Foliranti, demagozi, lažovčine

1
526

Starija generacija nas beogradskih gimnazijalaca, a uz nas sigurno  i mladi diljem ondašnje zajedničke države Jugoslavije, još se dobro seća Mome Kapora, slikara, koji se sa svojih 38. godina života, 1975.g. otisnuo u vode kniževnika. Njegov prvenac „Foliranti“ je, posle čuvenog, čak i zabranjivanog romana Dragoslava Mihailovića iz 1968.g. „Kad su cvetale tikve“ u srpsku pa i u jugoslovensku književnost uneo nešto novo, kitnjavo i lepršavo, lak stil pisanja,  lakši i interesantniji za  čitanje. Do tada su se mnogi „komunistički pisci“ koji su se posle 1945.g. razmnožavali kao da ih neko klonira, imali svoj tipičan kruti i dosadan način ispiranja mozgova frazologijama, beskrajno dugim rečenicama i  tipičnim demagoškim lupetanjima. Pitam se, da li nam se ta vremena opet vraćaju?

Zašto pominjem baš Momov roman „Foliranti“? Valjda zato, jer naslov asocira na dugo „foliranje“ koje je postalo deo našeg života a koje traje od 1945.g sve do danas. Stalno su nas folirali da ćemo bolje živeti. A to „bolje“ stizalo je polako, čak i presporo ali je, sve do pojave Slobodana Miloševića na političkoj sceni, nekako dolazilo! Danas izgleda, za Srbiju to folirantsko obećano „bolje“  više ne važi. Srpski politčari često obećavaju ali se više ni malo nečega ne ostvaruje!

Ta nekadašnja „foliranja“ su bila, bar se meni to danas  čini, nekako naivna, i ne tako velika i značajna, pa makar ona dolazila i od tadašnje vlasti i Maršala Tita lično i njegove kamarile. Čim su prestale -ili bile, verovatno na mig nekog svetskog moćnika smanjene strašne odmaze i progoni pobednika nad pobeđenima u Drugom svetskom ratu, uz velike kredite i pomoć SAD, mnoga foliranja su prešla u stvarnost. Svaka godina je postajala bolja, živelo se za sutra,  svakim danom se disalo lakše, slobodnije.

Folirancija njihovih današnjih, veoma često bioloških naslednika koji nam upravo kroje i život i sudbine i koji vladaju Srbijom, su toliko zla i primitivna da to više nisu ona bezazlena foliranja kojima smo se i mi kao mladi pomalo bavili ili kojima smo bili izloženi u našoj mladosti. Ovo danas su toliko grozne lagarije, prevare i krađe, da nam mnogi stručnjaci zajedničku otadžbinu Srbiju stavljaju u red najlopovskijih država sveta! Kažu, ilegalno su moćnici u poslednjih 8 ili 9 godina iz Srbije pokrali i izneli do 50 (!) milijardi dolara.

Moram da priznam, da ne znam kako se živelo posle strašnog uništenja Srba u Drugom velikom ratu i masovne komunističke pljačke privatnih dobara od 1945.g. do 1958.g., što se, navodno, činilo u korist naroda. Ali znam, da se bar neko vreme pod Titom, tačnije sedamdesetih godina prošlog veka, svakako bolje živeno nego danas. Nedavno objavljeni rezultati jednog istraživanja govore, da  Srbi sebe smatraju jednim od 4 najnesećnih naroda na svetu! Zaista, kako bi narod bio srećan, kada je na ivici gladi, kada je sve pokradeno i opljačkano, kada je i mrva neke možda postojeće nade da će biti bolje, manja od atoma?

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Ipak, ovi današnji vlastodršci srpski narod ne samo da su učinili najnesrećnijim i najopljačkanijim na svetu, nego ga očigledno smatraju i najblesavijim, ljudima sa ispranim mozgovima, bez trunke pamćenja. Samo tako se može razumeti   svakodnevno plasiranje najvećih laži i foliranja u srspke medije u koje narod, očigledno, još uvek veruje inače bi se već odavno pojavile stotine hiljada gladnih na ulicama srpskih gradova lupajući i prazne lonce i šerpe, tražeći hranu! Kao nekada, kada su zapadnjaci plaćajući „Otpor“ i mnoge uz njih, mnoge Biserko, Liht, Srbijanovićke, Kandićke i kako se još zvala ta zloglasna ekipa, rušili Slobodana Miloševića, nagoveštavajući rasturanje Srbije. Ministar prosvete, pride još koječega, se nije umorio pozivajući mlade stručnjake koji su posle studija, da ne bi pocrkali od gladi jer posla nigde na vidiku, pobegli iz Srbije glavom bez obzira, da se vrate. Mnogi su se snašli, ali je i na zapadu sve teže dobiti dobar posao. Neki su morali da se prihvate i lošijih poslova npr. u Mek Donaldu, da rade kao vozači taksija, paze na stare i decu ili se bave fizičkim poslovima što je daleko ispod nivoa njihovog obrazovanja. Ali, tako imaju bar šta da jedu, mogu da plate sebi stan i da po koju crkavicu pošalju svojima u nesrećnu Srbiju. Oni koji su nešto ranije odbegli i bili bolje sreće, rade u svojim zanimanjima i dobro zarađuju. U Srbiji je, zvanično, oko 60.000 akademski obrazovanih građana koji žive od vazduha jer posla nema. Ministri iz ove nesrećne vlade ipak pozivaju odbedgle, po odavno poznatoj komunističkoj demagogiji, „mlade stručnjake“ da se vrate u Srbiju. Zašto? Da gladuju?

Ova novopečena ministarka zdravlja čiji bi muž, da ima pravde u Srbiji zbog plačkaške privatizacije -čitaj otimice- jedne firme odavno trebalo da bude na robiji, obećava boljitak zdravstvenih usluga a dobro zna da je sve to foliranje, da ne kažemo laž! Uzgred, još grđe je unakazila srpsko zdravstvo jer ona nema, očigledno, nikakvog organizacionog iskustva a nedostaje verovatno i potrebno znanje. Pogledajte samo haos oko tzv. „izbora lekara“ i nestašice medikamenata.  Ako ste imali priliku da zađete u neke, u očima minastarskih pljačkača, ne tako važne objekte kao u Očnu kliniku, Bolnicu za lečenje plućnih bolesti i sl. u Beogradu, o unutrašnjosti ne treba ni govoriti, onda ste mogli da vidite klinike slične onima u najsiromašnijim afričkim ili azijskim zemljama! A malecka „gospođa ministarka“, po čijem ponašanju, šepurenju pred kamerama, obećanjima i foliranjima, čak i neki, od slavnog Nušića daleko manje obdareniji pisac, mogao bi da napiše čitavu seriju  novih „Gospođi ministarki“, folira li folira!

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Ministar finansija i privrede, čovek koga po svim anketama Srbi smatraju najodgovornijim za propast srpske privrede jer je i do sada mešetario u više vlada, neki ga javno nazivaju čak lopovom, obećava boljitak -pričajući o  tobožem povećanju izvoza iz Srbije, u prvom redu izvoza za tu klasu preskupih Fijatovih automobila. Pri tome folira narod pominjući brojku od 1 do 2 milijarde € godišnje, ne govoreći kome ide zarada od izvoza. On dobro zna da gotovo sve ide Fijatu a Srbiji mrvice. Jer Fijat uvozi u Srbiju sve -da bi sklopio novog „Fiću“ i izvezao ga iz Srbije.  -Samo je vazduh u gumama, kažu oni kojima humor još nije došao glave, srpski.

Slično  važi i za druge „izvoznike“ -koreansku Juru, englesko-slovenačku Muru i bezbroj drugih. Prihodi od izvoza idu većinom stranim vlasnicima a ne Srbiji. Čak i da deo zarade dobije Srbija, treba da prođe podosta vremena, da se amortizuju pare koje su, zahvaljujući ministru-folirantu, stranci dobili za otvaranje radnih mesta u Srbiji. A on? Još uvek svakome ko hoće da otvori neku firmu, nudi iz ogromnih zaduženja Srbije, i do 10.000 € po radnom mestu! Suludo, zar ne, jer taj isti ministar je svojevremeno kao guverner uništio srpske banke koje su mogle da kreditiraju našu privredu. On je izričito bio protiv spasavanja srpskih firmi koje su redom otišle u propast. Sada se uhvatio srpskih oranica, da ih što pre za siću utrapi Arapima! A sve to uz „masna“ foliranja o daljem napretku Srbije.

Jedan drugi ministar u svojim foliranjima ide možda još dalje od svih do sada pomenutih. Obećava, ni manje ni više, nego spajanje Dunava i Egejskog mora izgradnjom sistema kanala i pevodnica za ni manje ni više nogo najmanje 16 milijardi dolara! Da se ne zbunite i da vas od brojke ne zaboli glava -milijarda ima 9 nula!  Para nigde, narod gladuje, dugova preko glave a za njega je 16 milijardi kao nekome paklo cigareta. Kaže, sa komšijama, Makedonijom i Grčkom, još nije razgovarao ali tvrdi, daće Kinezi pare, zaposliče Srbe. Jeste, kada bi bili ludi! Ali, što je veća laž, gladni Srbi izgleda više veruju u nju.    Onome što se pod stare dane kao neki pubertetlija zatreskao u jednu pevaljku, narod ništa više ne veruje jer je previše obećavao a nije ispunio ni deo obećanog.  Ipak  on folira i dalje -avioni, kamioni, milioni, autoputevi, mostovi, brodovi.  Da nije on- on, narod bi mu možda i poverovao da će se uskoro za 4-5 sati stizati do Crne Gore, sa 120 km na sat zaobilaziti Dimitrovgrad na putu za Bugarsku, a vožnje do Makedonije na putu ka „srpskom moru“ u Grčkj, biće prava igračka. Jeste, kada bi se zezali!

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Onaj koji doduše (još) nije ministar, došljak iz dijapsore sa nešto malo para, postao je samo, kako ga nekažnjeno već dugo naziva jedan beogradski dvonedeljnik „kradonačelnik“ -milioner! Doduše, on i ne obećava mnogo, ali gomila firme -kojih ima dvadesetak- i lovudžu na kamaru. Folira, svojim radom a ne mućkama, od desetak hiljada € godišnjeg prometa, uspeo je da za 4 godine od kada je „vlast“, napravi godišnji promet od čitave milijarde! Nema šta, ozbiljan kandidat za Novelovu nagradu za ekonomiju. Treba samo neko da ga predloži. Za nagradu ili za -zatvor.

Najgrđe nas, ipak, foliraju i lažu predsednik republike i njegov mu predsednik vlade. Te Kosovo ostaje deo Srbije, te neće biti granica, te carinske takse idu Srbima, te nema priznavanja nezavisnosti, Kosovo neće nikako ući u OUN i podosta drugih folirancija. A svi mi, pa verovatno i oni, vide da je sve to ne foliranje, nego debela laž! Jer su sve, a možda i više, već priznali -a nas fliraju. Mogao bih da navedem podosta sličnih primera koji dolaze iz svih srpskim ministarstava pa čak i sa govornica opozicinara. Ali, nema dovoljno mesta u „Korenima“ za sve njihove folirancije i lagarije. Dotle su dogurali naši vlastodršci.

Izgleda, da u celoj vladi samo jedan još nije počeo debelo da folira -hapsi na sveopštu radost potlačene Srbadije. Nekoliko „kapitalaca“ već sede u čorci. Valjda će uskoro i drugi i što je još važnije, valjda će, ako da Bog, biti neki od njih i pravdeno osuđeni. Bar na po dvadesetak godina robije. Tek onda ćemo moći da kažemo: eto, bar jedan iz te bratije zvane vlada, folirao nas je manje od drugih!

P. Rakočević

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime