Albanci i Priština pravnim nasiljem i pritiscima otimaju “Trepču“!
U fašizmu je nasilje, bilo ono pravno ili fizičko, institucionalizovano kao oruđe u vođenju spoljne i unutrašnje politike. Tipičan primer tog fašizma je jednostrana odluka Albanaca i Prištine da pravnim nasiljem, instaliranim u takozvanim kosovskim institucijama, bez ijednog valjanog zakonskog osnova, jednostrano promene vlasništvo najvećeg srpskog giganta na Kosovu i Metohiji Rudarsko metalurško hemijskog kombinata “Trepča“ iz Kosovske Mitrovice.
Taj fašizam ispoljila je takozvana Skupština Kosova 7. oktobra usvojivši takozvani zakon da “Trepča“ preko noći postaje vlasništvo takozvane države Kosovo, koja je opet stvorena fašističkim metodama, nasiljem Amerike i njenih evropskih podrepaša Nemačke, Engleske, Francuske…. jednostranim potezom, antizakonito i protivupravno svakom međunarodnom pravu.
Usvojivši u Prištini tzv. zakon o “Trepči“ odlučeno je da 80 % odsto ovog kombinata bude u vlasništvu takozvane kosovske vlade a 20 % u vlasništvu radnika. Takvim fašističkim nasiljem Priština je pogazila zvaničan argument, zakon i pravo da je “Trepča“ vlasništvo Srbije u najvećem delu.
A šta je, i šta je bila Trepča!? REMHK “Trepča“ je proizvodila 70 % mineralnih sirovina velike Jugoslavije. Nekada najveći evropski proizvođač olova i cinka, i treći u svetu, Rudarsko metalurški – hemijski kombinat “Trepča“ iz Kosovske Mitrovice na udaru je, kao nikada do sada, bezakonja iz Prištine.
Od 14. avgusta 2000 godine, kada je Kfor u akciji “Vulkan“ sa 800 vojnika zauzeo glavno sedište “Trepče“ u Zvečanu, pod izgovorom da zagađuje okolinu, UNMIK je preuzeo upravljanje Kombinatom.
Od tada je u “Trepči“ zaposleno oko 1000 srpskih radnika a do 1999. godine ovde je radilo 5.000. U međuvremenu mnogi su otišli u penziju a sada je na platnom spisku 3000 radnika koji se vremenski smenjuju na radnim mestima.
U realnosti, organizaciono i pravno “Trepča“ je podeljena po etničkom principu, na “Trepču sever“ kojom upravljaju Srbi i “Trepču jug“ gde upravljaju Albanci. Kombinat je dugo imao međunarodnog direktora koji je nadzirao obe “Trepče“.
Najveći srpski gigant nalazi se na Kosovu i Metohiji – „Trepča“
“Trepču sever“ čine rudnici “Crnac“ na Rogozni i “Belo Brdo“ na Kopaoniku a tu su i Metalurgija olova u Zvečanu sa topionicom i rafinerijom olova kao i flotacija “Kopaonik“ u Leposaviću.
U “Trepči jug“, kojom upravljaju Albanci, nalaze se rudnici “Stari trg“, “Kišnica“, “Novo Brdo“, “Ajvalija“ kao i flotacije rude u Prvom Tunelu i Kišnici. U južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice, nalaze se “Trepčina“ Metalurgija cinka, Fabrika akumulatora, Fabrika fosfata. Orjentaciono 65 do 70 odsto “Trepčinih“ kapaciteta nalazi se u južnom, albanskom delu, podeljenog grada na Ibru.
Protestima srpski radnici “Trepče“ su od 5. oktobra iskazivali nezadovoljstvo da se ne slažu i da neće prihvatiti nasilnu, fašističku i jednostranu odluku Prištine koja je uperena ne samo na otimanje srpskog giganta već i na proterivanje Srba sa Kosova i Metohije.
Zoran Vlašković
kmnovine.com
