posredno „ucenjen” ili pod pritiskom
EVROPSKA komisija će u narednim mesecima pritiskati Srbiju ne samo oko dobijanja datuma za početak pregovora sa EU već će pokušati da Srbiju stave izvan šengenskom viznog režima zbog navodnog azilantskog pitanja.
Srbija će biti dodatno ucenjivana oko Južnog toka koji će dolaziti ne samo iz EK i moćnih država poput Nemačke ili Velike Britanije, već će taj pritisak narastati i unutar Srbije. Dolaziće od pojedinih partija iz opozicije, a moguće je da i vladajući vrh u Srbiji bude posredno „ucenjen” ili pod pritiskom.
„Premda trenutno nije u fokusu ovog problema, Srbija bi morala da povede računa da zbog Južnog toka u nekom trenutku ne dođe do zastoja u pregovorima”, rekao je Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. Pritom je upozorio Beograd da će morati da dovede ugovor sa Gazpromomo Južnom toku u sklad sa evropskim propisima ako želi da izbegne zastoj u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Gasni „hladni rat” EK i Rusije lomi se, dakle, i lomiće se i preko Balkana i Srbije.
EK planira da pristupni pregovore Srbije sa EU počnu kad i pregovori EU-Rusija o reviziji ugovora jer su, po Etingerovom mišljenju, „dva povezana i paralelna procesa”.
Etinger smatra da je i Srbija već član EU-energetske zajednice i da mora poštovati njena tržišna pravila.
EK će narednih dana poslati Etinger u Moskvu da pregovara sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom. Brisel ne krije da želi reviziju već potpisanih bilateralnih ugovora o Južnom toku.
Komesar Etinger čak preti: „Za Rusiju je bolje da ima regularan gasovod kroz koji teče gas, nego da završi sa problematičnim gasovodom bez gasa”.
EK će pokušati da disciplinuje sve države koje su sa Ruskom Federacijom potpisale bilateralne sporazume o gradnji trase Južnog toka.
Vršiće pritisak pre svega na Srbiju – da bi i nju i njenu vladu uzdrmale. Možda će stvari voditi i ka njenom padu i poremećaju odnosa Srbije i Rusije, uz vidne štete ili dodatna uslovljavanja.
EK je pod pritiskom Vašingtona i moćnih gasnih i naftnih kompanija zainteresovanih za alterativni „Nabuko” koji je privremeno „zamro”.
Ti „igrači” žele da zbog poboljšavanja odnosa Rusije i Ukrajine povedu „gasni konflikt” koji bi ugrozio i vitalne interese EU i sukobio EU – pre svega Nemačku – sa Rusijom.
Već se pletu ozbiljne igre opšte nestabilnosti Balkana, urušavanja vlada u svim državama koje su potpisale gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. Igre sračunate na izazivanje visoke konfliktnosti koja bi odgovarala pre svega interesima SAD i NATO.
Pored gasnog pritiska i realne pretnje Beogradu uvođenjem viznog režima, koji bi predastavljao nož u leđa vlasti u Beogradu i kompromitaciju Briselskog sporazuma i odnosa Srbije i EU, plasiraće se i formulacija „sveobuhvatna normalizacija” odnosa sa Kosovom – umesto pune saradnje sa Kosovom.
Ivica Dačić i Ketrin Ešton
EK, s jedne strane, ubeđuje Srbiju da je januar 2014. godine početak otvaranja pregovora, a sa druge se stvara politička psihoza pritisaka i izolacije Srbije koja može biti indukovana recimo od Hrvatske kao članice EU. Na taj način se vlada Srbije dovodi do urušavanja i mogućeg pada i gubitka pozicije SPS-a u vladi i premijerske fotelje Ivice Dačića koji je politički bliži Moskvi, pogotovo u resorima koje drže kadrovi SPS-a.
Takva opcija pritiska EK i SAD na Srbiju jača evrosketicizam i nepoverenje u EU, ali i partije koje po svaku cenu žele put Srbije u EU.
Put u EU većine država je do sada značio i ulazak u NATO. Neke države EU – poput Austrije, Kipra, Finske, Irske, Malte i Švedske – nisu deo NATO, ali ne iz geostrateških razloga već zbog realnosti da nisu deo prirodne geopoltičke strateške „dubine” koja vodi na Istok i prema Ruskom geopolitičkom interesu.
Srbija je na tom strateškom putu „ukrštanja” interesa EU i Ruske Federacije i širenja infrastrukture NATO na Istok sa jakim vojnim bazama u balkanskom regionu i pre svega na Kosovu i BIH.
Zbog toga SAD smetaju i veza Republike Srpske sa Ruskom Federacijom i nteresi Rusije koji sa Južnim tokom dolaze u Srbiju.
Politička retorika SAD i NATO komandi pokazuje značajnu zabrinutost zbog ruskog uticaja u Srbiji koji – po njihovom – na različite načine treba i mora da bude „neutralisan” ako Srbija želi da dobije datum za članstvo u EU i investicije iz država EU tokom 2014. godine. U paketu je, naravno, i podrška MMF-a.
Nedavno je premijer Dačić ocenio da je njegova vlada najviše uradila za put Srbije ka EU. Svi znamo kako i po koju cenu. Ali, očigledno je da to nije dovoljno i da je potrebno da Srbija ne širi ni ekonomske veze sa Ruskom Federacijom i da negde poništi samu sebe za neizvesni put ka EU. Jer, taj put će potrajati bar do 2020. ili 2025. godine…
Piše: Tomislav Kresović
fakti.org
