Fajnenšel Tajms o Vučićevim “dostignućima”

1
779
Foto: pixabay

“Nijedan Aleksandar koji je vladao Srbijom nije živ sišao s vlasti”, rekao je Aleksandar Vučić za jučerašnje (onlajn) izdanje  Fajnenšel Tajmsa. U članku Bena Hola i Lajonela Barbera, sledi podsećanje na ubistvo Zorana Đinđića 2003. godine, koji je, kako se sugeriše, najverovatnije bio žrtva organizovanog kriminala.  Ako se setimo onog Vučićevog “predskazanja” s početka njegove “napredno-premijerske” karijere, kada je slutio da mu se “približilo” i da “zna kako će završiti”, moglo bi se zaključiti da srpski predsednik ima ili nekakve natprirodne moći ili je u pitanju nekakav, još nedovoljno istražen psihološki “fenomen”, koji bi se mogao nazvati – metkofobija. A možda je samo pogledao film “Zagrizi metak” ili je video nedavni tekst Ivana Maksimovića (KM Novine), u kome se “licitiralo” nekakvom “metkovnom” medicinom.

Srbija je za dopisnika FT iz Beograda jedna “država klackalica”, koja se vekovima “klatila” između evropskih sila, Rusije i Otomanske carevine (Turske).

Naravno, FT podseća svoje čitaoce da je predsednik Srbije isti onaj čovek koji je 1995. godine u Narodnoj skupštini rekao: “Za svakog ubijenog Srbina ubićemo 100 muslimana”. Ne zaboravlja se ni Vučićevo učešće u vladi Srbije, kada je, pod Slobodanom Miloševićem, bio ministar informisanja. Za Slobodana Miloševića kratko se kaže da mu je suđeno za ratne zločine, te da je podržavao “srpski ekspanzionizam”. Zapravo, ovakav opis Vučićeve političke karijere koristi se konstantno, kao vid psihološkog pritiska na srpskog velikog vođu. To jeste, Alek u svakom trenutku treba da bude svestan, da bi se i za njega, u svakom času, moglo naći jedno slobodno mesto u Ševeningenu. Ucena Haškim kazamatom najjači je adut zapadnih moćnika. Otuda, ne treba se čuditi zašto su i kako su na vlast u Srbiji dovedeni Tomislav Nikolić (setimo se izmišljene optužbe Bebe Popovića i Nataše Kandić za ubijanje baba u Antinu) i Aleksandar Vučić.

Ovaj uvodni deo članka posvećenog srpskom predsedniku svakako je neizbežan informativni  “arsenal”, kojim se obavezno služe svi zapadni novinari. To je mustra koja se mora neizbežno slediti, ukoliko neko (pa i Ben Hol i Lajonel Barber) želi da “objektivno” informiše zapadnu javnost.

Sada sledi još jedan važan deo “srpske političke istorije”, onaj iz 2008. godine, kada je došlo do cepanja Srpske radikalne stranke i kada je oformljena Srpska napredna stranke. “Počeo sam da se pitam da li su one ideje (radikalne) jedine za koje je vredno boriti se”, kazao je Vučić novinaru Fajnenšel Tajmsa. Iskočivši iz svoje “šarene prošlosti”, Vučić je nenadano obrnuo ćurak i postao vatreni zagovornik Evropske unije, isto onako, a možda i više, nego što je nekada bio njen protivnik. Hol i Barber nisu stigli da ovde konstatuju da se čuda dešavaju, niti su ulazili u analizu odakle takva čuda stižu. Jedino su dodali, kako je Vučić svojim zaokretom ka EU dokazao da je Srbija “oslobođena noćne more” iz Miloševićeve ere, koja je bila opterećena (čime bi drugim?) “fanatičnim nacionalizmom”, pre svega, a potom “hipeinflacijom i podivljalim gospodarima rata”.

“Još jedan (novi) rat bi razrušio državu i uništio budućnost srpskog naroda”, kaže Vučić tugaljivim tonom, kao da je zaista zabrinut za sudbinu zemlje na čijem čelu se trenutno nalazi. U stvari, predsednik Srbije na ovakav način tuguje nad vlastitom sudbinom. Eto, primećuje FT, problem je u tome, da se Srbija ne može kvalifikovati za prijem u Evropsku uniju, ako najpre ne reši pitanje (problem) Kosova i Metohije, odnosno, natovsko-šiptarske paradržave Kosova. Ali, to izgleda nije lako uraditi, jer se veliki broj Srba takvom secesionizmu “tvrdoglavo opire”; naime, Srbi drže da je Kosovo mesto rođenja srpske nacije i Srpske pravoslavne crkve.

Onda, Vučić odlučuje da se, valjda, malo pohvali svojom odanošću nacionalnoj ideji, pa kaže: “Opsednut sam Kosovom!” Ali, odmah iza toga, predsednik se vraća svojoj indisponirano-defetističkoj pozicij, žaleći se, da “bez rešavanje tog problema (kosmetskog), sve ono što je postigao biće neodrživo”. Tome je još dodao, kao da se nalazi nasred uzburkanog, olujnog mora: “Prva kriza će nas ubiti!”  Nažalost, FT se nije dalje udubljivao u to šta je to sve predsednik Srbije postigao i šta bi od takvih “postignuća” moglo da bude ugroženo, ukoliko Vučić ne bi fanatično tražio “kompromisno rešenje”. U realnosti, svako zdrave pameti, jasno vidi da iza Vučića ostaje samo pustoš i takva perspektiva zemlje, da će u njoj uskoro živeti samo oni koji nemaju mogućnost da se iz nje isele ili oni koji će, fanatično, i na vešalima uzvikivati Vučićevo ime.

Animiranje srpske javnosti (onog naivnog dela), koja i danas veruje da Zapad ruši Vučića. Foto: skrinšot naslovnih strana Informera

U tekstu se napominje da kancelarka Merkel veruje u Vučića, očekujući da on Srbiju “poevropi”, odnosno, uvede je u “evropski mejnstrim”; drugim rečima, od predsednika Srbije se očekuje da “civilizuje” Srbiju i onda je, takvu, uvede u “modernu” Evropsku uniju.  FT, slučajno ili namerno, zaboravlja da je iz takvog “mejnstrima”, kakav se zahteva od Srbije, Ujedinjeno Kraljevstvo uteklo glavom bez obzira. Iako je u vlasništvu Japanaca, FT je ponikao u Britaniji, pa bi mu tema “upodobljavanja” evropskim (EU) standardima morala biti veoma bliska. Svakako, FT, Ben Hol i Lajonel Barber nemaju nameru da kažu, kako Merkelova, zapravo, marionetski izvršava zahtev NATO (SAD), da natera Srbiju (tj. Vučića) da izgradi autoput Niš-Priština-Tirana-Drač. Ta saobraćajnica je od veliko značaja za američku (NATO) bazu Bondstil na Kosovu i Metohiji, a oni ne bi da troše svoj novac u te svrhe. A i zašto bi, kad imaju Vučića čiji je skrotum u procepu – i koji nema izbora nego da slepo izvršava sve naredbe Zapada.

Zanimljivo je da FT upoređuje Vučića sa Orbanom, povlačeći tu paralelu i napominjući da je i Orban bio liberal, sve dok nije ušao u EU, a onda se preobratio u žestokog mađarskog nacionalistu. Naravno, mi u Srbiji znamo, nažalost, da između Orbana i Vučića nema nikakve sličnosti. Prvi je (Orban) državnik koji se trudi da sačuva i razvije svoju državu, o čemu jasno govori ubrzan ekonomski razvoj Mađarske i njen nesporan politički ugled; dok drugi (Vučić) ide u svet da kuka (plače) samo za vlastiti interes – i ne tako retko – dešava se da ume i da opanjkava/unižava svoju zemlju i narod. Naravno, Srbija je još uvek puna onih nesrećnika koji veruju da Vučić igra nekakvu tajnu igru, pa očekuju trenutak, kada će on, slično Orbanu, krenuti “da ruši EU iznutra”.

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime