Ukoliko se i zvanično ozakoni eutanazija u Srbiji, Vučićeva vlast će konačno moći da odahne. Sve ono što sprovodi nad sopstvenim narodom dobiće očekivani epilog. Građani će s ponosom moći da kažu da su živeći u Vučićevoj Srbiji dobili tu privilegiju da nestanu na zakonom predviđen način. I naravno, sve to, uz podršku evropskih predstavnika, na samom pragu Evrope.
Što da se muče, da moraju da slušaju kako svakim danom žive sve bolje, kako je njihovo siromaštvo posledica urođene lenjosti, kad mogu vrlo lagodno jednim aktom milosrđa neprikosnovenog vođe da olakšaju sebi život. Ali, pre samog čina samilosti, ipak, će morati da glasaju za SNS. To je mala nadoknada za ono što im ovaj režim pruža i čini, za sve neprospavane vođine noći, za brigu i odgovornost koju iskazuje svakodnevno.
Jedino na taj način će radnice iz Vranja moći zauvek da šetaju svetskim bulevarima posmatrajući svojih ruku Geox delo, jer drugih mogućnosti da to dožive u Vučićevoj Srbiji neće nikad imati. Možda su skrušene fizionomije upravo tih radnica, dok su slušale uobičajena premijerova naklapanja, najbolji pokazatelj kakva je eutanazija u toku.
Nastavak se dogodio u Parovima Ćirilice, na srećnoj dečijoj televiziji u posedu kontroverznog biznismena. Dovedena je žena žrtva nasilja, direktno iz Sigurne kuće da hrabro, otkrivajući svoj identitet, krene da hvali premijera i sve njegove napore, uključujući čak i obnovu Obrenovca. Njeno poverenje prema premijerovoj volji da joj pomogne delovalo je nestvarno. Žena jednostavno nije shvatila da veći deo naroda u Srbiji ispunjava sve uslove za boravak u Sigurnoj kući, ali da im Vučić sprema nešto daleko bizarnije. To nije primetila čak ni lekar nauka Nada Macura, predstavljajući sebe kao intelektualku i novinarku, već je odmah smelo pitala premijera kojeg filozofa preferira. Doktorka iz Hitne pomoći koja ustaje kad i premijer, jer on nikad ni ne spava, je propustila istorijsku šansu da ga pita koje je sličice skupljao kao mali, da li je imao gliste, jel nekada igrao klikere, inače, veoma korisne za razvoj motorike ili je, kako izgleda, stalno bio u okišu…
Želeći sebe da predstavi kao nespornu alternativu i veću intelektualku od nedostižne Macure, bivša Ćandina mala i Karića snajka je, obuzeta sobom i sopstvenom umišljenošću zaboravila zašto je uopšte došla. Kad nemaš dovoljno talenta, a hoćeš da ispadneš neka faca, onda obično završiš kao Pinki Karleuša. Srećom da je teniserka Jelena Janković shvatila da joj dodatna blamaža sa premijerom nije potrebna posle svih onih koje često priređuje na terenu, pa je zbog bolesti odustala.
Zato je u ime dece komunizma Milomir Marić na prepoznatljivo snishodljiv način sve vreme ohrabrivao premijera da započetu eutanaziju nad sopstvenim narodom može bez ikakvih problema da dovrši. I da u tome ima njegovu bezrezervnu podršku. Jedini problem je novinarsko srce stasalo u „Dugi“ koje sve teže podnosi profesionalni i svaki drugi sunovrat razuma.
Vrhunac ludila i dokaz da je na snazi akt samilosti dostojan Milosrdnog anđela odigrao se u Skupštini Srbije prilikom zakazane smene ministra vojnog Bratislava Gašića. Ispostavilo se da je nepristojni Bata zvani Santos smenjen zbog pristojnih rezultata koje je ostvario. Sve do samog izglasavanja nepoverenja, po količini aplauza koje je dobio, neko bi pomislio da se on, u stvari, ponovo birao za ministra. Brzometno napuštanje Parlamenta vladajuće većine bilo je dostojno nekadašnjih vežbi iz serijala „Ništa nas ne sme iznenaditi“ koje je i sam Gašić primenjivao sve dok ga nisu uhvatile kamere. Koliko god da je odlazak te kolosalne ličnosti sa funkcije zaboleo vladajuću većinu, utešno su odjeknule reči samog Gašića, koji je najavio kako će se posvetiti radu u partiji i sprečavanju da dodju na vlast oni koji su uništili ovu zemlju! Da li to Bata Santos najavljuje izborni obračun sa Vučićem i njegovim najbližim saradnicima?
Uoči predstojećih izbora možda nije naodmet znati da postoje čak tri vrste eutanazije. Voljna, kad osoba smatra da je njen život nedostojan življenja, nevoljna, kad osoba nije u stanju sama da odluči da li je za eutanaziju ili ne, i protiv nečije volje, kada se osoba uopšte više ne pita kako želi da završi. S obzirom da je eutanazija u dosadašnjem krivičnom pravu Srbije tretirana kao privilegovani način ubistva, na vama je da sami procenite kojoj grupi pripadate. Da ne bi kojim slučajem, kao poznati tradicionalisti, naprednjaci bili prinuđeni da primenjuju lapot nad svima onima koje ne misle kao oni.
Nećete, valjda, i to dozvoliti? Premijer, ionako, ima već dovoljno briga i obaveza.
Srđan Škoro
srdjanskoro.wordpress.com
