Aleksandar Vučić nakon kraćeg zagrevanja, ne dužeg od dve i po sekunde, istrčava na teren praćen ovacijama trista hiljada gledalaca i poštovalaca njegove politike, skače za loptu, osvaja je, šutira za „trojku“, pogađa za peticu, zatim se brzo ali dostojanstveno vraća u odbranu čuvajući petoricu Amerikanaca pod svojim košem (donacija Emirata, koja će biti postavljena u Krupnju pre zime, kako bi se oni koju su ostali bez kuća zagrevali igrajući basket), Amerikanci u strahu ne znaju šta bi sa loptom, niko se ne usuđuje da šutira znajući da Vučićev rejting, a samim tim i odraz raste iz sekunde u sekudnu utakmice!
Već posle prvih šest sekundi Vučić povećava prednost nad Amerikancima na osamdeset koševa razlike, ujedno tražeći tajm-aut, nezadovoljan svojom igrom u potpunosti.
– Mora i može ovo bolje! Reforme pod obručem moraju biti brže i bolnije, ali prijateljska američka nacije ne treba i ne sme da trpi zbog toga, tako da im moraš dati priliku za koš, Vučiću, ali i skrenuti pažnju u „reketu“ da ne pristajemo na uvođenje sankcija Rusiji, po cenu faula i slobodnih bacanja, shvataš- opomenuo je Vučić- Vučića, nakon čega se petorka: Vučić, Vučić, Vučić, Vučić, Vučić vratila na teren (izgrađen po uzoru „Beograd na vodi i parketu“), ponovo se izborila za napada i šutom sa ivice (nikako Dačića) pogodila obruč, nakon čega su se za loptu izborili Ameikanci, ali samo na kratko, jer je Vučić sa rezervnom već krenuo u kontranapad i zakucao, odrazivši se, prema procenama CESID-a, sa granice orbite, ali za razliku od Feliksa Baumgartera, bez ikakve zaštitne opreme, osim znojnice kojom je brisao graške oblaka sa čela…
Uplakani Amerikanci traže bejbi tajm-aut, pozivaju Obamu da interveniše, dok Vučić bacaameri u zapećak napupele čirlidersice oduševljavajući publiku svojom koreografijom u provokativnoj garderobi koja nagoveštava, ali ne otkriva sve adute tela po kojem umetnici današnjice vajaju buduća remek dela.
Na intervenciju Obame, Vučić pristaje (nikako na ultimatum i pretnju silom) da na deset minuta izađe iz igre, kako bi Amrikanci postigli neki koš, ali kako zbog patološkog straha reprezentacije SAD ni to nije urodilo plodom Vučić predlaže da i oni izađu sa terena, kako bi on odigrao simultanku na dva koša, čime je prednost Srbije smanjio na sto koševa razlike, ali ujedno obezbedio dvadeset i šest milijardi dolara donacija od Amerike, koja nije žalila novca samo da poraz ne bude katasrofalan, shvatajući da protiv naprednjačkog Golijata nemaju šanse sve da na teren ubace tim čuvenih „foka“ koje su učestvovale i u mnogo težim operacijama, mada su se listom izjasnili da bi pre u bespuća Sirije, nego na teren protiv Vučića…
AV-fotomontaza-6Pred sam početak treće četvrtine Vučić je odlučio da u znak dobre volje smanji četvrtinu za dvadeset odsto, kao i deo administracije na tribinama, nakon čega su redari rasterali deo publike, kao penzionere u redu za penziju, posle čega je utakmica nastavljena tradicionalnim podbacivanjem četiri lopte, koje je, razume se, Vučić uhvatio sve do jedne i postigao jednim šutom četiri „trojke“ i čak osam „dvojki“, uz tri zakucavanja i nekoliko asistencija samom sebi, nakon čega je brutalno fauliran od strane čitave američke petorke, ali ni zakukao nije, iako je bilo očigledno da reč o otvorenom prelomu noge i dvostrukom prelomu ruke.
– Ma kakav faul, ne dolazi u obzir, meni to ne treba, to je za mekušce i kočničare reformi- povikao je Vučić na sudije sanirajući prelome kao da ih nikada bilo nije.
Ofanziva Amerikanaca u poslednjoj četvrtini rezultirala je preokretom i smanjenjem razlike na samo dvesta koševa, ali isključivo zbog toga jer je Vučić sam sebi dosudio petu ličnu grešku, kako bi se vratio u Srbiju, iskritikovao neke direktore, osujetio zavere, oljuštio paprike za ajvar (dva vagona za deset minuta) i uhvatio desetine švercera u gradskom prevozu, osumničenih da znaju nešto o kretanju Kosmajca, koji ih je naverovatnije i nagovorio da ne plaćaju kartu?!
Sekund pre kraja utakmice Vučić ipak uspeva da sa Aerodroma „Nikola Tesla“ ubaciMundobasket-logo pobedonosnu “trojku” za Srbiju, koja zaverom svetskih moćnika nije priznata pod izgovorom da je nagazio liniju, tako da je na kraju slavio tim koji to nikako nije zaslužio.
Prilikom dodele medalja Vučić je smogao snage da uteši Amerikance, ubeđujući ih da i njihovo zlato sija srebrnim sjajem i da će im, ako treba, organizovati svečani doček ispred Bele kuće, gde će ih pozdraviti Stefanović dr Nebojša, dok on mora hitno nazad u Srbiju, kako bi čestitao sebi i potom dočekao magičnu petorku Mundobasketa: Vučić, Vučić, Vučić, Vučić i poslednji, ali nikako najmanje važan- Vučić!
Mihailo Medenica
