EU ponovo potresaju finansije

0
928

EU-flag-420x252Evropska Komisija još nije uspela da izdvoji oko 1,7 milijardi eura za stabilizaciju bankarskog sistema Bugarske, a odmah je stigla alarmantna vest sa suprotnog kraja EU.Centralna banka Portugalije je bila primorana da se sastane na vanrednom zasedanju u nedelju 13 jula, kako bi pokušala da umiri nacionalnu i međunarodnu finansijsku javnost. Povod je bila druga po veličini banka Banco Espirito Santo, tačnije njena majčinska organizacija – Espirito Santo International.Poslednja nije bila u stanju da izvrši plaćanja po kratkoročnim kreditima, što je pokrenulo “domino efekat”. Akcije banke su opale za 17,24%, posle čega je njihova trgovina hitno suspendovana.[1]

Nakon što je postao svestan problema u strukturama Espirito Santo, portugalski berzanski indeks akcija PSI20  je opao na kraju ove nedelje za 10% – na nivo iz oktobra 2013. godine.[2]Štaviše, odjeci krize došli su već i do suda EU u Luksemburgu. Upravo tamo je nameravalo da se uputi rukovodstvo EspiritoSantoInternationalkako bi se zaštitilo od kreditora.

Međutim, nije glavna stvar u kreditima i sudskim procedurama. Stvar je u tome da su novi bankarski problemi u Portugaliji iznikli za manje od dva meseca posle izjave Brisela i Lisabona o uspešnom završetku trogodišnjeg programa međunarodne finansijske pomoći zemlji. Kako ističu šefovi EU, ovaj program vrednosti 106 milijardi dolara pomogao je da vlada Portugala izbegne državni defolt. I odjednom, novi recidiv finansijske bolesti panično opterećuje bankare u čitavoj evrozoni. Došlo je do “oživljavanja sećanja na krizu suverenih dugova i bankarsku krizu iz 2011. godine” – konstatovala je u svom komentaru francuska agencija AFP. “Evropska berza je propala, a negativno raspoloženje investitora se prenelo i na SAD, a potom i na tržište akcija u Japanu” – ovako je situaciju prokomentarisao Jutaka Miura,[3]viši analitičar kompanije Mizuho Securities Co.“Novosti iz Portugalije su osvežile osećaj rizika” – potvrdili su u Credit Agricole Bank.[4]

I američki berzanski indeksi su se prijateljski “potopili” na novostima iz Portugalije. DowJonesje pao na 0,42%, S&P500 je izgubila oko 0,41%, a Nasdaq- 0.52%.[5]U principu, poklopili su se svi ključni faktori, sposobni da iniciraju finansijsku paniku u čitavoj Evropi.

Administrativni savet Banco Espirito Santo je kao hitnu meru kooptirao novi rukovodeći bankarski tim. Prema oceni Dejvida Vajta, stručnjaka finansijske kompanije Spreadex,“nakon napornog dana koji je obeležila panika zbog portugalske banke i potencijalnog “domino-efekta”, na tržištu je nastupio mirniji dan”.[6]

Međutim, euforija zbog spoljne stabilizacije situacije nije bila dugog veka. Kurs akcija banke koji kao da se bio smirio posle promena u rukovodstvu Banco Espirito Santonastavio je da pada za 15%.[7]I ovde je vreme da se podsetimo da se još u maju 2013. godine šef Banco Espírito Santo Rikardo Salgado zajedno sa Nunu Amadu, rukovodiocem još jedne vodeće banke u Portugaliji Millennium BCPobratio otvorenim pismom rukovodstvu Evropske Unije. Oni su prognoze na račun “domino-efekta” i rasuđivanje na temu “ko će biti sledeći posle Kipra”, koje su se tada čule iz Brisela, nazvali “igranjem sa vatrom”. Bankari su izjavili da sama podela evrozone na “zdravo jezgro” i “problematičnu periferiju” sa sobom povlači i  pretnju novih potresa, seje paniku među bankarskim klijentima. “Lideri treba da paze šta govore. To se može veoma loše završiti” – upozorio je Rikardo Salgado. I evo sličan kraj je po svoj prilici nastupio – u krajnjem slučaju za samu Banco Espirito Santo. Ali čak i tadašnji šef Evrogrupe Žeron Diselblum je iskreno upozorio “problematične zemlje”: “Razaberite se sa tim dok niste došli u nevolju. Ojačajte banke, svedite bilanse i zapamtite, ukoliko banka doživi neprijatnosti, teško ćete čuti odgovor: “Mi ćemo doći i rešiti vaše probleme”…

Međutim, finansijska situacija u Evropi se ne pogoršava samo zbog Portugalije, već i zbog problema u Nemačkoj – lokomotivi evropske privrede. Prema podacima lokalnog ekonomskog instituta ZEWjedan od ključnih pokazatelja finansijske stabilnosti – indeks investicionog poverenja – pao je u Nemačkoj u julu do minimalnog pokazatelja, računajući od oktobra 2012. godine. Na to se “nametnuo” i pad industrijske proizvodnje u evrozoni koji je zabeležila u maju agencija Eurostat za 1,1% – što je “ugasilo” registrovani u aprilu rast od 0,7%. Među pojedinim zemljama pad industrijske proizvodnje je registrovan kako u “problematičnoj” Portugaliji (-3,6%), tako i u Francuskoj (-1,3%), pa čak i u Nemačkoj (-1,4%).[8]

Neizvesnost na tržištu izazvana problemima u portugalskoj banci i novim razočaravajućim ekonomskim pokazateljima Nemačke i evrozone koji su počeli od maja, može biti vesnik daljeg pada poverenja” – konstatuje s tim u vezi Kristijan Šulc, stručnjak nemačke banke Berenberg.[9]

Jedan od vodećih američkih ekonomista, Kenet Rogof, profesor ekonomije i javne politike Harvardskog univerziteta, već pesimistički posmatra finansijko-ekonomsku politiku buduće evrozone.Prema njegovim rečima, glavni problem ogleda se u dugovima: “Ogromno dužničko opterećenje obuzima zemlju u poročni krug. Neobično visoki državni i privatni dugovi ograničavaju mogućnost zemlje i neosporno su povezani sa usporavanjem rasta, što sa svoje strane otežava “beg” iz dužničkog čvora”. Prema Rogofovom mišljenju “došlo je vreme da se pregovara o otpisu dužničkog opterećenja za čitavu periferiju evrozone”.[10]

Šta uopšte reći za Srbiju i druge zemlje-kandidate. Evropskih milijardi za njih očigledno nedostaje…

Petar Iskenderov

Da Vas podsetimo:  Ultimativni mazohizam

FONDSK

 



[1]
AFP110909 GMTJUL14

[2]INTERFAKS 14.07.2014 11:27

[3]INTERFAKS-AFI 11.07.2014 09:02

[4]AP 110422 GMT Jul 14

[5]AFP 110909 GMT JUL 14

[6]AP 111402 GMT Jul 14

[7]INTERFAKS-AFI 15.07.2014 20:36

[8]AFP 141112 GMT JUL 14

[9]AFP 151658 GMT JUL 14

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime