(E)Usrećitelji protiv otpisanih

0
923

Aleksandar PavicSrbija samo što nije dobila tačan datum, po svoj prilici 21. januar, kao zvanični početak pregovora o pristupanju EU. Ali i sama ta minimalna doza neizvesnosti će dobro poslužiti medijima u Srbiji tokom prazničnog zatišja, da popune zjapeću prazninu koju svetlucave žute zvezdice na plavoj podlozi pokušavaju da zabašure.

Neće se u Srbiji govoriti, kao što je moralo da se počne govoriti u Ukrajini, šta to konkretno (ne)moguće članstvo u EU donosi Srbiji. Ukrajinsko rukovodstvo, suočeno sa bankrotom, hladnom zimom i ciničnim zahtevima zapadnih blagovesnika – bilo je primorano da to pitanje javno postavi. Odgovor – s jedne (EU) strane parole, sa druge (ruske) dela, sa jedne (EU) zahtevi za poskupljenjem gasa, sa druge (ruske) sniženje cene gasa za trećinu, sa jedne (EU) milioni, a sa druge (ruske) milijarde.

Plus što su i ti bedni zapadni milioni svakim EUrocentom uslovljeni nekim dodatnim ustupkom. Reče Barozo u Viljnusu, pre nego što su se Ukrajinci zahvalili na velikodušnoj ponudi – svaka zemlja ima pravo da napravi svoj suvereni izbor. Naravno, kako se ispostavilo – samo ako je izbor ispravan prema zapadnim merilima. A, ako nije, eto svite EUro i Amerobirokrata na kijevskom Trgu nezavisnosti, da pokažu šta je istinska nezavisnost: uraditi ono što ti Brisel kaže. Nikako ono što Rusija samo sugeriše, usput štiteći svoje legitimne ekonomske interese.

Pritom, ne biraju se partneri u Ukrajini, pod uslovom naravno da nisu pro-ruski orijentisani. Mogu slobodno i ukrajinski neonacisti i antisemiti. I to ne tek bilo kakvi anti-semiti već svetska klasa, iz svetskog top-tena, prema rang listi Centra Simon Vizental u Jerusalimu. Oleg Tjagnibok je pre tri godine dobio „Zlatni krst“ od veterana divizije SSGaličinakoji sada žive u Kanadi.[i]

Ali – ako je protiv Rusije, onda i on može da bude zlatni dečko EUrodemokratije. Na kraju, možda on ne bi ni bio takav da ne nosi traume od velike senke ruskog medveda. Kao što možda ni mnogi Arbanasi ne bi bili skloni vađenju ljudskih organa na živo da ih Srbi nisu toliko istraumirali. Hašim je ustvari jedan istraumiran čovek…

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Dakle, može i sa nacistima, ako je protiv Rusije (i Srbije, podrazumeva se), kako primećuju izveštači ruske globalne RT televizije na engleskom: od mesta protesta protiv prekida ukrajinskih EU-integracija, Trg nezavisnosti u Kijevu se pretvorio u pozornicu kluba mrzitelja Rusije, u „antiruski cunami“.[ii]

Ako ne podnosiš Rusiju, odnosno Putina, i umeš to da iskažeš na medijski simpatičan način, sa nepodnošljivom lakoćom bivaš promovisan u „demokratu“. Podseća li to, na primer, na hrvatske neoustaše početkom 1990-ih, i njihovo instant-promovisanje u branitelje demokratskih vrednosti na ovim prostorima? Svaka podudarnost je sigurno namerna.

Kad se sistematski izgradi takav kontekst, onda i Vitalij Kličko može komotno da izvali da je Janukovič „izdao nacionalne interese“ time što je obezbedio jeftiniji gas, kredit od 15 milijardi dolara i plan za unapređenje rusko-ukrajinske trgovine i vojno-industrijske saradnje.[iii] I, naravno, bezuslovno će zadovoljiti svoje pristalice, kod kojih prolazi baš sve što se uklapa u rusofobiju. Moglo je tih 15 milijardi da bude i bespovratno, moglo je da bude i udvostručeno – reakcija Klička i ukrajinskih neonacista bila bi ista. Čemu onda više ta igra „demokratije“, „slobodnih medija“ i sličnih fraza koje je sam demokratski Zapad otrcao.

Jer, ako je Hašim Tači demokrata, zašto ne bi bio i Tjagnibok? I, ako je ono što se na Kosovu i Metohiji dešavalo 3. i 17. novembra i 1. decembra okarakterisano od strane svetle EU kao „pozitivan trend“ i „dodatni napredak na demokratskom putu“,[iv]šta onda nije dozvoljeno? Uostalom, onaj ko voli ukrajinske neonaciste nema nikakav problem ni sa nasilnim, logoraškim sprovođenjem kosmetskih Srba na biračka mesta. Još manje sa organizovanim razbijanjem glasačkih kutija – o čemu se, da ne zaboravimo, još uvek nije jasno odredio ni Insajder, ni OEBS, ni EU, a ni Eliot Nes iz Nemanjine.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Radi se o tome da smo suočeni sa EUfašizmom, i to sve otvorenijim. I to oni koji ove redove čitaju već znaju. A oni koji to ne znaju, tj. oni koji bi možda voleli da im još neko preko nekog medija potvrdi neki dubok unutrašnji osećaj neodređene nelagodnosti, a ne znaju gde da se okrenu – prepušteni su na milost i nemilost svih slobodnih medija EUropske Srbije. Zato se mediji i osvajaju. A jednom osvojeno se ne predaje tek tako dobrovoljno. Zato preko osvojenih medija ni Ivica Dačić ni Branko Ružić ni bilo ko drugi iz redova demokrata kakve preferira Brisel ne moraju nikom da polažu račune, niti da pošteno porede ponudu sa Zapada sa ponudom sa Istoka.

Neće oni ni da pomenu mogućnost izbora. Zapad nudi večna uslovljavanja i dužničko ropstvo, Istok nudi ravnopravnu, politički neuslovljenu saradnju koja jača suverenitet. Ne daj Bože da narodu to bude tako predstavljeno. Mogao bi da donese sasvim logičan izbor.

Zato ćemo u prazničnim danima preko demokratskih medija u Srbiji pre slušati nagađanja o tome da li će Grčka zbilja odrediti 21. januar kao „dan-de“ za Srbiju i početak njenog puta u nigdinu. Pa ako ga i odredi, onda će to već biti tokom onih ušuškanih novogodišnje-božićnih dana, kad će, kao u bajci, moći, uz pomoć sugestivnih demokratskih novinara, da se zamišlja kako će to sve čudesno izgledati tog dana odmah po Svetom Jovanu, kao na Pepeljuginom prvom balu. I, ko će onda da razmišlja, a kamo li da pominje šta će biti kad dođe taj dan kada Srbija treba da potpiše „pravno obavezujući ugovor“ sa „Kosovom“, našta se obavezala?

Kao gost emisije „Upitnik“ Medijskog javnog servisa evropske Srbije, Branko Ružić je mogao bez problema, od voditeljke nekažnjeno da kaže da to sad ne može da se zna, i da se „u ovom trenutku“ ne traži priznanje kosovske nezavisnost. A može i bez problema da retorički pita: a šta je alternativa? Jer, jedini predstavnik nekakve opozicije u istom studiju ne može da ponudi lucidan odgovor, vezan stranačkim programom koji propagira „neutralnost“.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Alternativa, sad već znamo, postoji. To su Janukovič i Putin upravo pokazali, to je dokazao i ruski ministar spoljnih poslova Lavrov, koji je jasno i glasno nedavno izjavio: „Vrata Carinske unije otvorena su za svaku državu, koja bude spremna da potpiše sva dokumenta koja čine njenu bazu, a zatim i dodatna dokumenta, koja čine bazu Zajedničkog ekonomskog prostora“. Uz to, tek da ne bude zabune, komentarišući želju nekih zemalja, koje se ne graniče sa EU, da započnu proces približavanja Carinskoj uniji, Lavrov je naglasio da je reč o „velikom tržištu, zajedničke granice nemaju nikakav značaj“.Pa čak ni za Novi Zeland, koji je takođe započeo pregovore.[v]

Neka ovo bude i memorandum Milovanu Drecunu, Ivici Dačiću i drugima, koji brutalno obmanjuju javnost da su ruski zvaničnici rekli baš njima da je Srbija „predaleko“ da bi se okrenula evroazijskim integracijama. A i memorandum nekome iz ruske diplomatije da nađe načina da ovakva zlonamerna i bezobrazno iskrivljena tumačenja stavova ruskog državnog vrha demantuje.

Postoji, dakle, alternativa koju rastući EUfašizam po svaku cenu želi da istisne iz svesti običnog čoveka, što preko raznih „datuma“, što preko širenja neistina, zašta će uvek radije odvojiti svoje preostale milione nego za tamo neke ukrajinske penzionere. I, upravo zato, to je borba koju vredi voditi. Pogotovo za one koji se trenutno osećaju kao da su (O)tpisani.

——————————————————————————-
[i]http://www.fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/americki-jevreji-ustali-protiv-mekejna-jer-se-u-kijevu-sreo-sa-antisemitom-tjagnibokom

[ii]http://rt.com/op-edge/euromaidan-russia-haters-club-344/

[iii]http://fakti.org/rossiya/kremlj/rusija-ulaze-15-milijardi-dolara-iz-svog-rezervnog-fonda-u-ukrajinske-obveznice

[iv]http://www.eueom.eu/files/pressreleases/other/presse-release-eueomkosovo2013-ps02_sr.pdf

[v]http://serbian.ruvr.ru/2013_12_14/Lavrov-Vrata-Carinske-unije-otvorena-svima/

Aleksandar Pavić / Fond strateške kulture

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime