Fotografija više govori od napisanog teksta. Fotografija više otkriva od filma. Fotografija je uhvatila jedan trenutak i ovekovečila ga.
Zadržala je taj trenutak da možemo bolje da ga vidimo. Vešt i iskusan fotograf je umetnik. Poput karikaturiste ili slikara.On mora da uhvati karakter ličnosti.
Mora da uhvati taj trenutak kada je karakter najintezivniji. I onda ga osvetljava. Jednim potezom.
Na fotografiji se ništa ne može sakriti. Za one koji znaju da čitaju poruku sa fotografije. Oni koji taj talenat nemaju, žrtve su manipilacije.
Oni na fotografiji samo vide idola koga obožavaju. Fotografija može da uhvati, recimo, ludilo nekog političara. Ozbiljnu psihološku poremećenost čoveka koji upravlja državom. Njegovu sadističku crtu, koja je opasna po društvo. NJjegovu spremnost na zločin, ako bude ugrožena njegova vlast.
Psiholozi i psihijatri su kukavice i prodane duše. Izdali su svoju struku i plaše se da javno kažu dijagnozu poludelog političara. Plaše da opomenu javnost i da tako zaštite zajednicu od progresivnog ludila manijakalnog i destruktivnog političara na vlasti.
Fotografija je uvek dosledna i nikoga se ne plaši. Fotografija je dragoceno svedočanstvo o jednom istorijskom dobu. Fotografija je dokument da smo bili na vreme opomenuti i obavešteni.
To što smo mi kukavice i poltroni, nije problem fotografije. To je problem uplašenog pojedinca u represivnom društvu. Gledajte pažljivo fotografije. Ne morate uopšte da čitate tekst.
Na fotografiji sve piše. Naučite samo da čitate. Na vreme.
Beograd, 03.11.2016.
Branko Dragaš
www.dragas.biz
Ne znam koliko neko moze da se dijagnozira sa fotografija, izuzev ako se njima ne asocira na konkretne postupke i ponasanje osobe o kojoj je rec. Vucic je ocigledan slucaj poremecaja disasocijacije (od sebe), tj, nekog ko se, zbog psihickih trauma koje nije mogao da podnese (s pocetkom najverovatnije u ranom detinjstvu) bukvalno odrekao sebe i, kako se to slikovito kaze, postao za sebe „starnac u ogledalu“. Psihicki poremecaji ove vrste cesto ukljucuju simptome vise razlicitih dijagnoza, kao sto su sizofrenija, obsesivno-kompulsivni poremecaj(i), Aspergerov sindrom itd. U Vucicevom slucaju, dominantni su razlaz sa stvarnoscu, odsustvo osecanja bliskosti sa drugima (sto je logicna posledica nekog ko je izgubio osecanje bliskosti sa samim sobom) i opsesija politikom, kroz koju pokusava da nadje i potvrdi svoje novo „ja“ – beznadezno, naravno, jer ga ne moze naci u svom bekstvu od sebe, stvarnosti i drugih ljudi. Za ova mentalna stanja su takodje vezani tipicni nacini ponasanja, oponasanja itd. Ukratko, bolesnik Vucic u ogledalu vidi stranca, a Srbija – Vucica. Nazdravlje Srbijo…
A kako stoji stvar s vama?
Pitagorice, ja nisam tema clanka. Ali kad smo vec kod skretanja sa nezgodnih tema, cime vas je Vucic zaduzio, pa se zauzimate? Ako nije tajna…
Psiholozi i psihoterapeuti su SOTONSKO SEME, i to tvrdim odgovorno iz iskustva. Tito je njih uveo kao obavezu u osnovne skole da bi inteligentne i pametne ucenike pravili glupima. Ja vam govorim istinu. Moj partner je doziveo zivcani slom na radu u inostranstvu i zavrsio na psihijatriji u vrlo cenjenoj drzavi EU. Dodjem po njega i u razgovoru sa lececim psihijatrom dozivim sok. Psihijatar mi kaze da je on sto posto lud i nema mu pomoci, cita iz kartona izjave svog pacijenta ja zanemela. Kazem mu, doktore to uopste nije tacno on je to sve Vas slagao a psihijatar odgovara, citiram; ,,Znate ja svom pacijentu verujem!,, – Ja mu govorim istinu iznosim cinjece proverljivo sve, on kaze da on meni ne veruje ali veruje svom pacijentu kojem dijagnozu vode pod sifrom jer nije bilo dozvoljeno u karton upisati da je pacijent sto posto lud. Toliko o psihijatriji, psihijatrima, psiholozima i psihoterapeutima a poznajem ih ogromno i niko medju njima nije totalno svoj. Sto se tice Vucica i citanja slike, on na ovoj slici deluje kao neko ko je veoma uplasen, zabrinut ali covek koji ima vrlo izrazeno energetsko polje. Vucic ima neku ludu energiju i to izbija iz njega a dali je to dobra ili losa energija, to je druga stvar.
– Na kraju da zavrsim da je zdravstveno stanje svakog coveka tajna, osim ako zakon i Ustav ne nalazu da je obavezan lekarski pregled za osobe koje obavljaju veoma odgovorne funkcije poput predsednika ili premijera i da je lekar duzan obavestiti javnost ukoliko njihovo zdravlje nije dobro. Iace lekaru preti kazna za objavljivanje takvih podataka.
Srdacan pozdrav svima na ovom sajtu!
U pravu ste: svi znaju sve, samo lekari ne znaju ništa.
G-dine Dragaš, baš na istu temu, sa istim komentarom i zaključkom, u odnosu na psihijatre, kliničke psihologe i psihologe, dadoh i ja, pre neku godinu, svoj komentar i uputih svoj apel svima njima da postupe makar po Hipokratovoj zakletvi, ako su sprečeni po zakonskoj obavezi. Nijedan od njih se nije do dana današnjeg oglasio. Čak je jednog od tih psihijatara, koliko, i kako mediji objavljuju bez ikakvih realnih argumenata, vučić postavio za Predsednika SANU!! Strašno, da strašnije ne može biti! Na osnovu ličnog poznastva sa jednim psihijatrom, na moje pitanje da li njegove kolege i on smatraju da vučić ima osnovne elemente na osnovu kojih mogu da konstatuju da je psihijatrijski slučaj, odgovorio je potvrdno, čak je odmah i rekao dijagnozu. Složen je slučaj i svi oni znaju za to!! Neverovatno da prof. Mila Alečković, bar koliko ja znam, po pitanju vučića nije ništa komentarisala! A ima toliko elemenata!! Mene iskreno čudi da ona ne progovara ni reč, a izdaje se za velikog Srbskog rodoljuba! Ne znam po pitanju zakona, ali po pitanju lekarske etike, može se sigurno konstatovati da je doktori specijalisti psihijatri nemaju, kao ni klinički psiholozi!! Sramno, a po narod i državu i katastrofalno, je njihovo ćutanje!! Samo reč nekolicine njih bila bi spas i za Srbiju i za Srbe, a oni bezdušno i kukavički ćute!! Njihovo uporno ćutanje po pitanju vučića navodi me na zaključak da su i oni, ne samo nesavesni i neetični, nego i da su ozbiljno bolesni!!!
Mada, i pored svega, nikako ne odustajati od borbe za bolje sutra!