Izlaganje Velikog Vođe o tome kako je „sam vrh gradske vlasti bio umešan“ u noćno fantomaško rušenje Savamale istovetno je uvredljivo kao saopštenje da je „vrh tadašnjeg režima bio umešan u planiranje likvidacije Slavka Ćuruvije“. Zašto? Zato što je to opštepoznata stvar!
Od prvog dana svi građani Beograda (osim onih koji se zbog članske karte u SNS prave blesavi po službenoj dužnosti) znaju da je u rušenje Savamale umešan „sam vrh gradske vlasti“. Problem je samo u tome što se i dalje ne izgovaraju imena i prezimena (a poznata su, zar ne); Problem je samo u tome što je Veliki Vođa ponovo preuzeo ulogu istražitelja i tužitelja, a odbrana (u ovom slučaju „sam vrh gradske vlasti“) sve zajedno sa ministarkom Zorannah (koja se bavi legalizacijom svojih objekata) munjevito reaguje i saopštava kako to „nema veze sa životom“ (sic!). Na kraju, najveći problem je u tome što se pričom o političkoj i eventualnoj (a ta reč se stalno potencira) krivičnoj odgovornosti vrti do u beskraj, a ništa se ne dešava.
Želeo bih da znam – da li iko iskreno veruje u to da bi do rušenja u Savamali moglo da dođe bez znanja Velikog Vođe? Da li iko iskreno veruje da ni policija ni komunalna policija nisu dobili poziv da intervenišu u slučaju rušenja? Da li iko iskreno veruje da pomenuti nisu dobili naredbu da ne reaguju na bagere koji ruše objekte usred noći? Znate, ako su vlasnici pomenutih objekata (kao što nam govori Veliki Vođa) teški kriminalci, ako su objekti bili stecište najgoreg ološa, narkomana i prostitutki, onda bi (kao što reče Veliki Vođa) bilo normalno da se rušenje obavi u po bela dana, uz televizijske kamere, novinarske ekipe i pod zaštitom policije. Ovako – muljanje u mutnoj savskoj vodi se nastavlja.
Pokušaj da se sve ispegla time što je „na savskoj promenadi niklo divno šetalište sa sadržajima za decu“ nije prošao.
Mandatar za premijera Srbije morao je posle toga još jednom da kaže kako će sve biti istraženo. (Polu)istina o rušenju u Savamali je saopštena. Žrtveno jagnje koje je, pre nekoliko dana, navodno svojim novcem putovalo u Francusku da prati Novakov finalni nastup na Rolan Garosu, spremno je za puštanje niz vodu. Pardon: niz Savu. U Dunav. Tamo će se već dočepati neke značajne funkcije koja će biti manje vidljiva.
Jer, ipak, kako kaže Veliki Vođa, u pitanju je najbolji gradonačelnik (u novijoj srpskoj istoriji, naravno) Beograda. U onu stariju srpsku istoriju spada, verovatno, izvesni Branko Pešić… Jedno je sigurno: Čak i ako posle spasovdanske litije Siniša Mali podnese ostavku ili bude smenjen, ostaće zapamćen: Po tome što je ukinuo pomoć za porodilje; Po tome što je ukinuo pomoć za najsiromašnije penzionere; Po tome što je za njegovog vakta u gradsku administraciju primljeno barem 2.000 novih partijskih „kadrova“. Po tome što je renoviranje Vojvode Stepe za njegovog vakta kasnilo više od godinu dana; Po tome što je – na kraju krajeva – za njegovog vakta počelo da se gradi najveće Potemkinovo selo u Srbiji, zarad kog su – znate već – radile i fantomke i bageri.
U desnom rukavu Veliki Vođa već drži spreman adut: Gorana Vesića. To vam je onaj što danas sipa najgore drvlje i kamenje na „bivšu lopovsku žutu vlast“. Gorana Vesića, čoveka koji je u Demokratskoj stranci bio važan član. Gorana Vesića, koji je svojevremeno izbacio žrtve poplava iz hotela Slavija zato što su „napravili ogromnu štetu“…
Srećna ti slava, Beograde. I srećan ti (možda) novi gradonačelnik.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
