Evropski zid i azilantske igre

1
563

Azilanti-iz-SirijeSrbija mora da zaštiti svoje građane od sve učestalijih problema sa grupama azilanata. Moramo da napravimo razliku između izbeglica koji sa porodicama tragaju za boljim životom i onih koji su spremni da kradu i otimaju. Potrebno je izmeniti zakonodavstvo i pooštriti kazne za ilegalni prelazak granice kako bi građani Srbije bili zaštićeni od kriminalaca koji su se pomešali sa izbeglicama.

Glavno je pitanje zašto migranti dolaze upravo u Srbiju. Kada uđu u Grčku koja je članica Evropske unije, zašto ne nastave kroz Bugarsku, takoče članicu EU, i tako olakšaju put do odredišta? Zašto, umesto toga, ljudi koji ih ilegalno transportuju biraju prolaz kroz Makedoniju i Srbiju, iako znaju da ih na kraju puta čeka zid EU. Tačnije, mađarska žica prema Srbiji.
Odgovori na ova pitanja su sažeti u jednu tačku: nejasan stav našeg zakonodavstva prema tom problemu. Bugarsko zakonodavstvo mnogo oštrije sankcioniše ilegalni prelazak granice, do tri meseca zatvora. Istovremeno, u Srbiji oni koji budu uhvaćeni u ilegalnom prelasku, provedu u zatvoru desetak dana.

Posledica toga je da na severu, u Vojvodini, imamo sve više problema. Ugrožena je bezbednost građana Srbije, a posebno dece. Ugrožena je imovina, red i mir. Veliku štetu trpe i lokalne samouprave. A samo zato što Srbija nije umela da zaštiti svoj integritet. I na kraju, najveća lavina kritika padne na Balinta Pastora samo zato što je skrenuo pažnju na ove probleme. Iako nasi gradjani na severu Srbije iz hriscanske samilosti pomazu azilantima davajuci im hranu, pice, odecu i lekove, uprkos tome sto i sami teško žive, to ne znaci da probleme ne treba nazvati pravim imenom i ponuditi rešenja.

Tako bismo dokazali solidarnost prema azilantima, ali pre svega odgovornost prema našoj državi.

Da Vas podsetimo:  Rat i dalje naš najveći strah

Drugi aspekt problema je dugoročno ekonomski. U prvom polugodištu, azil je zatražilo je više od 35.000 izbeglica iz Azije i Afrike, a procenjeno je da će do kraja godine taj broj narasti do 100.000. Troškovi Srbije za tražioce azila godišnje bi porasli do 150 miliona evra. I to u zemlji gde svaki deseti građanin živi u teškom siromaštvu.

Treći i potencijalno najpogubniji aspekt je očigledna divesifikacija stanovništva. Stanovništvo Srbije polako nestaje, više ljudi umre nego što se rodi. Procenjuje se da je od prošlog popisa stanovništva, a koji je sproveden pre samo četiri godine, Srbija izgubila oko 150.000 stanovnika. Istovremeno, evropski zid na mađarskoj granici ima za cilj zadrži izbeglice u Srbiji.

Nedostatak regulative je najpogodnije tlo za ostvarenje toga.

Imamo obavezu da pomognemo azilantima, ljudima koji su pobegli od ratnih požara ili bede, i na tom putu dočekali zid EU.

Ali jedno je ljudska solidarnost, a drugo je prepuštanje sopstvenih građana kriminalnim grupama, bezakonju i anarhiji. Izmenimo propise, pooštrimo kazne i zaštitimo svoje građane.

Aleksandar Đurđev

intermagazin.rs

1 KOMENTAR

  1. Ko poznaje istoriju dobro zna da je muslimanska istorija i verski modus vivendi sadržan u migraciono invaziji i teritorijalnoj ekspanziji raznim sredstvima. Takva je cela njihova istorija- potraga za novim prostorom kojim će ugađati sebi, počev od prelaska Muhameda iz meke u medinu do danas. Nama bi trebalo da bude poznata ova činjenica ne samo iz istorije već i iz viševekovnog iskustva pa je čudno da se ta istorijska osobenost ove populacije meša i poistovećuje sa bežanjem i menjanjem staništa koje karakterišu sasvim drugačiji uzroci i uslovi nastanka ispoljeni kod hrišćanske ili neke druge kategorije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime