Evo ko beše Olja Bećković

Odgovor Danici Popović, koja verovatno živi u ubeđenju da je njena nedavna pitalica – do danas, inače, još bez odgovora – primer nekakve smelosti.

Danica Popović je svoju prošlonedeljenu kolumnu u „Politici“ naslovila pitanjem, za nju nesvojstveno značajnim: „Ko to beše Olja Bećković?“. Usled čudnovate sudbine dotičnog sastava, najpre stavljenog na sajt „Politike“ pa onda munjevito uklonjenog a zatim trapavo vraćanog, kolumna je izazvala brojne reakcije. Ali, nijedan odgovor. Koliko se dalo primetiti, niko nije Danici Popović pojasnio ko to zaista beše Olja Bećković, autorka trenutno nepostojećeg „Utiska nedelje“.

Red je da se Danici Popović odgovori, zato što se, možda i nesvesno, dotakla nečega što povezuje „Utisak“, medije, Kosovo i Metohiju, Vučića, navijače… Dakle: ko to beše Olja Bećković?

Olja Bećković decenijama beše zaštićeni novinar, ali, otkad joj je uskraćeno da se bavi novinarstvom onako kako ga ona zamišlja u svojoj blaženoj otupljenosti, poslednjih meseci nastupa – takođe ne do kraja svesno – kao zaštićeni svedok. Zaštitu joj, kao i oduvek, pruža slavno očevo prezime.

Gnevna na vasionu zbog toga što joj je „Utisak“ uklonjen iz programa B92, Olja Bećković je tekuće jeseni dala nekoliko intervjua u kojima je zastrašujuće razmere okupacije srpske javne pozornice ogolila ličnim svedočenjima. Evo nekih saznanja, reklo bi se veoma važnih za celo društvo, koja je iznela:

– Gostujući u „Jedan na jedan“ na Televiziji Vojvodine 29. septembra, Olja Bećković rekla je da je njen „Utisak“ bio „jedna od retkih emisija na B92 koja je zarađivala pare“. Već u sledećoj rečenici je otišla još dalje, rekavši da je „Utisak“ bio „najgledanija emisija na tom kanalu“ i u stvari „jedina koja zarađuje i jedina koja je isplativa“. Do dana današnjeg niko sa B92 nije porekao ovo.

– U istoj emisiji ispričala je i da su „razni direktori na različitim nivoima u B92 imali probleme svakog petka, pa kad se vidi koga sam ja najavila onda me zovu telefonom: `Jao, pa je l` moraju ti, je l` može neko drugi, jao pa on će poludeti, jao pa poludeo je`…“. Na pitanje voditeljke Danice Vučenić ko je to ludeo, Olja Bećković je doslovce odgovorila: „Premijer, kome je lako da poludi na svaku takvu besmislicu“.

– Nekoliko dana kasnije, 2. oktobra, na „Al džaziri“ je iznela nagoveštaje da se na B92 svakodnevne vesti u 18.30 često razlikuju od onih prethodno prikazanih u 16 časova, i to upravo zbog političkih pritisaka izvršenih između dve informativne emisije.

– Navela je i da je jedan novinar sa B92, koga je nazvala „dečakom“, bio ukoren zbog toga što je, izveštavajući iz Berlina o poseti Aleksandra Vučića Nemačkoj, rekao da se tamošnja glasila ne zanimaju previše za tu posetu; ta rečenica je, dodala je Olja Bećković, bila izbačena iz izveštaja prikazanog u vestima u 18.30.

– Dana 28. oktobra, Olja Bećković dala je intervju za sajt „Istinomer“, gde je izričito potvrdila da je vlasništvo nad B92 i „Prvom“ pune četiri godine bilo protivzakonito, i to uz prećutnu podršku vlastodržaca (kako onih iz režima Borisa Tadića, tako i ovih iz Vučić-Dačićevog), ali i zaposlenih u tim kućama: „Ako se ne varam, od 2010. godine je isti vlasnik `Prve` i B92. I svi se prave blesavi.“

– Ovo je, od reči do reči, ispričala u intervjuu za „Istinomer“: „Naravno, kad je meni skraćena letnja šema već, kad je iznenada odlučeno da se ide na more, onda su meni takođe nezvanično ali iz menadžmenta `devedeset dvojke` saopštili da je razlog da me oni šalju na more da treba da se donese taj medijski zakon i da je računica da ne sekiramo sada premijera i da ga ne nerviramo dok se to ne obavi. A onda će se navodno od septembra, kad ovaj bude zakonski vlasnik, da će onda od septembra lakše da se diše.“ Sredinom septembra, međutim, Olja Bećković kaže da je pitala nadređene: „Koliko shvatam, zar nije bilo da će sad lakše da se diše? Čime je sad ovaj u šaci kad je sve čisto?“, na šta joj je odgovoreno: „A ne, tek sad će da bude problem, jer tak sad u stvari su vlasniku ispunjene sve želje i tek sad mu duguje i mora da mu vrati sve što mu je obećao.“

– U tom antologijskom 16-minutnom razgovoru, Olja Bećković potanko je predočila kako je u Vučićevo ime, a preko rukovodilaca B92, vršen pritisak na nju po raznim pitanjima, od toga koga će pozvati ili je pozvala u goste, pa do samog sadržaja, tj. onoga što je u njenim emisijama izrečeno. Prepričala je i ljutit telefonski poziv koji joj je Vučić uputio neposredno posle emisije od 22. decembra prošle godine u kojoj je urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković pominjao Vučićevo bračno stanje. Takođe, najmanje u jednom slučaju je, po sopstvenom priznanju, pristala da na zahtev Vučićevog kabineta promeni gosta, kada je ministru u ostavci Saši Raduloviću 26. januara ove godine otkazala učešće i prihvatila da joj sagovornik bude upravo Vučić, koji je tom prilikom obnarodovao raspuštanje Vlade i raspisivanje izbora.

Eto, Danice Popović, to beše Olja Bećković: voljni učesnik bestidne, najmanje šest godina duge lakrdije, koja je od javnog prostora ove države napravila ruglo namenjeno sve daljem i sve strašnijem ponižavanju naroda. Sada kad je, možda prvi put ikada, na vlasti neko s kim se njen otac ne poznaje pobliže, Olja je izgubila sve povlastice koje je dotle razmetljivo uživala, ali nije je za žaliti. Nije, upravo zbog toga što ona sama sasvim nedavno ni glasa nije pustila u podršku najljućim protivnicima ovog istog nasilnika čiji je režim uklonio njenu emisiju: kosmetskim Srbima. To što Olja Bećković proteklih sedmica saopštava u svaku kameru koja sme da je snimi, isto to, ali i mnogo ozbiljnije stvari, Vučiću su u lice sasuli politički predstavnici četiri nepokorne opštine sa severa Kosmeta, kada je, zaštićen desetinama telohranitelja, leta 2013. otišao u Kosovsku Mitrovicu da im drži bukvicu zbog čega moraju da prihvate takozvani „briselski sporazum“. Smrtonosne grehe je Vučiću, takođe u lice, sa skupštinske govornice nabrajao i Marko Jakšić, zbog čega ga je vrli Nebojša Stefanović odstranjivao iz sale. Samo, ni tada, a ni danas, nije u Beogradu bilo kamera spremnih da prikažu sa kakvim zloslutnim istinama Vučića suočavaju ljudi čijim se glavama on kocka u Briselu, Berlinu, Londonu i Vašingtonu.

Olja Bećković je sa svojim gostima tada likovala zbog „briselskog sporazuma“. Nasuprot tome, kosmetski Srbi se ne raduju njenom današnjem zlopaćenju. Nemaju razloga da je žale, ali se i ne vesele njenim nevoljama. Možda biste stoga, Danice Popović, mogli neku sledeću kolumnu da naslovite sa „Ko to behu Srbi sa Kosova i Metohije?“, pa da vidite da li će članak uopšte osvanuti u štampanom ili internet izdanju.

Možda možete tu svoju znatiželju da usmerite i ka rukovodstvu B92. Zreli su za čitav niz neugodnih pitanja. Pod jedan: kako to da niste pohapšeni, čestiti Bi-Bi-Sijevi učenici? Da li ste to na onim vašim čuvenim kursevima u Londonu naučili kako se izbegava krivična odgovornost za kršenje zakona? Da li ste tamo savladali ćutanje o višegodišnjem kriminalu koji sprovodi vaša matična kuća?

Isto tako, gospodo sa B92, da li biste bili ljubazni da nam pojasnite kako vi uopšte preživljavate? Olja Bećković kaže da vam je njen „Utisak“ bio ne samo nagledanija, već i jedina emisija koja zarađuje pare. Vi njene reči ne osporavate. Iz toga proističe da je vaša kuća težak gubitaš, kakav se ne pamti. Po svim ljudskim i božjim zakonima, ako je tačno da nijedna vaša emisija izuzev „Utiska nedelje“ nije donosila zaradu, vi ste odavno morali da nestanete sa tržišta. Pošto niste, može se osnovano sumnjati da vas u etru održavaju sredstva građana Srbije prigrabljena nekakvom, kako vi to volite da kažete, sistemskom korupcijom.

Kad smo već kod korupcije, možda bi, Danice Popović, bilo zgodno da se tim vašim oštrim pitanjima obratite i lično predsedniku Vlade. On je navodno celog sebe uložio u borbu protiv lopovluka, a ovamo kršenje zakona ne samo da pušta, nego ga još i koristi za ostvarivanje političkog uticaja. Kako je to moguće, Aleksandre Vučiću? Šta to beše poštenje?

Najglavnije: Šta to, Vučiću, beše dostojanstvo? Gde vam je bilo dostojanstvo kada ste zvali Olju Bećković da histerišete zbog njene emisije? Ako vaša krhka ličnost ne može da izdrži ni malo slobodnija novinarska ćaskanja, koliko li ste tek poraženi u sučeljavanjima sa stranim državnicima? Šta radite kad vas preslišavaju moćniji od vas, koje ne možete da ućutkate ili uznemirite jednim ljutitim telefonskim pozivom? Na šta spadne vaše lično „dostojanstvo“ kada pregovarate sa Angelom Merkel ili DŽozefom Bajednom? Za razliku od Olje Bećković, koja u spomenutoj emisiji krajem januara za puna dva sata nije smela ni da vam pomene Kosmet (a ni bračno stanje), Merkelova i Bajden sigurno ne izbegavaju da vas rihtaju u vezi sa južnom pokrajinom (verovatno vam se i zbog ženidbe podsmevaju); ako ni Oljinu bezubu drskost niste mogli da trpite pa ste rešili da je uklonite, na šta li sve pristajete kad se nađete naspram onih koji mogu da uklone vas – isto onako kako su, čim im se učinio i najmanje neposlušan, uklonili Tadića?

Pitajte, Danice. Isterajte do kraja to sa „Utiskom nedelje“. Ali, baš do kraja. Nije ovde reč samo o zapadnim parama, koje ste u svojoj kolumni istakli u prvi plan – ovde se radi o srpskim životima. Ako i dalje ne shvatate, evo vam objašnjenja: tim zapadnim novcima iz devedesetih, za kojima žalite, kupovane su srpske glave.

Danas ih, što je najstrašnije, više i ne kupuju. Zapad danas srpske glave dobija za džabe. Vi, posrednici, ispali ste iz posla, ali posao teče. I zato evo još jednog suštinski važnog pitanja: Ko to beše Marko Ivković?

NJega više nema. Stradao je kudikamo ozbiljnije nego, daleko bilo, Olja Bećković. On beše navijač Crvene zvezde, a ubijen je u Turskoj u petak. Izboden je nožem. Probajte, Danice, da utvrdite ko je sve zavrtao taj nož. Pošto izgleda volite da pišete o slobodi glasila, upitajte onda zbog čega beogradski listovi i televizije sada ne pozivaju na oštre kazne za sve koji su ubili Ivkovića, iako su ne tako davno otvoreno pozivali na linč onih koji su navodno bili odgovorni za smrt Brisa Tatona.

Ko to, Danice, beše Bris Taton? Francuski navijač koji je, pod nikad razjašnjenim okolnostima, preminuo u Beogradu septembra 2009. godine. Zbog njegove je smrti tadašnji predsednik države palio sveće na glavnom beogradskom trgu, tadašnji gradonačelnik prestonice proglasio dan žalosti, tadašnja policija izdala nalog za hapšenje čak 14 osoba (od čega je 12 i uhapsila), a tadašnje sudstvo ih munjevito osudilo za prvostepeno ubistvo – iako dokazi i svedočenja ukazuju na to da niko od njih nije ni pipnuo Tatona, a da jedan od osuđenih uopšte nije ni učestvovao u tuči. Setite se Brisa Tatona, Danice, pa uporedite ondašnje razapinjanje pohapšenih mladića, i Beograda, i Srbije, sa današnjim skoro pa mukom koji prati Ivkovićevu pogibiju.

Svašta se u ovih pet godina promenilo. I vlast, i opozicija. Ista su ostala samo glasila, ta o kojima vi, Danice, pokušavate da pišete kao bajagi pravednički, ali tragično omašujete zato što sve svodite na Olju Bećković. Ostala je i robija, na kojoj se, bez ijednog dokaza da su počinili delo za koje su osuđeni, još uvek nalaze žrtvovani mladići, izuzev onog jednog koji nije ni učestvovao u tuči, a koji je tek nedavno, posle pet godina u zatvoru, pušten na uslovnu slobodu.

Šta to beše godina, Danice? Koliko to beše pet godina?

Koliko beše 11 i po godina, onih što je Haški tribunal bespovratno oteo Vojislavu Šešelju, da bi ga sad izbacio bez presude, ali sa najtežim oblikom kancera?

Koliko beše 15 godina, Danice? Pre 15 godina, bili smo država odlučna da ratuje protiv nikad veće sile i nepravde, zato što nismo hteli da se predamo bez borbe. Tada smo imali vojsku, imali smo pilote koji radije hrle u sigurnu smrt nego da pogaze datu zakletvu. Danas, pošto smo tu vojsku isporučli Hagu da joj sudi kako mu se prohte, imamo pomahnitale političare i urednike koji strepe od njihovih poziva. Eto to su nam podarili vučići, tadići, bećkovići, žarkovići i ini.

Zato bi, Danice, možda najbolje bilo da u sledećoj kolumni postavite pitanje svih pitanja: Šta to beše Srbija?

Miodrag Zarković za KM Novine