EU – šarena laža za Srbiju

0
561

Birajte – Hejg ili Hag?

Vilijam Hejg, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, pre nego što je krajem prošle nedelje posetio Srbiju, otišao je na Kosovo. Time je jasno pokazao da je takva agenda napravljena da bi se pokazalo kome je Velika Britanija „naklonjenija“. Zapravo, takvim činom Vilijam Hejg je otvoreno ponizio Srbiju, jer je prvo ukazao „čast“ NATO kvazi državi Kosovo, koja je formirana na otetom delu srpske zemlje.

I kao da Hejgu u Britancima to nije bilo dovoljno. Naime, pre nego što će doći iz Prištine u Beograd, Hejg je obavestio Šiptare da je „karta Evrope je zacrtana i da više ne može biti promena granica“. Takva izjava može pomalo da čudi, jer je očigledno da karta Evrope ni izbliza nije zacrtana i da će se ona i dalje iscrtavati u brojnim evropskim zemljama. Španija, Belgija, Italija, Kipar nalaze pred ozbiljnim „kartografskim“ izazovima; i ako ova ekonomska kriza potraje, slične težnje za crtanjem novih granica pojaviće se i u drugim evropskim zemljama.

Podvijeni škotski rep

Sama Velika Britanija, iz koje nam dolazi čovek koji govori o „večno ucrtanim“ evropskim granicama, nalazi se pred velikim potresima. Nije isključeno da se Ujedinjeno Kraljevstvo uskoro raščlani na sastavne delove. Škotska već dugo traži i najavljuje referendum za formiranje samostalne države. Računaju da će daleko lepše i lagodnije živeti bez Londona, koji po njihovom mišljenju koristi škotske resurse, posebno naftu, za održavanje socijalnog mira u zemlji. Škoti smatraju da nemaju nikakvog razloga da se i nadalje solidarišu sa onima koji su njihovom „lavu“, još pre više vekova, vezali rep u čvor.

I dok Vilijam Hejg ubeđuje Škotsku da će se njen glas dalje čuti ukoliko ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, Škoti, izgleda, imaju druge planove. U takve „prednosti“  Hejg će morati da ubedi ne samo Škotski parlament, nego, možda, i britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je poreklom Škot. U stvari, iako čine svega osam procenata stanovništva Ujedinjenog Kraljevstva, Škoti drže nesrazmerno veliki broj važnih mesta u britanskoj vladi.

Da Vas podsetimo:  Klanje Srba u “preteči EU” i nastavak genocida

Predsednik vlade Škotske, Aleks Salmond, planira da 2014. godine raspiše referendum o nezavisnosti Škotske. Interesantno je da Vilijam Hejg, umesto da gasi požar kod svoje kuće, ide po svetu i priča kako su granice u Evropi nepromenljive. Britaniji bi se uskoro moglo desiti nešto slično što se krajem prošlog milenijuma dogodilo Jugoslaviji, a Dejvid Kameron bi mogao da ponovi Mesićeve reči, samo u drugom ambijentu (u škotskom parlamentu): Svoj posao sam obavio, Ujedinjenog Kraljevstva više nema!

Poštujte ono što vam kažemo

Ipak, ono što bi moralo da zabrine svakog građanina Srbije, svakako je činjenica  da Brisel i Vašington ne odustaju od toga da Srbija mora da „uspostavi normalne odnose sa susednim državama“. Kada to zapadni zvaničnici izgovore, tada oni pod tim podrazumevaju samo „normalizaciju“ odnosa sa Kosovom, a na druge susede Srbije uopšte i ne misle. Predstavnicima srpskih vlasti kao da to nije jasno. Oni i dalje zabijaju glavu u pesak, pokušavajući da srpskoj javnosti objasne da što je rečeno nije rečeno, ili da to što se traži nije ono što se uistinu traži.

Predsednik Srbije se malčice bunio kada su „Evropljani“ poručili Srbiji da mora da „poštuje teritorijalni integritet Kosova“. Onda je došao Štefan File i „objasnio“ kako je to Evropska komisija tek onako napisala, pošto ima nekih u Srbiji koji zagovaraju podelu Kosova. A koji su ti? Pa, na prvom mestu Ivica Dačić, predsednik srpske vlade. A ono što je predsednik srpske vlade tražio bilo je sasvim neodređeno, nedorečeno i nedopustivo traljavo. Insistirao je na nekakvoj „podeli“, uopšte ne govoreći kako bi takva „podela“ trebalo da izgleda. Zapravo, Dačić je nudio Šiptarima podelu vlastite zemlje; i to tako da im je nudio da nakon podele Srbija uzme sever Kosova koji Srbija i danas ima u svom pravnom sistemu, a da ostatak srpske svete zemlje pripadne šiptarskoj „državi“.

Da Vas podsetimo:  Perjanice čika Soroša opet dižu iz naftalina problem „srpskog silovanja“

Humano preseljenje

Više puta u Korenima smo pisali o temi „podele Kosova“, smatrajući da bi imalo smisla žrtvovati taj deo srpske svete zemlje samo u ime trajnog rešenja problema sa šiptarskom stranom. A to bi značilo da se problem mora rešiti sveobuhvatno i u takav eventualni „aranžman“ morala bi biti uračunata i teritorija Bujanovca i Preševa, na kojoj u većini živi albanska populacija, kao i srpsko stanovništvo južno od reke Ibar. Samo podela, kojoj bi prethodilo humano preseljenje stanovništva, gde bi Srbi s juga Kosova zamenili svoja imanja sa Šiptarima u Bujanovcu i Preševu, mogla bi da bude zadovoljavajuće rešenje za obe strane – i za Šiptare i za Srbe.

Platforma od džavne tajne

Vladajuća srpska politička elita ranije je tvrdila kako će izaći sa svojim predlogom za rešenje kosovskog problema pred parlament Srbije. Međutim, nakon poseta nekih zapadnih zvaničnika (a izgleda i posebnih razgovora sa srpskim vlastima van očiju javnosti), srpski vodeći političari menjaju kurs i započinju priču o nekakvoj „platformi o Kosovu“, koja je odjednom postala „državna tajna“. Ono što su nove vlasti u predizbornoj kampanji, pre nekoliko meseci, oštro napadali, kritikujući svoje prethodnike zbog ispunjavanja želja Brisela i Vašingtona, odmah su u celosti prihvatili čim su se ustoličili na kormilu države.

Javnost je zbunjena. Kao da ne veruje svojim očima. Narod se nadao nekakvim promenama i konačnom odgovoru evroatlantskoj politici uslovljavanja, ali desilo se sasvim suprotno. Predsednik države, predsednik vlade i vlada Srbije odlučuju da udovolje svim „ešton-hilarijevskim“ zahtevima, potpisujući čak i sporazum o integrisanom upravljanju granicama, čime su de facto utvrđene međunarodne granice između Srbije i Kosova.

Narod je nakon takvog ustupka srpskih vlasti pomislio da je to bio deo nekakvog „mudrog“ dogovora nakon kojeg će Srbija imati određene političke dobiti. Ali, avaj, umesto da budemo nagrađeni zbog naše „kooperativnost“, desilo se sasvim suprotno: usledila su nova uslovljavanja, gora i teža od svih onih dosadašnjih. Sada se od Srbije traži da poštuje „teritorijalni integritet“ Kosova, što drugim rečima znači isto što i poštovati integritet susedne države.

Da Vas podsetimo:  Glorifikacija nastranosti

Srbi narod bez pamćenja

Uz sve to, po prvi put se pokreće i pitanje „Bošnjaka“ u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Traži se da im Srbija omogući školovanje na maternjem jeziku, što ovi odavno imaju. Takozvani „Bošnjaci“ imaju i svoj Univerzitet u Novom Pazaru na „maternjem“ (bošnjačkom) jeziku kojeg su nasilno „stvorili“ od srpskog. U stvari, vidimo da nikakva prava muslimana u Srbiji nisu ugrožena, ali jesu ugrožena prava Srba. Ipak, ko još mari za prava Srba, kad za prava srpskog naroda interesovanje ne pokazuje ni njihova država Srbije.

Srbi su, izgleda, narod sa slabim pamćenjem. A da nisu, setili bi se šta im je pre koju godinu rekao pokojni nemački ambasador u Srbiji, Andreas Cobel. Naime, pre više od pet godina Cobel nas je upozorio da će Evropska unija, ukoliko ne budemo kooperativni po pitanju Kosova, otvoriti pitanja Sandžaka i Vojvodine. Takođe, setili bi se da im je taj isti Cobel otvoreno rekao da Srbija može da uđe (ako ikada uđe) u Evropsku uniju najranije 2025. godine, pod uslovom da prizna Kosovo.

Očigledno je da Srbija ništa ne dobija od ustupaka koje čini na svoju štetu, a po nalozima Brisela i Vašingtona. Pa zašto onda srpske vlasti čine te ustupke? Valjda zbog nekakvog ličnog interesa, koji je važniji od državnog. Tako je, izgleda, u Srbiji od pamtiveka.

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime