U svom izveštaju Marti u više navrata optužuje ne samo Amerikance, već i ostale zapadne i UN strukture koje su nad Kosovom, u vreme kada su se odigravali ovi strašni zločini protiv- pre svega srpskih civila i srpskih ratnih zarobljenika i konsekventno nad životima ljudi koji su živeli na toj teritoriji- posedovali neograničenu kontrolu; kao i odgovornost i obaveze prema međunarodnim konvencijama da zaštite civilno stanovništvo pod svojom okupacijom.
Ovde se pokazuje da kada su u pitanju Srbi, ti međunarodni faktori su odlučili ne samo da ignorišu, već i da zataškaju zlodela protiv srpskog naroda, a malobrojne nekorumpirane Zapadne zvaničnike koji su pokušali da obelodane tu zaveru – jednostavno ućutkaju. Kako je Marti ovde opisao, ti zločini su se dešavali dugo vremena nakon zvaničnog prestanka ratnih aktivnosti NATO-a prema suverenoj jugoslovenskoj (srpskoj) državi.
Kako ćemo ovde saznati, Amerikanci su svesno izabrali da, zarad potpune fizičke i političke kontrole otete srpske zemlje, ne samo podrže svog korumpiranog „minijona“ Tačija, već i svesno zataškaju njegove teške ratne zločine, zločine protiv humanosti, i mafijaške kriminalne aktivnosti.
Ovaj izveštaj takođe ukazuje i na opstrukciju i nekompetentnost samog Haškog tribunala koji je takođe aktivno sudelovao u zataškavanju ovih zločina. To sve ne treba da nas čudi, ako znamo da je Haški tribunal uspostavljen pre svega kao „pobednički sud“ Zapadnih sila, i da mu je prevashodna funkcija da dokaže „genocidnost“ srpske nacije, kako bi na taj način zataškao ilegalnost NATO rata protiv srpskih entiteta u bivšoj Jugoslaviji i vlastite (Zapadne) ratne zločine.
Sva je sreća da na Zapadu još uvek postoje ljudi sa moralnim i profesionalnim integritetom poput gospodina Martija, kojima je istina a ne prljava kolonijalna politika, u prvom planu.
Slede ključni delovi izveštaja- ovde moramo da upozorimo da zbog grafičkih detalja, maloletne osobe i osobe sa slabim živcima ne bi trebalo da čitaju ovaj dokument:
U uvodnom delu izveštaja se kaže da je Evropski parlament izuzetno zabrinut zbog nalaza bivšeg tužioca Haškog tribunala, koji je saznao da su ozbiljni zločini počinjeni u vreme kosovskog konflikta, uključujući trgovinu ljudskim organima, zločini koji su ostali nekažnjeni i nisu predmet nijedne ozbiljne istrage.
Ovde se takođe navodi da su ti zločin bili počinjeni protiv Srba (koji su ostali na Kosovu po okončanju rata 1999) od strane terorističke OVK. Dalje se navodi da je, prema informacijama Evropskog saveta, konačno otpočela kriminalna istraga i da bezbrojne „čvrste i konvergentne indikacije potvrđuju da su Srbi, i Tačiju nelojalni kosovski Albanci, držani zatočeni u tajnim zatvorima pod kontrolom OVK u severnoj Albaniji, gde su bili izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu, pre nego što bi bespovratno nestali.“
Takođe u izveštaju se navodi da postoje dokazi – da su u periodu neposredno posle rata: „u jednoj klinici na albanskoj teritoriji, u blizini mesta Fuše-Kruje, zatočenicima „odstranjivani“ delovi tela, da bi isti bili poslati u inostranstvo radi „transplantacije“.
„Ta kriminalna aktivnost, nastala u haosu koji je vladao regionom, inicirana i rukovođena od strane vojnih lidera OVK, povezanih sa organizovanim kriminalom, u malo izmenjenim formama, se nastavlja i danas, kako je to dokazano u istrazi EULEKS-a u vezi sa slučajem klinike Medikus u Prištini.“
Marti dalje kaže – da iako su postojali veoma konkretni dokazi trgovine ljudskim organima početkom decenije, međunarodne snage koje su okupirale Kosovo „nisu smatrale neophodnim da sprovedu detaljnu proveru gornjih činjenica, ili su to činili nepotpuno i površno.
“Što ukazuje na samo jednu stvar- namerno zataškavanje ove krvave afere“- ističe Marti.
On dalje navodi da je inicijalna istraga od strane Haškog tužilaštva bila praćena veoma zabrinjavajućim činjenicama, kako se u izveštaju doslovce navodi- „u toku inicijalne istrage mesta izvršenja zločina, sa ciljem otkrivanja dokaza o trgovini ljudskim organima, istraga je naglo prekinuta.»
„Dokazi koji su prikupljeni u mestu Ripe u Albaniji su uništeni, i zbog toga nisu bile moguće daljne analize. Posle toga nije bilo dodatnih pokušaja da se ovaj slučaj istraži, niti je ovaj slučaj ikada više ozbiljno razmatran, kako je bivša tužiteljka Haškog tribunala izjavila, te je zbog svega toga smatrala da to mora da obelodani javnosti u svojoj knjizi.“
ŽUTA KUĆA- UNMIK ISLEDNICI 2003
U ovom citatu se jasno vidi da optužbe za zataškavanje ovih zločina dolaze i od strane bivše haške tužiteljke Karle Del Ponte i istražitelja Dika Martija. Marti u nastavku direktno optužuje međunarodnu zajednicu (što se odnosi na Zapadne sile koje su imale kontrolu nad okupiranim Kosovom) da su, po njegovim rečima- „…dale prednost pragmatičnom političkom pristupu, gledajući samo da promovišu kratkoročnu stabilnost bez obzira na cenu (i ovaj put je to bila cena u srpskim glavama) žrtvujući najvažnije principe pravde.“
Isuviše dugo ništa nije urađeno da se ispitaju dokazi koji su ukazivali na zločine OVK prema srpskim civilima i nekim Albancima. U stvari, odmah po okončanju rata, OVK je imala bukvalno totalnu kontrolu na terenu, gde su mnogi „stari računi naplaćivani“ između raznih frakcija, a onima koji su smatrani izdajnicima zbog saradnje sa srpskim vlastima ,presuđivano je po kratkom postupku bez ikakvog procesa.“ I to sve pod nosom NATO okupatora!
Dalje se navodi da je Euleks od korumpirane UNMIK administracije nasledio haos, koji se ogledao u namerno uništenim, ili izgubljenim dokazima i arhivama, oštećenim ili nekompletnim dokumentima, naročito vezano za najteže zločine prema Srbima.
Marti: „Konsekventno, veliki broj zločina će zbog toga ostati nekažnjen. Nikakva ili nekompletna istraga je vođena o organizovanom kriminalu i njegovim vezama sa kosovskim političkim institucijama, a naročito u slučajevima zločina protiv Srba.“
“Po Martiju ta tema je i dalje strogi „tabu“ na Kosovu, i o njoj ako se i govori, to se čini privatno i veoma oprezno.
U nastavku izveštaja se navodi:
„Tim međunarodnih tužilaca i islednika u okviru EULEKSA, koji je zadužen da istraži optužbe o zločinima protiv humanosti, naročito u vezi trgovine ljudskim organima, je napravio određeni progres, naročito u oblasti dokumentovanja postojanja tajnih zatvora OVK u severnoj Albaniji, gde su nehumani postupci i ubistva nad (srpskim) zatočenicima počinjeni.“
Takođe se navodi da ta istraga u svom radu nailazi na opstrukciju albanske vlade.
„Evropski parlament snažno potvrđuje svoje opredeljenje za potrebom da se povede beskompromisna borba protiv nedodirljivosti gornjih počinicaca najtežih kršenja ljudskih prava, i naglašava da činjenica da su ti zločini počinjeni u vreme ratnog konflikta, ne može nikada da opravda prethodne odluke da se obustave postupci protiv onih koji su počinili takve zločine (pogledaj rezoluciju 1675(2009)).“ Kaže se u nastavku ovog izveštaja.
vladimir-vukcevic-hasim-taci-zuta-kuca-trgovina-organima-kosovski-albanac-t-1347220340-206604
Marti nastavlja sledećim rečima:
„Ne može i ne sme da postoji jedna pravda za pobednike, i druga za gubitnike. Gde god da se desi konflikt, svi kriminalci moraju da budu krivično gonjeni i suđeni za svoje zločine, bilo kojoj strani da pripadaju i bez obzira koju političku ulogu imaju. Najosetljivivije i najbolnije pitanje koje ostaje otvoreno je pitanje nestalih osoba…ovde mora da se doda da je od oko 500 osoba koje su nestale po dolasku KFOR trupa 12-og Juna 1999, oko 100 je bilo kosovskih Albanaca, a oko 400 Srba.“
U nastavku se tvrdi da je posebno zabrinjavajući nedostatak saradnje kosovskih albanskih vlasti, koje sprečavaju iskopavanja potencijalnih masovnih grobnica na Kosovu i na druge načine ometaju istragu, a posebno njihov omalovažavajući stav prema pronalaženju oko 500 osoba (Srba) nestalih po okončanju konflikta.
Naglašava se da radna grupa za pronalaženje nestalih osoba, sastavljena od EULEKS-a i međunarodnog Crvenog Krsta zahteva iskrenu podršku svih međunarodnih faktora da bi uspešno otklonili nepoverenje na obe strane – „Jedino prava istina i prilika porodicama žrtvi da dostojno odaju poštu svojim najdražima – je ključni preduslov za proces pomirenja i mirnu budućnost na Balkanu.“
U nastavku „Evropski parlament poziva: sve članice Evropske Unije i ostale zainteresovane države, da stave na raspolaganje EULEKS-u svu logističku i kadrovsku pomoć u stručnjacima, da bi mogli da se uspešno nose sa izuzetno kompleksnom i važnom ulogom u kojoj su se sada našli – da se EULEKS-u daju jasni zadaci i politička podrška sa najvišeg nivoa da bi se borili protiv organizovanog kriminala, da bi pravda prevladala, bez obzira na političke posledice – i da se odvoje sva sredstva i resursi da bi se uspostavila efikasna zaštita svedoka.“
Od EULEKSA se zahteva da nastavi istražne radnje prema svima, bez obzira koju političku ili državnu funkciju zauzimaju, i bez obzira na etničko poreklo žrtvi, kao i da učine sve da rasvetle sve kriminalne otmice ljudi, indikacije o trgovini ljudskim organima, korupciju i povezanost između kriminalnih grupa i političke elite..“
Onda se ponovo naglašava da EULEKS mora da učini sve da zaštiti svedoke u ovom postupku, i da stekne njihovo poverenje. Od Haškog tribunala se zahteva da potpuno sarađuje sa EULEKSOM, naročito u obelodanjivanju informacija i dokaza koje imaju u svom posedu, a tiču se ovih zločina u okviru jurisdikcije EULEKSA.
Od kosovskih albanskih vlasti se zahteva da bespogovorno sarađuju sa EULEKSOM i Srpskim vlastima, bez obzira na poznato (ili pretpostavljeno) etničko poreklo žrtava. Daju se instrukcije EULEKSU da preduzme akciju da bi ostvario pravosudnu saradnju sa albanskim vlastima u vezi OVK kampova u severnoj Albaniji. Ovde se posebno naglašava potreba da se navedeni tajni zatvori OVK u Albaniji detaljno istraže i svi relevantni dokazi vezani za trgovinu ljudskim organima prikupe.
Na kraju uvodnog dela ovog izveštaja se zahteva od svih članica Saveta Evrope i država posmatrača da: „Odgovore bez ikakvog otezanja svim zahtevima za pravosudnu saradnju od strane EULEKSA i Srpskih državnih organa u okviru važeće istrage ratnih zločina i trgovine organima.“ Da bi Marti nastavio- „Opstrukcija takvih zahteva i svako odlaganje u pružanju odgovora bilo bi nezamislivo i neće se tolerisati, s obzirom na važnost i hitnost međunarodne saradnje u rešavanju ovih ozbiljnih i opasnih krivičnih dela.“
Posebno se zahteva saradnja zemalja članica u zaštiti svedoka, za koje će biti potrebno obezbediti novi identitet u stranim zemljama. Ovde se vidi da je Marti izvukao pravilne zaključke iz haškog slučaja zločinca Haradinaja (koga je Hag privremeno oslobodio „da bi organizovao likvidaciju svedoka“?).
U poslednjem pasusu uvoda, Marti naglašava da je Evropski parlament svestan ozbiljnosti trogovine ljudskim organima širom sveta, pri čemu se krše osnovni principi ljudskih prava i dostojanstva- da bi se nakraju pozvao na zajednički dokument Saveta Evrope i UN, objavljen 2009, gde se naglašava potreba za međunarodnim legalnim aktom i krivičnim zakonima, kojima bi se ubuduće omogućila bolja zaštita žrtvi, kao i krivično gonjenje počinilaca ovakvih monstruoznih dela…
(Iz knjige „(Pro)Zapadni Zločin“, IV prošireno izdanje, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)
