Evropska unija i dalje nema alternativu

1
781

angelaEvropska unija, sa svim svojim manama, i dalje je najbolji put kojim Srbija može da ide, saglasni su učesnici tribine koju su Dojče vele i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda.

Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi – tako je pre deset godina glasila poruka Samita lidera EU koji je održan u Solunu. „Iz današnje perspektive radi se o velikom razočaranju, radikalnom produženju rokova za evropske integracije i Srbije i drugih zemalja“, rekao je Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, na podijumskoj diskusiji koju su DW i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda. „Došlo je do razbijanja iluzija i, iako ceo proces nije stao, čekaćemo dugo na priliku kakvu će Hrvati dočekati u nedelju uveče, odnosno u ponedeljak ujutro“, smatra Teokarević.

Deset godina od solunskog obećanja Srbija ima principijelnu podršku da počne pregovore o pristupanju EU, ali će na konkretan datum – po svemu sudeći – morati da pričeka do januara i da do tada na terenu primeni ono što su na papir stavili Ivica Dačić i Hašim Tači. „Moramo da priznamo da mi i dalje nemamo primenjen sporazum sa Prištinom koji je potpisan u aprilu“, konstatuje Teokarević.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanstke studije, veruje da je, uz sve teškoće, deset godina bio realan okvir u kojem Srbija može da stigne do pregovora sa EU. Navodi prepreke u vidu pobune Albanaca na jugu Srbije, pitanja Crne Gore, ubistva prvog reformskog premijera i novog statusa Kosova. „Nije mi jasno zašto se ovih dana državni vrh buni protiv mogućnosti da se održi još jedan Samit EU i da Savet još jednom pogleda kako teče implementacija sporazuma Beograda i Prištine. Ako su srpske vlasti iskreno ušle u taj proces, ne bi trebalo da ima problema“, kaže Milićeva.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Nemci su danas „negativci“

„Nemci su skeptični dok ne vide rezultate i to možemo da zahvalimo ponašanju pojedinih političara iz Beograda“, smatra Dragoslav Dedović, glavni urednik redakcije DW na srpskom jeziku. On podseća da je Angeli Merkel još 2011. u Beogradu obećano ukidanje paralelnih struktura na Kosovu, ali da to administracija Borisa Tadića nije uradila.

Dedović smatra i da izbori koji u septembru čekaju Nemačku igraju značajnu ulogu – vlada Angele Merkel ne želi da se učini ranjivom u predizbornoj kampanji i konačnu odluku prebacuje na sledeći saziv Bundestaga. „Zato Berlin kaže ‘da, ali’ što znači da, ako sve bude u redu, u januaru novi Bundestag samo treba da kaže konačno ‘da’.“

Drugačiji stav izneo je pisac i kolumnista Vladimir Kecmanović koji se pita „kakva je to zajednica ravnopravnih naroda u kojoj o nekoj konkretnoj odluci – recimo o datumu za Srbiju – odlučuje parlament ili Bundestag jedne zemlje?“

Jelena Milić primećuje da je ovih dana u srpskoj javnosti Nemačka prikazana kao bad guy, ali podseća da je ranije i Holandija predstavljana kao kočničar zbog insistiranja na saradnji sa Hagom. „Videćemo kada na red dođe pitanje bugarske manjine ili rumunskih crkava, onda ćemo shvatiti da nije u pitanju Bundestag nego konsenzus svih zemalja“, navodi ona.

Vanredni izbori izvesni

Evropske integracije su poslednjih nedelja smeštene u jednu jedinu reč – datum. Učesnici diskusije saglasni su da je taj famozni datum tesno povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora u Srbiji. „Ova vlada je uspešna i u tome koliko je menjala realnost – naročito u odnosima sa Kosovom – a još je uspešnija u prikazivanju svog uspeha“, kaže profesor Teokarević. Dodaje da srpska vlast traži neku vrstu medalje, koja bi konkretno mogla da predstavlja pobedu na sledećim izborima. „Zato mislim da su izbori mogući i pre i posle datuma“, kaže on.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Srpska vlast od potpisivanja briselskog sporazuma govori da je uradila sve što je u njenoj moći i da je zaslužila datum. Tako se stvara win-win situacija, primećuje Dragoslav Dedović. „Ako ne dobiju datum onda mogu da okrive Brisel i Berlin i da, poput Dačića, kažu da smo prevareni – i sa tim idu na nove izbore. Ako dobiju datum, onda će reći da su uspešni – i sa tim će ići na izbore. U svakom slučaju mogu da računaju sa podrškom biračkog tela“, dodaje Dedović.

Dojče vele, 27. 06. 2013.

Nemanja Rujević

1 KOMENTAR

  1. „Evropska unija i dalje nema alternativu“ , ne želim nikog da vređam niti želim da se neko uvređenim oseća , samo želim da iznesem moje mišljenje a to je :
    1. Evropska unija (njene vodeće zemlje) su učestvovale u uvođenju i sprovođenju ekonomskih sankcija prema našoj zemlji (ma kako se ona tada zvala). Ekonomske sankcije su naveći stepen neprijateljstva pre objave rata i ulaska u rat. Neki analitičari i istoričari smatraju da su ekonomske ili bilo koje druge sankcije „tiha“ objava rata.
    2. Evropska Unija je učestvovala , zajedno sa Amerikom u bombardovanju naše zemlje (oružanom napadu bez objave rata ali su to nagovestili mnogobrojnim ultimatima).
    3. Evropska Unija je zajedno sa Amerikom učestvovala u razaranju i rasparčavanju moje zemlje. Najsveži primer je dugogodišnje svestrano zalaganje Evropske Unije da se od Srbije prizna oduzimanje Kosova (Što je i aktuelna vlast u Srbiji i uradila).
    4. Zemlje sa slabo razvijenom industrijom i privredom kada uđu u Evropsku Uniju njihova industrija i privreda nije u stanju da se izbori sa konkurencijom najrazvijenijih zemalja Evropske Unije (kao što je Nemačka, Francuska i Engleska) i dolazi do još većeg propadanja nacionalne privrede. Tipičan primer su Bugarska, Rumunija, Mađarska pa i Slovenija a tu je i Grčka itd … Te zemlje su uglavnom postale izvori sirovina za Nemačku industriju i tržište za robu iz najrazvijenijih zemalja Evropske Unije.
    5. SAMO NESPOSOBNO, KORUMPIRANO (podmićeno) ILI NA NEKI DRUGI NAČIN PRIMORANO, DRŽAVNO RUKOVODSTVO (predsednik i vlada) neke male nerazvijene zemlje (kao što je naša) će svojski želeti i nastojati po svaku cenu da uđu u članstvo Evropske Unije kako bi pre svega zaštitili svoje lične i druge interese ali ne i interese države i nacije kuju predstavljaju i u čije se ime odvijaju sve njihove aktivnosti.
    6. O poboljšanju privrednog ambijenta u Srbiji se priča od vremena kada je nasilno smenjen predsednik Slobodan Milošević (dakle od 2000 godine). Od tada pa do današnjih dana svaka vlada se „zalagala“ za poboljšanje privrednog ambijenta. Rezultat je sasvim suprotan tj. svaka vlada je sve više i više pogoršavala privredni ambijent tako što je vršila novo zapošljavanje partijskih ljudi u državne institucije i na taj način je stvorena ogroman vrlo nefikasan državni aparat koji po evropskim merilima ima 6 do 7 puta veću državnu administraciju a po svetskim normama Srbija ima 11 puta veću državnu administraciju nego što je potrebno. Stalno se uvode novi porezi i povećavaju postojeći (primer za to je PDV). Usput najviši državni organi svesno i smišljeno vrše obmanu javnosti u Srbiji da su ukinuli preko 130 fiskalnih nameta na privredu i da su na taj način rasteretili privredu. Obmana je u tome što su zaista ukinuli određene namete ali koji nisu u velikoj meri uticali na opterećenje privrede ali su povećali PDV i doneli nove namte koji značajno opterećuju privredu. Ukupno gledano sada je privreda opterećenija pre nego što je vlada preduzela ovu meru.
    7. „Evropska unija i dalje nema alternativu“ je po mom mišljenu pre svega NEISTINA u pravom smislu te reči. Ko to tvrdi i ko to govori ili je zlonameran ili vrlo nepošten (neiskren) ili ima problema sa zdravljem (mentalni i psihički poremećaji).
    8. Postoji jedna narodna poslovica „Uzdaj se use i u svoje kljuse“ . Umesto da se vreme i energija vlade i predsednika usredsrede na poboljšanju privrednog ambijenta a što podrazumeva smanjenje državne uprave i potrošnje države kao i redukciju svih zakona i propisa koji negativno deluju na privredni ambijent, oni uzalud rasipaju vreme i energiju ustvari štetno troše vreme i energiju nostojeći da Srbiju uvedu u članstvo Evropske Unije što je VRLO POGUBNO ZA SRBIJU U CELINI I ZA NJENU PRIVREDU I INDUSTRIJU.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime