Festival “ZMAJSKI SINOVI”

0
135

Festival “ZMAJSKI SINOVI” se oslanja na četiri epske pesme, četiri remek dela naše kulturne baštine. Veličanstvene umotvorine koje do današnjih dana nisu prevaziđene i koje se nalaze u istoj ravni sa Homerom, Vergilijem, Šekspirom, Danteom ili Geteom.

Jednako tome složen je istorijski trenutak u kojem se nalazimo, trenutak koji zahteva razumevanje bolne istorijske niti koja kroz ove pesme povezuje vekove, običaje i snove. Poput Miloša Obilića pokušavamo da razumemo svoje poreklo i pravo, poput Banović Strahinje nužno je da praštamo onima koji se nisu odazvali čoveku u nevolji, poput kneza Lazara pokušavamo da spojimo telo i glavu, u skromnoj tišini da pronađemo soptveni mir. I, najzad, kroz sve to, gradeći Skadar gradimo državu, prema sopstvenim mogućnostima ostavljamo senku uzidanu u zidine vremena kroz koje mi prolazimo. Dorćolsko narodno pozorište je u svojoj prvoj repertoarskoj sezoni imalo dvanaest premijera koje su crple bogatstvo iz različitih religijskih i kulturnih miljea, odnosu prema bogu i ljudima kroz priče o Jevrejima, muslimanima, katolicima, protestantima, pravoslavcima i budistima.

Početak novog repertoarskog ciklusa su upravo ove četiri predstave koje će biti osnova festivala “ZMAJSKI SINOVI” (u festival će biti uključene i pesničke večeri, koncerti i filmovi vezani za osnovnu tematiku).  Predstave će se nakon festivala naći na redovnom repertoaru Dorćolskog narodnog pozorišta.

O predstavama:

U epu “MILOŠ OBILIĆ, ZMAJSKI SIN” Miloš otkriva svoje poreklo. Vila Anđelija kaže zmajskom sinu ko su mu otac i majka. Ova nežna priča s elementima fantastičnog biće smeštena kraj jezera u šumi. Jezero će biti ogledalo nepravilnog oblika u kojem će Miloš ugledati svoje lice.

U drugom remek delu, “BANOVIĆ STRAHINjA”, uoči Kosovskog boja susrećemo se sa junakom kojem niko ne želi da pomogne da povrati otetu ljubu. Otac se odrekao svoje kćeri jer se predala Vlah Aliji. Strahinja savlada sve prepreke, i svoju ljubu uzima i dojahuje na dvore svoga tasta. Strahinja njoj prašta a sramotu baca na tazbinu svoju. Njegovo praštanje je veliko kao i njegova usamljenost.

“OBRETENIJE GLAVE KNEZA LAZARA” koju ćemo predstaviti glavni lik je glava kneza Lazara koju je mlad Turčin sakrio od zaboarava u kladenac. Nakon četrdeset godina nalaze je tri mladića. Tokom noći glava odlazi da potraži svoje telo. To čudo okuplja velikaše s raznih strana sveta. Lazara zatim nose u Ravanicu, manastir koji je on sagradio “o svom lebu i o svome blagu, a bez suza bez sirotinjskije”. Ova priča takođe ima elemente fantastičnog. Glava koja se obrće poljem, putuje da pronađe svoju celinu.

“ZIDANjE SKADRA” je priča koja je na indirektan način sažetak ne samo naše epike već i istorijskog trenutka koji se može posmatrati kao komad vremena koji čine vekovi. Zidanje Skadra predstavlja zidanje države, noću ga vile ruše, danju ga braća grade. I sve je tu, i laž braće, i dobrota i naivnost najmlađeg brata, i žrtva koja je neophodna da bi se država izgradila. I ta žrtva se nalazi u onome što je najčistije i najnevinije što ima jedan narod – u mleku majke koja jeste zazidana ali i dalje dete svoje doji. Gradnja koja nema svog početka ni kraja.

Pozivamo vas da svojim dobrovoljnim prilogom učestvujete u stvaranju jedinstvenog festivala u našem gradu.

Tekući račun na koji možete uplatiti sumu po vašoj želji je:

340-0000011021297-41, primalac uplate Abarid fondacija

Srdačno
osnivač Filip Gajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime