Evropsko putovanje unazad

0
507

9ukrain_esFinansijski krah koji je zadesio Ukrajinu otkako je naglo zaokrenula svoj brod u pravcu Evropske unije, mogao bi da posluži kao paradigma političke ostrašćenosti koja umesto u proklamovanu svetlu budućnost, vodi zemlju pravo u ekonomsko potonuće.

Naime, kada je nova vlast u Kijevu poželela „hleba preko pogače“, i sa izrazom gađenja odgurnula od sebe nerealno jeftini ruski gas i ruski kredit od 15 milijardi dolara, suočila se sa ekonomskim pokazateljima koji se nikako ne mogu nazvati blistavom evropskom perspektivom. Radi se o tome da je inflacija u Ukrajini podivljala i sada iznosi oko 15%, a ukupni fiskalni deficit je već premašio 28 milijardi dolara. Tragičnu sitiuaciju u tamošnjoj privredi je potvrdio i švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, kada je pre nekoliko dana kratko i jasno konstatovao – da je Ukrajina bankrotirala.

On je još doslovno dodao da je „situacija zaista loša“, i naposletku je samo izrazio običnu nadu da će se situacija poboljšati uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. A taj isti MMF nije bio nimalo milostiv prema Ukrajini, već je kao uslov za bilo kakvu pomoć Kijevu zahtevao da se za građane Ukrajine drastično podigne cena gasa, a takođe i da se smanje plate i penzije i otpusti veliki broj ljudi.

Međutim, ako se za Ukrajinu na osnovu tih početnih poražavajućih pokazatelja može samo pretpostavljati šta bi joj u finalu donelo priključenje Evropskoj uniji u nekoj dalekoj perspektivi, onda se u slučaju Hrvatske ne treba ništa nagađati, nego je dovoljno osvrnuti se na konkretne rezultate njene prve godine članstva u Uniji. Ako se možemo pouzdati u engleski časopis „Ekonomist“ i mišljenje njegovog konsultantskog sektora, Hrvatska se posle prve godine u okviru Evropske unije nalazi po ekonomskim pokazateljima među deset najgorih zemalja na svetu, a to znači po visini bruto domaćeg proizvoda, inostranog duga i nezaposlenosti.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili izdržimo još malo

Osim toga, po pisanju „Večernjih novosti“, ulazak u Evropsku uniju je njenim građanima doneo samo razočaranje, s obzirom na ogroman odlazak kvalifikovanih stručnjaka u inostranstvo, a mnogobrojni nezaposleni više ne mogu da ostvare ni pravo na dosadašnju skromnu novčanu pomoć. Takođe, kako se navodi – kultura dobija manje novca nego ikada u istoriji, a sudbina najvećeg hrvatskog preduzeća, naftne kompanije INE je i dalje neizvesna. Prema tome, barem ako je suditi po ekonomskoj situaciji u dve navedene zemlje, onda bi se bez mnogo dvoumljenja moglo zaključiti da podizanje životnog standarda, iako se baš ono najčešće pominje, otpada kao glavni adut za okretanje prema Briselu.

Zapravo, to je u trenutku iskrenosti potvrdio i sam vršilac dužnosti ukrajinskog premijera Jacenjuk, kada je u suštini priznao da će na evropskom putu život biti samo još gori i teži. Naime, on je otvoreno izjavio da su „udvostručenje cene gasa za domaće potrošače, smanjenje državnih penzija i plata, veliki pad privrednog rasta i dvocifrena stopa inflacije – cena za nezavisnost“. Jedino se pri tom postavlja pitanje – nezavisnost od čega? Međutim, ako je mislio na nezavisnost od boljeg života, onda nema sumnje da je bio u pravu.

Ratko Paić

Glas Rusije

like-button.net here

wordpress-themes.org her

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime